petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Ničija nije gorela do zore

Činjenica da sam jedan od retkih preživelih, čija je familija imala čast ili nesreću da septembra 1944. više puta ugosti pukovnika Roberta Mekdauela, zvaničnog predstavnika SAD, u štabu generala D. Mihailovića, koga je američki predsednik Truman postuhmno odlikovao najvišim američkim odlikovanjem, daje mi pravo da uputim otvoreno pismo ambasadoru SAD u Beogradu i upitam zašto sad Amerika postupa ovako prema srpskom narodu.

Srbija i SAD uspostavile su diplomatske odnose još u 19. veku. U dva svetska rata bili smo na vašoj strani, po vašem savetu za vaš interes ušli smo u besmisleni rat s Nemačkom, koja nam je ponudila više nego časne uslove da budemo neutralni, i to u vreme kada je gotovo cela Evropa bila pod njihovom čizmom, a Hitler i Staljin u savezu.

Ovim ratom pomogli smo poraženim Britancima da se izvuku iz Grčke, a Staljinu da spase Moskvu. Srbi predvođeni puk. D. Mihailovićem su jedini u Evropi organizovali otpor Nemcima još dok su komunisti i fašisti bili saveznici, da bi olakšali položaj „saveznika“. Četnici D. Mihailovića su na domak okupiranog Beograda 1944. primitivnim alatom izgradili aerodrom, na koji je jednog septembarskog dana sletelo i uzletelo 14 za ono vreme najvećih vojnih transportera (DC3) odnevši više stotina američkih avijatičara koje su srpski četnici često uz vlastite žrtve spasili da ih vaši sadašnji saveznici (Nemci, Hrvati, Šiptari i dr) ne bi zarobili i likvidirali. Nismo učinili ništa što bi vam dalo za pravo na odmazdu. Ekselencijo, ovo je kap onoga što smo učinili za vašu stvar, a vi ste „naivno“ poverovali komunističkim lažima i po njihovom nalogu na pravoslavni Uskrs bezrazložno zasuli Beograd (i ne samo njega) tepisima bombi i ubili skoro dva puta više Beograđana nego Hitler u Aprilskom ratu. Dozvolili ste Staljinu da 1944-1945 okupira Srbiju i nametne nam boljševizam, maja 1945 predali ste komunističkim zverima blizu 100.000 četnika, upravo onih koji su spasavali vaše pilote, a koje su ovi svirepo poubijali, pobacali u razne masovne grobnice od kojih se neke tek sad otkrivaju. Pomogli ste da se razbije Jugoslavija, jedino objektivno moguća država na ovom prostoru. Sve komunističke vođe izuzev srpskih proglasili ste demokratama, stvorili im kvazidržave koje u istoriji Evrope nikada nisu postojale i time izazvali versko građanski rat, a Srbe proglasili zločincima pripisujući im zlodela koja nisu počinili. Zbog laži oko Markala, bombardovali ste Srbe u Bosni, zbog izmišljenog zločina u Račku preko 70 dana bombardovali ste Srbiju i ubijali nedužni narod. Sve akcije protiv Srba bazirane su na lažima vaših plaćenika Kandića, Kovačevića i sl. isto kao i slučaj Iraka, zbog navodnog „hemijskog oružja“. Ekselencijo, vi ste moćni i nisu vam potrebne laži da opravdate vaše postupke. Recite jednostavno - tako nam se hoće. Sada nam, suprotno svim moralnim, pravnim i međunarodnim normama, otimate Kosovo na kojem Srbi žive od svog postanka. U 14. veku Turci su porazili Srbe na Kosovu, ali im ga nisu uzeli, čak su muslimani u 16. veku pomogli obnovu Pećke patrijaršije, srpskog verskog i kulturnog centra u ono vreme. Kosovo je koren srpskog stabla, ako uništite koren umire i stablo. Ekselencijo, kao ortodoksni Srbin i svojevremeno proamerikanac, mogu vam reći da u vezi sa Kosovom teško grešite. Srbi se neće i ne mogu odreći Kosova i kad-tad će ga, bez obzira na priče vaših satrapa, milom ili silom priključiti svojoj matici. Jedan stih naše pesme glasi „Bacajte sami u oganj decu, streste sa sebe ropstvo i sram“. Ne ponižavajte nas, ne stvarajte srpsku „Al kaidu“ i ne zaboravite da je svaka sila za vreme! Nedavne demonstracije u Beogradu pokazale su šta misli srpski narod, a ne predsednik, koji se nije udostojio da tom prilikom bude s narodom koji ga je izabrao.

Kosovo 51. savezna država SAD

Pod ovim naslovom je finski list Kansan Utiset objavio članak bivšeg predsednika Finsko-jugoslovenskog društva prijateljstva politikologa Oive Bjerkbake.

Amerikanci su već davno unapred bili isplanirali ovladavanje centralnog prostora na Balkanu. Na Kosovu danas ima 16.000 vojnika NATO, od kojih su polovina Amerikanci. Ne treba zaboraviti da je Kosovo glavni tranzitni centar za protok narkotika. Predsednik vlade kosovskih Albanaca je jedan od komandanata terorističke organizacije OVK, poznati glavni diler u prometu narkotika na Balkanu. Amerikanci su posebno zahvalni Martiju Ahtisariju, mada izostavljaju da pomenu da je Ahtisari na Kosovu delovao isključivo kao predstavnik SAD i NATO. Bez podrške Amerike i bombardovanja Srbije, Kosovo nikada ne bi moglo da jednostrano proglasi svoju nezavisnost.

Oni koji su podržavali Albance požurili su sa izjavama da je Kosovo poseban slučaj, te da ne može da bude primer drugim manjinama u drugim zemljama da traže nezavisnost. A takvih spornih oblasti samo u Evropi ima 55, a procenjuje se da ih u svetu ima ukupno oko 200. Zanimljivo je da su Velika Britanija, Francuska, Belgija i Holandija svojevremeno ratovale s narodima kolonija koji su tražili nezavisnost, a danas podržavaju komadanje jedinstvene srpske teritorije. Pored toga, u svojoj sredini se uporno protive težnjama naroda da se osamostale, kao na primer, Iraca u Severnoj Irskoj. Rusija je principijelna pa nije priznala zahtev za priznanje od Gruzije otcepljene Abhazije i Južne Osetije, niti isti zahtev većinskog ruskog stanovništva u Moldaviji i Ukrajini i njihovo prisajedinjenje Rusiji. Sada se, međutim, u ovim oblastima oglašavaju narodni pokreti koji žele da slede primer Kosova.

Ima razloga da se prisetimo da je razbijanje Jugoslavije počelo 90-ih godina u velikoj meri uz učešće zapadnih zemalja, među kojima ponajviše Nemačke, Francuske, Velike Britanije i naravno SAD, podstičući i podržavajući secesionističke pokrete u Jugoslaviji. Svet se neizbežno kreće ka obnavljanju ratne krize. Razaranje ravnoteže na Balkanu znači da će jačati pretnja ratne krize u Evropi koja je živela u miru od završetka drugog svetskog rata.

Kao poslednji predsednik Finsko-jugoslovenskog društva prijateljstva, na poslednjoj godišnjoj skupštini Društva inicirao sam i usvojili smo odluku o promeni naziva Društva u Društvo prijateljstva finskog i južnoslovenskih naroda. Jugoslavije tada već nije više bilo što smo sa tugom konstatovali. Danas više nema ni tog društva. Sa ogorčenjem i tugom smo pratili rušenje te lepe zemlje kao posledice bombardovanja Srbije od strane NATO.

Raspirivanje separatizma i šovinizma je ne samo nemoralno i rušilački čin, već i potpuno nerazumno i suprotno širenju integracije i globalizacije. Kao da vodeći političari na Zapadu sami ne znaju šta bi trebalo činiti kad suludo razmahuju samo svojim interesima, na štetu drugih naroda.    

(Preveo sa finskog Čedomir Cvetković)

Saradnja da, svrstavanje ne

Današnja politička situacija nas podseća na onu priču iz čitanki o tamnom vilajetu, gde se kaže : „ko uđe kajaće se, ko ne uđe kajaće se“. Ispada da se nama u Srbiji morala najpre dogoditi NATO okupacija Kosova posredstvom EU poslušnika, pa da tek onda sagledamo suštinu njihove politike. Što se tiče Zapada, ofirali su se, i pale su im maske. Da rezimiramo: vidi se ubrzano svrstavanje i prelazak bivših članica VU (Poljske, Čehoslovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske) i iz Pakta-Istok u Pakt-Zapad. I osnovcu je jasno zašto se to radi i da je nova polarizacija na pomolu.

Nama u Srbiji to ne treba. Srbija se (u okviru Jugoslavije) od raskida sa Staljinom do danas nije svrstavala ni na Zapad ni na Istok, pa nam ni sada to ne treba. Više od 40 godina smo lepo živeli (i svojevremeno imali viši standard od Grčke i od Turske). Treba napomenuti da je krajem pedesetih bilo pokušano da se formira trojni savez Grčka-Turska -Jugoslavija pod okriljem NATO, ali je taj Sekretarijat ubrzo propao i naši su se mudro povukli iz njega.

Otada je prošlo pola veka. Tokom tog perioda Srbija(Jugoslavija ) je važila za stabilnu i relativno naprednu zemlju. Gajila je dobre industrijske, trgovinske, univerzitetske, kulturne, sportske i druge svakojake veze i sa zapadom i sa istokom, iako je tada ovaj deo sveta bio jako polarizovan. Ako smo tako mogli onda, što ne bismo bez svrstavanja mogli i sada.

Treba li nam to, da nam Solana i njemu slični (Oli Ren, Doris Pak, Karl Bilt, Kušner i ostala briselska birokratija) sole pamet i vežbaju na nama strogoću.

Pa mi nismo ni primirisali predvorje EU, a već nam udaraju disciplinovanje i packe svom snagom. Šta će biti tek, ako ne daj Bože, slučajno zalutamo u Uniju.

Naši balkanski susedi (uglavnom svrstaroši) izgaraju od želje da ih prime, kao da tamo teče med i mleko. A tamo ih u stvari čekaju naporan rad, red i disciplina, a bogami i NATO sa svojim zahtevima.    
   

Da li su za sve krivi drugi

Javni servis RTS-a javlja da je beogradski hotel „Ekscelzior“ prodat Grcima. Usput nam voditeljka saopštava da postoji bivši vlasnik hotela i da je vlada „obećala“ da će on biti obeštećen kada se donese zakon, a pri tom nije rekla kada će taj zakon biti donet. Nisu rekli ni kako će obeštetiti vlasnika. Da li će mu dati 10 odsto vrednosti i reći to je to, ili možda 50 odsto ? Ili će mu dati celokupnu svotu novca ? Pa, zar on nije umeo sam to da proda ako je hteo da proda? Možda će mu na sumu koju su dobili dati još 50 odsto zato što su koristili tu imovinom 65 godina. Čisto sumnjam. Dalje, javlja ista voditeljka da Srbija ne zna gde je original Dejtonskog sporazuma. Kosovo su nam oduzeli i nikom ništa!

Domaćinska vlast u domaćinskoj Srbiji, nema šta!

Nije ni čudo šta nam se sve ovo događa, jer ovakav javašluk je neviđen u svetu.

Do sada su za sve bili krivi drugi, koga ćemo sad okriviti!