petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Neshvatljiva izjava Đurića

Savetnik premijera Srbije za medije g. Srđan Đurić izjavi „da je pravo vreme da se o budućem uređenju Kosova i Metohije razgovara na samom Kosmetu“. Prosto je neverovatno, a istovremeno zabrinjavajuće, da su to reči čoveka veoma bliskog premijeru Koštunici.

Prvo, koji su to pokazatelji koji su ga naveli na ovu neshvatljivu izjavu?
Da li g. Đurić uopšte poznaje situaciju na Kosovu i Metohiji i da li zna za mišljenje i odnos Albanaca prema dosadašnjim pregovorima. Da li zna da je KiM preplavljeno, već više od godinu dana, transparentima i grafitima sadržaja „jo negociata - vetevendosje“ (ne pregovarati - samoopredeljenje) i da ni dosadašnjih pregovora ne bi nikada bilo da nisu na to naterani od strane Amerike (da bi što pre došli do nezavisnosti koju su im obećali).

Da li se g. Đurić seća mnogih demonstracija Albanaca sa jedinstvenim zahtevom - ne ići na pregovore sa srpskom stranom. Ako je to zaboravio, valjda nije zajedničku izjavu albanskog pregovaračkog tima posle „pregovora“ u Badenu da su za njih razgovori o statusu KiM završeni.

Prihvatanje daljih razgovora (ako bi zato dobili saglasnost Amerike) i to na teritoriji KiM bio bi kraj političke karijere (možda, po njih, sa još težim posledicama) svakog člana albanskog tima.

Drugo, zar g. Đurić zaista ozbiljno misli da bi takav sastanak pokazao i „da je jedan važan standard ispunjen, a to je da predstavnici državnog tima Srbije i privremenih kosovskih institucija mogu slobodno i bezbedno sa razgovaraju u Pokrajini“. Prosto da čovek ne poveruje u takvu naivnost i potpuno nepoznavanje sadašnje (a i godinama unazad) situacije na KiM. Ostaje utisak da g. Đurić nikada nije bio na prostorima pokrajine, a ako i jeste, utoliko gore po njega.

Kada bi do tih razgovora i došlo (čemu bi se radovali, ali kojih sigurno nikada neće biti), oni bi se mogli održati samo pod jakim obezbeđenjem snaga Kfora. Razgovori pod zaštitom tenkova, transportera, helikoptera (i mnogo čega još) sigurno ne bi bio baš najbolji dokaz da je bilo koji standard ispunjen, a ponajmanje onaj najvažniji, bezbednosni, što je osnovni uslov za povratak Srba na KiM.

Treće, g. Đurić takođe greši kada misli „da bi takav nastavak pregovora mogao i da ohrabri prognane Srbe da počnu da se vraćaju svojim kućama“.

Ako im bezbedan povratak nije mogla tj. htela za ovih devet godina garantovati tj. obezbediti međunarodna zajednica, od koje to najviše zavisi (a nisu nas bombardovali i terali da bi nas vraćali, ali vratićemo se kad-tad) teško da bi prognane jednodnevni boravak na KiM (pod uslovom da prođe bez incidenata, što je malo verovatno) naše delegacije u tome ohrabrio.

Gospodin Đurić nas je razočarao i zabrinuo.

Sećanje na Prvu proletersku brigadu

Dana 22.12. 2007. navršava se 66 godina od osnivanja 1.proleterske brigade NOV i POJ. Ona je bila prethodnica i najslavnija jedinica moćne Jugoslovenske armije (800.000 boraca) koja je rame uz rame sa armijama SSSR, SAD i Engleske 1945. oslobađala Evropu od hitlerovaca. Druge evropske zemlje dobile su slobodu „ na tacni“.

NOB su predvodili komunisti. Dok se 1941. Petar Drugi opijao po londonskim barovima „tugujući“ za Srbijom, Draža tamanio gibanicu na Ravnoj gori, Nedić i LJotić raportirali svaki dan nemačkom zapovedniku Srbije koliko su „ komunističkih bandita“ utamničili i pobili - Tito je sa srpskim i jugoslovenskim partizanima tukao Nemce, oslobađao zemlju i stvarao narodnu vojsku i narodnu vlast. Gerila, naoružani narod još jednom je odneo pobedu nad brojno i tehnički nadmoćnijom armijom.

I danas se rvemo sa stranim nasilnicima koji žele da KiM, kao i Nemci 1941, pripoje Albaniji. Balisti u Preševu traže demilitarizaciju juga Srbije i pripajanje Kosovu. Reakcionarni krugovi u Mađarskoj i Bugarskoj ne kriju svoje aspiracije prema delovima Srbije koje im je Hitler svojevremeno poklonio 1941. (Bačka, pirotski i bosilegradski srez). Nije mrtav ni mit o nemačkom Banatu i ustaškom Sremu. Bošnjačke vođe iz Sandžaka čežnjivo gledaju ka BiH. Opet smo u životnoj opasnosti kao narod. Strani nasilnici imaju podršku i potporu kao i 1941. u domaćim izdajnicima - kvislinzima i kolaboracionistima. To su naslednici kapitulantske politike Nedića, LJotića, Draže Mihailovića, hortijevaca, balista, muslimanskih fašista. Oni vladaju Srbijom i izvršavaju sve naredbe i zahteve stranih sila i krčme ono što su partizani i samoupravljači stvorili za pola veka borbe i rada (1941 - 1991).

Postoji raspoloženje naroda da se krene u borbu protiv stranih nasilnika i domaćih izdajnika. I 1941. izgledalo je nemoguće ustati s oružjem protiv najveće sile na svetu i njenih kvislinga i poraziti ih. Komunisti su verovali u uspeh i uspeli, jer su davali primer narodu - 3/4 od 4.000 predratnih članova KPJ u Srbiji poginula je u NOB. Teško mogu da zamislim nekoga od današnjih političkih lidera u stroju sličnom onom u Rudom 1941. Danas su nam primer Srbi na KiM koji se već osam godina bore za goli život protiv NATO okupatora i balista.

Izbori određuju budućnost Srbije

Pažnju mi je skrenu tekst „Kosmet određuje predsednika Srbije“, Bogdana Popovića koji je objavljen u Glasu janbosti, pre svega zato što ukazuje da Zapad potcenjuje zdravu pamet građana Srbije. Igra Zapada oko statusa Kosmeta je isto toliko bezočna, antisrpska i protivna svim međunarodnim normama i poveljama, koliko i slonovski trapava. Prvi trapavi i drski korak Ameri su učinili kad su preko svog plaćenika Martija Ahtisarija izbacili idiotsku parolu da će priznati nezavisno Kosovo ako se Srbi i Albanci ne sporazumeju. Povod za ovaj napis je moje mišljenje da ne određuje Kosmet predsednika Srbije, već predsednički izbori određuju budućnost Srbije. To dve tvrdnje, istina, nisu suprotstavljene, ali je važno da se uoči jasna razlika

Problematična je tvrdnja da će, ukoliko Albanci proglase nezavisnost Kosmeta pre predsedničkih izbora, Srbija dobiti radikalskog predsednika. Ne zato što većina građana Srbije nije oduševljena politikom koju vodi Demokratska partija i njen predsednik, ili zato što bi većina glasača bila ili ne bi bila oduševljena radikalskim predsednikom, već iz drugih razloga.

Skoro je izvesno da će Ameri kad tad predati Kosmet sebi i Šiptarima bez obzira na to ko će biti predsednik Srbije, demokrata ili radikal. Otuda se igra sa povezivanjem datuma predsedničkih izbora i eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosmeta pre svega odnosi na budućnost Srbije, a ne na budući status Kosmeta. Eventualna američka još jedna kvazialbanska država na Balkanu koju će pored Amerike priznati još neke zemlje, njeni sateliti, uprkos protivljenju Rusije, Kine i drugih država, može potrajati samo do skore promene odnosa snaga u međunarodnim odnosima koja će se neizbežno dogoditi na štetu Zapada. Srbija će bojkotovati takvu kvazidržavu i njene tvorce, a mir na zapadnom Balkanu će biti stalno rovit.

Reč je, dakle, o budućnosti Srbije, njenoj orijentaciji, a ona se rešava na predstojećim predsedničkim izborima. Devedeset devet odsto građana Srbije zna i uverili su se, da je američka administracija, sa svojom razbojničkom vojnom organizacijom NATO, najveći neprijatelj Srbije. Otuda oni koji se zalažu sa pristupanje Srbije NATO ne mogu na toj osnovi da računaju da će njihov kandidat za predsednika Republike biti podržan. NJihova je jedina šansa da će građani biti primorani da biraju između „manjeg ili većeg zla“ pod čime se podrazumeva članstvo u NATO i EU makar i bez Kosmeta, ili izolacija sa radikalskim predsednikom.

Međutim, objektivno, ovakva dilema je ne samo nepravedna već i nerealna. Niti su radikali veliko zlo, niti demokrate pokazanim rezultatima zaslužuju podršku naroda, niti je izolacija realna. G. Velimir Ilić, „Putar“, je ovaj problem dobro uočio i zato namerava da se kandiduje za predsednika Republike. Kamo sreće da je to shvatio neko drugi koji bi mogao da bude stvarno rešenje.

Zaštitimo životinje

Na teritoriji opštine Obrenovac se uvek krajem godine pokreće pitanje o rešavanju problema pasa lutalica. S tim u vezi, na lokalnoj televiziji MAG, pre neki dan prikazana je emisija koja je obrađivala tu temu. Naime, emisija je urađena tendenciozno sa namerom da građanima skrene pažnju na veliki broj pasa lutalica, kao i problemima koje oni donose.

Pominjalo se besnilo za koje znamo da potiče od lisica, a da su mogući prenosioci i lovački psi, jer jedino oni sa lisicama mogu da imaju kontakt, ali pošto slučaj besnila nije zabeležen više od 75 godina u Srbiji, ta priča pada u vodu. U emisiji su intervjuisani i građani, ali su puštene samo montirane izjave onih koji su mišljenja da se psi ubijaju, sklanjaju i konstantno se skretala pažnja samo na bezbednost dece. U emisiji je bio gost Nikola Golinger, koji je nekada imao bitnu funkciju u Društvu za zaštitu životinja, a sada je urbanista i postavlja se pitanje koliko je taj gost merodavan da daje bilo kakve izjave vezane za ovaj problem. Izjavom: „Građani Obrenovca, do izgradnje azila snađite se kako znate i umete“, naravno misleći na pse, znači „ubijajte ih“. Tako je u poslednjih mesec dana otrovano preko 20 pasa u centru grada i, opet, nikom ništa. Nadležne ustanove nisu ništa preduzele. U emisiji se pojavljuje i republički veterinarski inspektor Spira, koji javno iznosi da je on član lovačkog društva i da su lovci nekada ubijali lutalice, a sada im zakon to ne dozvoljava.