petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Pare, rođačka zadužbina

Još od „ozloglašenih komunjara“, nažalost, sve do „nepodmitljivo-poštenih i pravičnih“ demokrata, u lepoj našoj Srbiji važnije je imati svoje ljude „gore“, nego muku mučiti, bez ikakve pomoći onih (vlada, vladine i nevladine organizacije i dr.) kojima je to, da budu pravični, narod poverio - kao svoju sudbinu i, naravno, sve pare! U mnogim sredinama, kad je, objektivno govoreći u pitanju tobože „Nacionalni program“, drskost i samovolja ljudi iz vrhova vladajućih stranaka, za kratko vreme razbila je svaku iluziju da su „demokrate“ koraknule i korak dalje od navika, a i prisvojenog prava onih koji su, pored ostalog i zbog toga izgubili vlast. Štaviše, ne bi se nimalo ogrešili ni da ustvrdimo da su, istina, učinili taj korak ali u pravcu još većeg nemorala i uzurpacije vlasti!

Ima i to u tzv. šumadijsko-moravskoj Srbiji mnogo primera da, pre svega čelnici Demokratske stranke, kroz nacionalni program udeljuju milione i milione, naravno eura, podižući maltene lične zadužbine u opštinama iz kojih potiču ili su, pak, u prijateljsko-rodbinskim, a ko zna - možda i nekim još manje časnim odnosimaÖ Navešćemo i neke konkretne primere. Dok, recimo, u nesrećnoj Batočini, opštini sa više od 13.000 stanovnika i desetak naselja, „darežljivost“ Đilasovog Nacionalnog programa planira celih 50 kompjutera, pomoć za gasifikaciju (što, maltene čine u drugim sredinama seoska naselja!), malterisanje i farbanje srednje škole, nešto bedno oko puteva - i to je sve, batočinskim komšijama, Lapovu (mestu, jedinstvenom u Srbiji što je samo sebi opština, a da to nisu jedan gigant Kostolac, podavalaska i prekodunavska naselja Beograda, Batajnica i sl. sa ukupno 8.500 stanovnika i oko ukupno 800 đakaÖ, samo zato što je „demokrata“ Đorđević partijski blizak Tadiću i Đilasu.

Odavali su priznanje Lapovcima, koji su, složno i uporno, hvatajući za svoje interese čak i bivše glavešine poput Čkrebića, Bore Jovića, Cvijetina Mijatovića i sl. ostvarivali i nemoguće kad je njihovo mesto, sada opština u pitanju. Batočinci su od „svojih“ imali samo katastrofalne štete: Bora Jović je u značajno doprineo da Batočina propadne, a bivše julovsko rukovodstvo u Batočini ne samo da nije iskoristilo čak ni to da je 1999. upravo u Batočini bila centralna proslava „JUL u JULU“ za celu Srbiju, naravno sa „drugaricom Mirom“ na čelu već je nezajažljivim ličnim pljačkaškim apetitima dovelo do stečaja fabrike, pralo pare lažnom gradnjom bazena, nikad sprovedenom gasifikacijom i sl. DS i DSS su danas na vlasti u Batočini (u Lapovu je SPO! Ali su u lokalni prosperitet sada uključeni Đilasovi drugari!). Jedini spas za unesrećene sredine poput opštine Batočina, u kojoj ne samo da se ništa ne gradi, nego se čak sa doskorašnjih fabrika - hraniteljski za 1.000 radnika skidaju prozori, raznose instalacije, prodaju žičare po majdanima kamena, je da podsete svoje „demokrate“ da nemaju prava, bez obzira na to ko za koga vuče, da čak i taj „Nacionalni plan“ krčme zidajući za svoje rođake ili sebe zadužbine! Drugih mogućnosti, naravno, nemaju, a suočeni su sa neizbežnom bedom i tragičnim zaostajanjem, iako imaju sve preduslove za razvoj (na najjačim su saobraćajnicama, u blizini univerzitetskog i kliničkog centra Kragujevca i sl.).

Partizanu nikako da krene

Zapanjujuće je loša igra Lotomatike i Partizana u Evroligi koji se bore za petu poziciju u top 16. Nije se znalo ko lošije igra. Ali igru Lotomatike ostavimo Rimljanima, ali šta je sa Partizanom?
U ovoj rubrici, više od pre mesec dana sve sam rekao o igri košarkaša Partizana. Nesigurnost, bezidejnost, slab šut za trojke i dvojke, gde je u svojoj izgubljenosti prednjačio Palacio! Taj nekadašnji igrač NBA lige i mnogih klubova, kada krene ka košu protivnika, vuče loptu, sekundi prolaze, ne oslobađa se brzo lopte, nema pregled postavljenih igrača, zatim se zarije u tri protivnička igrača, ili u napadu pravi lične sa laktom?...

Ništa nisu bolji bili ni Tripković, Peković, Tepić, Veličković, Vranješ i da ih sve ne nabrajam... Da li oni išta vežbaju na treninzima?...
Danilović mora nešto preduzeti kao direktor kluba, dok Vujošević uvek krivi sudije? Ovakva igra KK Partizan vodi samo ka preživljavanju kluba! A, šta bi radili ostali klubovi ako bi imali ovakvu logiku ponašanja i razmišljanja, ili u drugim sferama sporta? Zato je vreme da Vujošević da ostavku, uprava mu se zahvali, kao i mnogim neperspektivnim igračima koji čine sadašnji sastav tima. Kao dugogodišnji navijač ovog kluba na to imam pravo! Jer me je sramota gledati ovoliku nemoć svojih pulena koji su me sve vreme igre u evro ligi razočarali.

Osavremenjavanje gradskog saobraćaja

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd istaklo je u svojim vozilima poziv putnicima da daju svoj glas za unapređenje javnog prevoza i stvaranje boljih uslova za putovanje. Poslednjih godina GSB napredovalo je organizaciono, tehnički i kvalitetno u prevozu putnika Beograda i okoline. No, potrebno je još štošta učiniti da bismo imali savremeni gradski saobraćaj.
Ističem one pojave i putne pravce koji su mi najpoznatiji. Terminali i usputna stajališta uređeni su delimično, kao što je Trošarina (Voždovac), ali trebalo bi ih bolje održavati. Redovi vožnje još uvek nisu udešeni prema potrebama putnika, a da bi vozni park bio bolje iskorišćen. Ispravnost vozila, higijena i udobnost putovanja samo delom zadovoljavaju zahteve savremenog prevoza. Faktori rizika i bezbednosti takođe utiču na kvalitet prevoza i treba uticati na putare, zakonodavce, vozača i saobraćajce da obezbede uslove i kontrolu prevoza putnika i ostalog transporta. GSB je spremno da čuje putnike i poboljša svoje usluge. Navešću neke primere manjkavosti javnog saobraćaja, čijim razrešenjem bi, bez mnogo ulaganja, učinili ono što putnicima treba. U okolini grada treba dodatno urediti puteve sa stajalištima, bankinama, ivičnjacima, slivnicima, dovoljno širokim kolovozima i popunjenim rupama, zaštitnom ogradom (gde je potrebno) sa pešačkim prelazima, horizontalnom i vertikalnom signalizacijom prema potrebama svih učesnika u saobraćaju.

Značajno je za preduzeće ekonomičnost prevoza, iskorišćenost vozila i radne snage, smanjenje amortizacije, potrošnje goriva i materijala. Vozila ima dovoljno na svim pravcima, a ipak putnici nisu uvek zadovoljni, jer redovi vožnje nisu podešeni prema potrebama korisnika. Na primer: linije kroz Ripanj su najduže i najteže za vozače, putnike i vozila, a uključuju se stara i neispravna vozila, koja ostavljaju putnike na putu. Po redu vožnje po dva autobusa kreću na razmaku od pet minuta, a onda ih nema blizu punog sata. Prvi kreće krcat putnicima, a drugi poluprazan. Oni imaju dva puta više zaustavljanja od onih koji voze do Avale. Radi efikasnijeg prevoza i ušteda treba uvesti ekspres linije do Ripnja i Lipovice. Linije 405 i 406 treba spojiti, jer su praktično duplirane i voze mali broj putnika. Jedna linija bi trebala za naselja Bela zemlja, Prnjavor, Bošnjaci i Trešnja, s tim da se obezbedi pružni prelaz koban za putnike i vozila. Linija 407 mogla bi da poveže železničke stanice Ripanj i Belu reku radi putnika sa vozova i iz ovih naselja.

Satnica je bila strogo poštovana

Velimir Ilić ministar za infrastrukturu pozvan je da prisustvuje ceremoniji otvaranja tri objekta za socijalno stanovanje i dodelu ključeva u bloku „Avala“ u Kragujevcu, 9. januara 2008. godine. Tog dana, pozivnicu i program ceremonije, koji je potpisao gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, osim Velimiru Iliću, upućen je faksom potpredsedniku Vlade Srbije Božidaru Đeliću i svim ministrima u Vladi Srbije i ostalim zvanicama, među kojima je njegovoj ekselenciji ambasadoru Italije u Srbiji gospodinu Aleksandru Meroli. Istog dana, poziv je prosleđen i poštom. Službi protokola grada Kragujevca, do petka 11. januara, niko od pozvanih ministara nije potvrdio svoj dolazak. Služba protokola, pokušala je i telefonskim putem da proveri da li će neko od pozvanih ministara doći, ali su i tada ostali bez odgovora.

U sredu, 16. januara, planirana satnica je strogo poštovana. U 10,30 sati, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović organizovao je u Svečanom salonu zgrade Grada prijem za pozvane goste, ali tu se pojavio samo ambasador Italije Aleksandro Merola, sa saradnicima i državni sekretar ministarstva za infrastrukturu gospodin Milan Miljević, koji je tada obavestio Službu protokola da ministar Ilić dolazi u Kragujevac, ali nije znao ni kada ni gde.

Tačno je da je ministar Velimir Ilić u pratnji narodnog poslanika Nove Srbije Vladana Vučićevića stigao u naselje „Avala“ mnogo ranije pre zakazane ceremonije. Razumljivo je zašto je hladno dočekan od strane stotinu okupljenih građana. To je rezultat politike koju Velimir Ilić vodi preko narodnog poslanika Vladana Vučićevića u Kragujevcu.

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, stigao je sa ostalim zvanicama sa nešto manje od pet minuta zakašnjenja. To što je ministar Ilić čekao sam početak ceremonije nije propust gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, niti službe protokola. O čemu se zapravo radi, ministar Ilić trebalo bi da pita svog pratioca, narodnog poslanika Vladana Vučićevića, koji je u ime ministra Ilića dao izjavu novinaru agencije Sina. Jer, zaista je teško razumeti da je za jednog ministra u vladi Srbije i kandidata za predsednika Srbije, podela 59 stanova za izbegla lica - zamajavanje? ! Čini se da je ministar Ilić juče učestvovao u politikanstvu narodnog poslanika i predsednika Gradskog odbora Nove Srbije Vladana Vučićevića.
U prilogu vam dostavljamo i fotokopiju pozivnice i program koje je gradonačelnik Stevanović uputio ministru Iliću.