petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Krunisana je najsurovija laž

Na prvi dan nove ere, 17. februar.2008. eksplodirao je i porušen međunarodni poredak. Četiri dana kasnije, 21. istog meseca, eksplodirala je Srbija od gneva zbog otimanja Kosmeta. Uništeno je međunarodno pravo, pravda, i krunisano njeno veličanstvo neistina, uz čiju podršku je bombardovana Srbija i otet Kosmet. Na Zapadu ništa novo osim što se tamo njegovi „državnici“ sada međusobno pozdravljaju umesto sa „dobar dan“ - „slomili smo Srbe“. Ne shvatajući da se varaju.

Kad je Džingis kan osvajao svet on nije tvrdio da želi da drugim narodima donese slobodu, demokratiju i blagostanje. Kad je Hitler pokušao da osvoji svet i on je bio iskren. Želeo je da Slovene iseli u Sibir i preuzme moć Zapada. Obojica su bar bili iskreni - u svoju korist. Razbijanje Jugoslavije i rušenje Srbije zasnovano je na neistinama, neiskrenosti i na nasilju.

Za političare se kaže da ne treba da govore neistine osim kad moraju. A moraju kad im je to u interesu. I sad se postavilo pitanje: kako živeti sa neiskrenim ljudima?

Zapad je nasilno srušio međunarodni poredak, ali i međuljudske odnose. LJudi koji nisu prihvatili nasilje, izbegavaće da se sa nasilnicima druže. Sa njima se ne može iskreno razgovarati, još manje družiti jer niko nije spreman da sebe ponizi. A i opasno je. Morali bismo biti stalno na oprezu da će ih neiskreni ponovo prevariti i oštetiti. Posledice krunisanja njegovog veličanstva neistine su nebrojive, kao gradivne imenice.Pošten čovek će biti prisiljen na segregaciju. Na dvorišnu kapiju upozorenje „Čuvaj se psa“ zameniće sa porukom „Neiskrenima zabranjen ulaz“. A nije reč o rasnoj, verskoj ili etničkoj segregaciji, već o moralnoj i etičkoj.

A onda, kakva je sudbina dece neiskrenih ljudi?. Kad saznaju da im je otac bio neiskren - ništa od domaćeg vaspitanja. Ćerka prostitutke po pravilu prihvata majčin zanat. Zamislimo u crkvi zapadnog političara koji je glasao za nezavisnost kosovskih Albanaca. Krsti se, ljubi ikone, pali sveće i na ikonu Bogorodice sa Hristom stavlja džeparac. Po njegovom izlasku iz crkve Božji hram bi se morao dekontaminirati, ponovo osveštiti, tj. očistiti. Nijedan političar ili državnik koji je odobrio otimanje Kosmeta od Srbije neće se ispovediti svešteniku rečima: „Oče, strašno sam pogrešio prema Srbima“ jer kad bi to i priznao, vrlo je verovatno da bi mu sveštenik oprostio greh uz objašnjenje: „Sine, nisi pogrešio, Srbe je sve trebalo poklati, kao što je to pokušao sveti otac Ante Pavelić uz sadejstvo svetog oca Stepinca.“

U novonastaloj situaciji moraju se menjati mnogi običaji i pravila ponašanja. Kao što je u vreme Lukrecije Bordžije izmišljeno rukovanje da bi se videlo nije li u ruci nož, ili običaj da domaćin prvi proba vino koje će ponuditi gostima, da ih uveri da u njemu nema cijanida. Rukovanje i ljubljenje sa zapadnim državnicima se pogotovo mora izbaciti iz protokola. Dovoljno je da skrstimo ruke i naklonimo se još lakše nego Kinezi i Japanci. Nikako rukovanje iz opreza od zaraznih bolesti, jer je neiskrenost najzaraznija bolest. Na diplomatski osmeh zapadnog državnika ne bi bilo umesno odgovoriti sa osmehom, već sa podignutim obrvama što bi u prevodu značilo „Izvinite, nisam kod kuće“. Neke teme sa takvim gostima bi definitivno morale biti izostavljene iz dnevnog reda razgovora, naročito one koje počinju sa „D“ (demokratija) i „LJP“ i „DRP“ (ljudska i druga prava). Jer bi takav razgovor bio uvredljiv i nepristojan. Razgovori i pregovori sa Zapadnjacima će se voditi samo o ceni našeg kukuruza i njihove tehnologije.

Pošten čovek će sanjati o ostrvu na kome bi se družio sa boljim ljudima kao ser Robinzon sa crmpurastim prijateljem Petkom.
Napisano 21.2.2008 u 17 časova kada zbog bolesti nisam bio pred zgradom Narodne skupštine Republike Srbije.