petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Kosovo - najhrišćanskiji deo civilizacije odsečen je mačem

Hrišćanska Evropa je mirno i zlurado gledala kako srpski komunisti planski naseljavaju posle Drugog svetskog rata Kosovo i Metohiju Arbanasima iz Albanije. Pola stoleća su naseljavali najhrišćanskiju teritoriju hrišćanske Evrope, jer je na tom malom prostoru bilo koncentrisano oko 1.500 srpskih bogomolja, građenih od 12. veka, pa nadalje.

A zatim je hrišćanska „civilizovana“ Evropa u 21. veku, po naredbi satanskog nakota iz Amerike, donela siledžijsku odluku da najhrišćanskiji deo svog tela mačem odseče i pokloni jednom surovom, primitivnom muslimanskom plemenu, u kome još vlada krvna osveta, plemenu bez svoje nauke, istorije, muzike, folklora, kome je jezik ružan do te mere, da cela lingvistika savremenog sveta ne može da pronađe izvor ni mesto u klasifikaciji.

Šta misliti o ovakvoj Evropi, a šta o Vatikanu, koji sebe smatra bastionom hrišćanstva, a nije se oglasio povodom ove hajdučije nezabeležene u istoriji sveta od Heraklita do danas. Da li je iko normalan mogao verovati da će Srbiju uništiti Amerika u 21. veku, a ne tradicionalni neprijatelji iz okruženja na čelu sa Germanima?!

Nameće se pitanje kako je do toga došlo i ko je podigao najveću satansku silu na Srbe i sa kojim razlogom? Odgovor je vrlo kratak i jednostavan: u Americi je korupcija legalizovana kroz instituciju koja se zove lobiranje u senatu ili drugih telima državne uprave! Samo trojica senatora je primilo od Arbanasa mnogo miliona dolara stečenih kriminalom i oni su svoj posao odlično obavili za manje od dve decenije. Plati, pa nosi, dobiješ što god poželiš, bez ograničenja. Na nesreću, svi su izgledi da ovi senatori nisu završili posao, već su nastavili, sa krajnjim ciljem da Srbiju uklone sa geografske karte Balkana.

Svemu tome je doprineo i nesposobni srpski politički kadar, koji se još uvek sastoji dobrim delom od bivših komunista i njihovih satelita, koji veruju da su uspeli da obmanu svoju i međunarodnu javnost time, što su osnovali nove stranke (oko 400) pod novim nazivima.
Ipak, čini se da Srbija nema monopol na loše političare. Ni evropski političari nisu shvatili da je osnivanje nove muslimanske države na tlu Evrope upereno protiv nje same, a da je Srbija samo kolateralna šteta. Kada ovo budu shvatili biće kasno.

Srbija ima velike mogućnosti

Svaka ozbiljna država ima svoju privredu sa nacionalnim obeležjem, brendovima, zahtevima za povećanjem proizvodnje, širenjem turizma van granica svoje zemlje. Srbija, nažalost, nema strategiju razvoja svoje privrede, ali zato ima neslućene mogućnosti da se razvije u mnogim granama. Neoliberalni koncept razvoja je uništio nacionalnu društvenu privredu (jedinu postojeću), a umesto nje mi činimo sve da nam strana privreda bude glavna poluga razvoja. Danas srpski ponos postaju „Ju-Es stil“, „Filip Moris“, „Impol“, „Seval“, „Holcim“, „Lafarz“,“Merkator“ i drugi kapaciteti i gotovo sve banke (osim četiri koje možemo smatrati bankama).

Zaustavite Rasprodaju vojne imovine

Političari na vlasti krčme vojnu imovinu kao da je Alajbegova slama, a ona je vrlo potrebna za buduću vojsku i vojnike, koji su neophodni svakoj državi, pa i zemlji Srbiji. Pre neki dan prošao sam pored čuvenog Doma ratnog vazduhoplovstva u Zemunu i video tužan prizor. Zgrada je zakatančena i oronula (verovatno je neki tajkun bacio na nju oko i samo čeka trenutak da je ugrabi).

Ogromnu četvorougaonu palatu u Nemanjinoj 19 (sedište armije) tajkun koji je uspeo da kupi sada je glanca i uređuje, pa će posle da je prodaje po deset, dvadeset, a možda i pedeset puta višoj ceni. Zato smatram da je krajnje vreme da se zaustavi rasprodaja vojne imovine po Srbiji i to budzašto. Nedavno ste pisali kako u Kragujevcu pojedinci žele da se dokopaju kasarne „19. puk“. To bi svakako trebalo što pre zaustaviti, a u međuvremenu te objekte bi mogao da koristi budući Savez omladine Srbije.

Značajan doprinos srpskoj javnosti

Redakcija Glasa zaslužuje priznanje što je objavila integralni tekst pisma poznatog nemačkog i evropskog političara Vilija Vimera, upućenog nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu 2. maja 2000. godine.
Time je značajno doprinela da javnost u Srbiji dobije potpunije informacije o američkoj strategiji prema Balkanu, Evropi i Rusiji, odnosno, Evro-Aziji, kao i o ulozi NATO pakta u ostvarivanju te strategije. Ovoga marta (24.) navršava se 9 godina od početka agresije NATO pakta protiv Srbije (SRJ) pa zato tačka 4 Vimerovog pisma zaslužuje dodatnu pažnju. Suprotno standardnim interpretacijama američke propagande koja zdušno podržava dobar deo beogradskih medija, političkih struktura i tzv. nevladin sektor, Vimer prenosi stav američkih zvaničnika saopšten budućim članicama NATO samo nekoliko meseci nakon okončanja agresije: „Rat protiv SR Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici“. Šta se desi sa „masakrom civila u Račku“, „greškama zbog odbijanja Rambujea“, sprečavanjem „humanitarne katastrofe“ i drugim „razlozima“? Da li i nakon obelodanjivanja Vimerovog pisma mogu biti nejasni pravi ciljevi nicanja toliko američkih i NATO vojnih baza u regionu u proteklih 9 godina, počev od Bondstila kod Uroševca, preko četiri u Bugarskoj, četiri u Rumuniji, do planiranih „antiraketnih“ sistema u Poljskoj, Češkoj, Ukrajini, Gruziji...