petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Jesam za Hram, al’ da sam dam

Jedna od teških boljki od koje se mi, Srbi, moramo brzo da izlečimo jeste - moralna hipokrizija! Raznorazne bajke o srpskom „rodoljublju“ (svaka čast istinskim rodoljubima), „dobroti“ i „dobročinstvima“, posebno o tobožnjoj „spremnosti da se kad treba i žrtvujemo za opštu stvar“, bar u nama koji smo malo videli sveta, počele su da se, kao kule od karata, ruše kad smo na delu videli malo bar taj sebični kapitalistički svet! U impozantnom, na primer, Čikaškom muzeju, čija su vrata (usput) jednom nedeljno širom besplatno otvorena, maltene čitave sale sa dragocenim slikama čuvenih svetskih slikara - poklon su pojedinih bogataških porodica! Zoološki vrt je besplatan, dok gigantski Akvarijum ne bi izgleda ni postao da nije bilo stotina i stotina priložnika, bilo novcem, bilo dobrovoljnim radom, među njima čitamo i desetine naših - na „ić“ i „vić“.

Zadužbinarstvo i priložništvo, inače, ima dugu i časnu istoriju među Srbima. Nažalost, malo ko, na primer, danas zna, a i podseća da je veliki dobrotvor Nikola Spasić ostavio „otečestvu“ više nego u svetu poznati Nobel! Zašto se stidimo da podsetimo naše prebogate „tajkune“ danas i ovde da je zdanje još uvek impozantne OŠ „Vuk Karadžić“ između dva svetska rata zadužbina namenjena za obdanište beogradskih proleterki - tekstilnih radnika... Koliko je imovine, i opet, zaveštano beogradskom univerzitetu, „trgovačkoj omladini“ i „Pitočevim blagodejancima“ svuda po Srbiji, pa i na strani (npr. Tekelijanum i sl). I danas imamo bogataše možda čak i jače, ali se Igumanovi, Kolarci, Spasići, Tekelije - na prste mogu izabrati. Štaviše, ponekad se stiče utisak da bi mnogi od njih, umesto da daju, od „otočestva“ još i uzimali ili to uveliko i čine! Naši „dobrotvori“ i priložnici obično su obični i skromni ljudi, a za zamašnije investicije i ono što se zove „nacionalna svetinja“ (poput Svetosavskog hrama, Hilandara i sl) vlada i država takođe oporezuju, putem gotovo stalnih doplatnih PTT markica i sl. masovno sve redom! Nismo, kad su nam i dobrota i nacionalna svest zatajili, protiv toga, ali i za tako nešto, dakle i za sveti hram hoću sam da dam! Jer, kad se sve završi, naravno, uslikaju se vlastodršci, poslanici koji da prilažu samo po trećinu od „platurina“ ili naknade po upravnim odborima, mogli bi mnoge ovakve poslove sami da isfinansiraju...

Uopšte, čini nam se da baš od Zapada trebamo učiti bar toj vrsti brige za opšta dobra, a često i za bolesne i nesposobne, pa čak i sirotinju kojoj se, ili iznošenjem na ulicu ili čak davanjem oglasa, u nekim zemljama poklanjaju očuvano pokućstvo, kućna tehnika, a gledali smo kako čitavo naselje u SAD usvaja zapušten potok i pretvara ga u prijatno šetalište... Daleko smo mi od anđela kad su nam u pitanju džepovi i lična imovina, a i spremnost za zajedničke akcije. Obasućemo razne pevače i zabavnjake novcem, ali ne i mlade Srbe koji stiču, sami se izdržavajući, doktorate na Harvardu, Sorboni, Emajtiju, Prinstonu...

Lajčaku, misli svojom glavom!

Gospodine Lajčak, zašto ne smenite Harisa Silajdžića koji truje međusobne odnose u Bosni i Hercegovini više i gore nego bilo koji otrov.

NJegove reči, gde god da ih je izgovorio, otrovne su i zlonamerne. Po svom delovanju, rečima i zaslugama, odavno je zaslužio da bude haški zatočenik. Alija Izetbegović je u odnosu na Harisa Silajdžića bio mirotvorac. Ko je prvi počeo rat u Bosni i Hercegovini, gospodine Silajdžiću? Zar na Baščaršiji nije ubijen svat Nikola Gardović, ni kriv ni dužan, ali je bio Srbin, i svatovi su bili srpski. Šta vam znači rečenica: „Ubijajte svog komšiju, izvadićete se s tim“.

Bože Gospode, kad ne bismo znali prilike u BiH i ulogu Harisa Silajdžića u ratnim i poratnim zbivanjima mislili bismo da je on neko ko želi dobro narodu Bosne i Hercegovine. Ali znamo i jasno nam je da bi on bio srećan kad bi BiH bila Kalajeva, a Haris Silajdžić Kalaj, da bi Srbe i Hrvate načinio Bosancima i rešio problem. Nema Srba, nema Hrvata, i svi su Bošnjaci, to znači muslimani, a on je „veliki vezir“. Zašto to ne vidite, gospodine Lajček? Za manje greške menjali ste čitavo rukovodstvo Republike Srpske. Znam da imate nalogodavce koji vam serviraju šta da radite, ali Vi imate razum i treba da razmišljate svojom glavom i vidite svojim očima, i čujete svojim ušima kako se ponaša Silajdžić i gde su uperene njegove otrovne strele.