petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Šta nam se ovo događa?

Ponedeljak je bio nesvakidašnji dan. Jedan od onih koji čoveka prodrmaju do neslućenih razmera. Da krenem redom. Činim (nevelik) saobraćajni prekršaj, svesno. Na moju nesreću, tu se zadesio policajac na motoru, koji je ležerno posmatrao ulicu i, naravno, primetio moj manevar. Zaustavio me je. Mlad! Lep! Uniforma mu dobro stoji. Ležerno prilazi i objašnjava mi ono što i sam znam. Na kraju kaže:
- Dve hiljade, gospodine!
Prebiram po novčaniku, ali samo 1.840,00 dinara. Videvši moju muku, policajac, sa osmehom, reče:
- Daću vam rok od osam dana da uplatite kaznu! Zatim se udalji i poče da piše. Vidim da mu pisanje nije jača strana, potraja ta aktivnost. Poturi mi pod nos da potpišem zapisnik, kad imam šta i videti. Iako je obrazac štampan ćirilicom, on ga je popunio latinicom, ružnim rukopisom. Ne izdržim i kažem:
- Pa, zašto pišete latinicom?
Mladog policajca ove moje reči razgoropadiše.
- Šta je, ne vidiš na kom su ti pismu tablice od auta, ne vidiš na kom je pismu sve oko tebe (i mahnu prema natpisimana beogradskih prodavnica), a ti bi hteo u prošlost!

Pokunjim se, potpišem zapisnik i onako utučen, nikakav, počnem da prebiram po glavi da li je neko ovom mladom čoveku objasnio šta je kultura, koji je njen značaj za identitet... ili se to više nikoga ne tiče!
Taman kad sam se posle nekoliko sati smirio, uzmemo novine. Kad tamo vest da je naša mlada (i lepa) teniserka i intervjuu Bi-Bi-Siju ispljuvala Srbe i Srbiju. Da se zna, uspeh ima cenu, a najčešće dušu!

Iz ovog bunila trže me zvuk telefona. Poznanica traži od mene da joj nađem broj telefona „ilegalne“ predstavnice „Školske knjige“ iz Zagreba u Šapcu. Treba joj jedan udžbenik, za šesti razred. Osetivši moje zaprepašćenje, objasni mi da to koriste učitelji u nastavi u osnovnim školama, da je to moda, trend, da se učitelji takmiče ko će nabaviti hrvatske udžbenike. Dam se u potragu za „ilegalnom“ predstavnicom „Školske knjige“ u Šapcu. Nazovem poznanika - knjižara, a on kao iz topa:

- Ma, ja sam to radio prošle godine, sad to radi neka žena. Nemam njen telefon, ali ga mora biti na sajtu „Školske knjige“.
Upitam ga šta se to događa, a on onako šeretski reče:

- Na obuci smo istrenirani da svakom učitelju koji prihvati da radi po hrvatskom udžbeniku poklonimo i torbu. Učitelji se, naravno, otimaju za torbe...

Otvori se, zemljo! I eto, ponoć je prošla, a ja ne mogu da spavam.
Gledam u plafon i razmišljam šta nam se događa, da li je ovo nekakva video-igra ili ja postojim, a deo mog naroda ne mari za svoju kulturu. Šta će biti kad za deceniju ta deca koja uče uz pomoć hrvatskih udžbenika zaborave i srpski jezik, kao što su zaboravili ćirilicu! Hoće li biti Hrvati? Hoćemo li mi Srbi prestati da postojimo? Da le će se, na kraju, moji unuci stideti svog dede, Srbina?

Ko je ubio romantiku

Zašto je balkanski prostor tako dugo u senci zlih sudbina, sudova, verske i nacionalne podeljenosti? Pitam se gde se izgubila ruralna i mediteranska romantika u komunikaciji ličnosti sa ovih prostora, gde se ne govori o onome što nas je toliko spajalo i vezivalo, nego se govori samo o onome što nas razdvaja.

Rat je besneo na ovim prostorima, gde su današnje devojke i mladići traumatizovani, jer su tada bili deca, nemaju strpljenja niti jaku ličnost da bi se približili duhovno, komšijski, verski jedni drugima, gde bi ih razlike spajale, a ne razdvajale. To se prenelo i na životni prostor u najbližem okruženju, gde su mladi u romantičnim komunikacijama obogaljeni, čak nemaju hrabrosti da se otvoreno, iskreno, romantično iskažu prema drugom polu. Verovatno se plaše obaveza, pa zato svoja osećanja potiskuju u sebi.
U prirodi je mladih da nose vreme i breme svog vremena u svim sferama života. Međutim, danas se novac, kao glavni imperativ, ispostavio kao glavni kočničar za druženje, ljubav.

Država nisu samo izbori, formiranje vlade, principi, gde se stranački partneri koaliciono usaglašavaju. Ona je hod mladosti, iskustva sa neiskustvom, ali romantiku su ubili oni koji nikada nisu umeli da vole, niti bližnjeg da razumeju. A ona je osnov motivacije, rađanja i preporoda, o kojima se malo govori, a još manje piše.