petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Kompjuterski rat

U Glasu javnosti 18. maja objavljena je informacija o Nato sajber ratnicima. Već prva rečenica sa hvalospevom a, posebno rogobatna reč „odbrana“, pokazuje, odakle potiče informacija. Tačno je da se sve dogodilo u maju prošle godine u Estoniji. Međutim, taj prošlogodišnji skandal umalo nije srušio majski susret na Volgi. Prvaci država Evrozajednice i Rusije, koji su se sastali u Samari, izbegavali su da daju senzacionalne izjave. Neposredno pre toga, za njih je to učinio ministar odbrane Estonije Jak Avisko.

On je objavio kompjuterski rat Rusiji, navodeći kao razlog masovni napad na estonske sajtove, tvrdeći kako je to delo hakera iz Rusije, preko kompjutera ruskih državnih ustanova. Drugim rečima - za to je kriva ruka Kremlja. Ministar predlaže da se što pre takvi napadi proglase za vojne akcije. Upadi hakera nisu tako tretirani, pa oštećeni ne podležu članu 5 Sporazuma NATO o vojnoj zaštiti. Na njegovu uzbunu, stigla je hitna pomoć Zapada. U Talin su došli specijalci radi ispitivanja onoga što se desilo, da bi pomogli Estoniji oko instaliranja sigurnih sistema - elektronske zaštite. I kako je u to vreme pisao Gardijan, ako bude dokazano, da iza ovih napada na estonske servere stoji Rusija, to bi bio prvi slučaj kompjuterskog rata između država. Međutim, ovo engleske novine nisu mogle da prećute. Mi smo prvi počeli kompjuterski rat. Komanda oružanih snaga SAD je zvanično priznala da postoji poseban odsek, koji se bavi pripremama za rat protiv kompjuterskih sistema. O tom posebnom odseku vojnih hakera, praktično više ništa nije poznato. Broj saradnika u toj strukturi, njihov budžet, raspored... su tajna.

U SAD je vojska već prihvatila metode i sredstva za vođenje borbe u kompjuterskom ratu. Za vreme operacije „Bura u pustinji“, američki specijalci su uspeli da izbace iz funkcije iračke kompjuterske sisteme PVO, uvodeći razarajuće informacije. To je bilo urađeno preko iračke telefonske mreže. Za vreme tog rata (1990) oružane snage saveznika, a pre svega SAD, potrudile su se da izbace iz stroja sisteme veza između vojne komande u Bagdadu i iračke vojske pored kuvajtske granice.

U početku operacije na Kosovu, kada je avijacija bloka NATO počela bombardovanje vojnih objekata, grupa saradnika američke spec - službe smestila se u Srbiju i pronašla liniju veze, koja spaja sisteme PVO zemlje i priključila na nju svoj kompjuter. Posle toga su vojni hakeri, razorili zaštitu srpske mreže. Kao rezultat, na ekranima radara, počeli su da se pojavljuju desetine lažnih ciljeva i to je dosta umanjilo efikasnost PVO Armije, a operacija sprovede uz minimalne gubitke.

Međutim, na kraju se pokazalo da je oko 60 odsto uništenih „ciljeva“, vojnog naoružanja bila obmana, imitacija tenkova i artiljerije. Drugi primer: Za vreme bombardovanja Srbije sprovedena je i operacija iz aviona. Sa platforme „avaksa“ - snažnim radioelektronskim impulsima su bili izbačeni iz funkcije kompjuterski sistemi za navođenje lovačke avijacije.

Glavno oružje 21. veka nije atomske bomba, nego kompjuter. Doktor tehničkih nauka V. S. teoretičar kompjuterskog rata u svojoj disertaciji piše da se „Svetski kompjuterski prostor pretvorio u jedinstveno pozorište vojnih aktivnosti“, tako da će Treći svetski rat, ako se ne daj Bože, dogodi biti kompjuterski. To je logično, jer su svi objekti za upravljanje i veze, energetika i transport, bankarski sistemi infrastruktura države postali veoma ranjivi, jer su mahom kompjuterizovani.