petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Prinudno preuzimanje akcija

Ne mogu, a da ne reagujem na dopis koji je poslat akcionarima AD „Minerva“ 1. 10. 2007. godine, koji je naslovljen kao, citiram, „Obaveštenje akcionarima izdavaoca „Minerva“ AD Subotica u podnošenju zahteva za prinudnu prodaju akcija“.
Zahtev za prinudnu prodaju je dostavljen Centralnom registru imajući u vidu da su Milorad Vranjevac i lica s kojima zajednički deluje, posle sprovedenog postupka preuzimanja, vlasnici 95,69509 odsto od ukupnog broja izdatih akcija i da je time ispunjen uslov iz stava 1. član 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.
Kao bivša radnica i bivši akcionar, mogu samo da „pozdravim“ one koji su takav zakon doneli i reći im svaka vam čast i na tom zakonu o preuzimanju akcionarskih društava i na stavu 1 član 34 istog zakona, koji je zakonski zaokružio otimačinu i pljačku preduzeća. To je velika sramota za ovu bednu i napaćenu radnu snagu, koja je ceo svoj radni vek provela u „zakonski“ prodatim firmama, i koja je svojim radom, krvlju i znojem doprinela da novokomponovani vlasnici, privatnici lako dođu do vlasništva istih preduzeća.

Da bi bilo jasnije o čemu se radi, jer verovatno masa otpuštenih i izbačenih radnika ne zna, taj zakon je dao zeleno svetlo za postupak preuzimanja akcija radnika, i to prinudno. Drugim rečima, ako su kupci određenih firmi, u vlasništvu 95,69509 od ukupnog broja izdatih akcija, oni po tom zakonu prinudno dolaze u vlasništvo razlike akcija do 100 odsto. Znači, ako akcionar nije voljan da proda svoje akcije za jedan dinar ili 100.000 po akciji (u zavisnosti koliko novopečeni kupci nude), kupci po tom zakonu automatski preuzimaju akcije radnika i sa računa hartije od vrednosti radnika prelazi automatski na račun hartija od vrednosti kupca firme. To se graniči sa krajnjim bezobrazlukom, nesavesnošću države prema ljudima koji su ceo svoj radni vek proveli u istim tim firmama i ako isti taj radnik smatra da neće da proda svoje akcije ni po koju cenu, onda to tako treba i da ostane, a ne da zakon aminuje 100 odsto otimačinu. Pa, ljudi, u zapadnim zemljama se kupuju akcije po raznim firmama i masa ljudi živi od dividende, a kod nas zakonom štite one koji u startu nisu kupili firme po normalnim cenama na tržištu, gde su već u velikom plusu, pa im država još dodatno daje priliku da prinudno dođu do 100 odsto vlasništva, otimajući akcije koje akcionar neće da proda. Pa neka neko nadležan objasni zašto vlasnik akcija iz bilo koje firme mora da proda svoje akcije, koje je za razliku od tajkuna, stekao svojim radom i vernošću istoj firmi? Kako naše državne institucije nisu donele zakon o penziji za one ljude koji su se našli na ulici, bilo kao tehnološki višak, bilo kao otkaz po drugim momentima, a imaju preko 50 godina života i preko 30 godina staža? Kako državne organe i institucije ne interesuje šta ta ogromna populacija ljudi sada da radi jer, nemojmo da se lažemo kako ima posla za takve ljude, mahom su to ljudi koji su tokom svog radnog veka oboleli što profesionalno, što prirodno, i takvi ljudi više ne mogu da pruže kvalitet i kvantitet koji se u današnjem ludom tempu traži. Drugo, takve ljude neće skoro niko da primi u radni odnos, a ako ih i primi nisu prijavljeni za penzijsko osiguranje. Prozivam javno državne institucije i zakonodavce da daju informaciju kada će i kako doneti u zakon za zaštitu otpuštenih ljudi sa radnih mesta i kada će doneti zakon o penziji za iste te ljude, pa makar to bilo i 70-80 odsto od važeće penzije koju bi imali, a razliku da dobiju kada se za to steknu uslovi po zakonu.

Inače, svima koji su došli u posed raznih firmi putem privatizacije, ovim putem želim da što pre dođu do svojih 95,69509 odsto vlasništva i da što pre prinudno otmu razliku od 100 odsto vlasništva, da budu što bogatiji novčano, a moralno bogatstvo i savest ostavljam njima da procene gde se oni nalaze na lestvici ljudskosti i čovekoljublja. 

Srbija izgleda kao da je zemlja stradija

Srbija sve više postaje „zemlja stradija“. Srbi su ginuli u ratovima zbog čega smo znatno smanjili naciju, ali ovo danas teško pada i još je teže objasniti - zašto se toliko gine na razne načine. Svakodnevno čujemo tužne vesti o pogibijama u saobraćajnim nesrećama, o ubistvima i samoubistvima.
Kada su u pitanju ubistva, dobro je osvrnuti se na kraću priču iz Biblije koju je Isus dao bogatom mladom poglavaru - koji je bio savestan, poslušan zakonu i pobožan čovek. Prišavši Isusu pao je na kolena i upitao: „Učitelju dobri, šta moram da radim da nasledim večni život?“

Isus mu je odgovorio da je potrebno držati se Božjih zapovesti. Kada ga je mladić zamolio da bude određeniji, Isus je rekao: „Ne ubij, ne čini preljubu, poštuj oca i majku i voli svog bližeg kao samog sebe“. To su bile osnovne zapovesti iz Zakona datog Mojsiju.
Zašto je ovo važno - zato jer da smo vernici na delu kao što pričamo, da smo pravi hrišćani, nesreće bi nam se manje događale. Primer: da se držimo zapovesti kao „ne ubij“, ili „poštuj oca i majku“, zar bi se desile tolike tragedije poput ovih najnovijih u porodicama Miletić i Đorđević iz Mladenovca. Ova dva stravična slučaja (o kojima se priča, pisao je Glas) gde su roditelji pobili svoju decuÖ Prvo otac sina, ćerku i suprugu, a drugi sina, u samoodbrani jer je napao majku, po kazivanju oca koji je u pritvoru.
Stradaju pojedinačno i čitave porodice. Srbi lako podižu ruku jedni na druge, roditelji na decu, deca na roditelje, a razlog svega su prečesto pijanstvo, droga, sekte. Neki naslovi iz štampe na to upućuju: „ubo oca 20 puta jer mu nije dao novac za drogu“, „Narkoman izbo oca nožem“ i slično. Napadi na starija lica, pa i unuka na svoje babe i dede su posebna priča. Unuci izgleda, ništa ne rade, postavljaju zahteve, traže novac za provod, pušenje, drogu.
Kako shvatiti slučaj iz Loznice pod naslovom „Ubio čoveka koji mu je spasao ćerku“. Čovek humanista i stradalnik Dragoslav Tešić iz Brezjaka kod Loznice, bez reči poklonio bubreg devojčici ubice! Ubica ne zaslužuje ni ime da mu se pomene, jer je ubio čestitog, humanog čoveka koji je hteo da budu prijatelji, i na slavu mu dolazio.

Zar se ne mogu sprečiti ili bar umanjiti takvi slučajevi? Moramo potencijalne ubice na vreme prepoznati i na neki način ih sprečiti da ne postanu ubice. Ne smemo biti indiferentni, moramo na vreme sprečiti, prijaviti, ukazati da ne bi došlo do zločina. Treba tim nesrećnicima pomoći da ne učine zločin. Treba ih na vreme sprečiti, odvojiti od sredine u kojoj mogu da učine zločin. Rešenja su razna, zavisno od slučaja, bolnice za bolesne, zatvor za kriminalce, lečiti drogirane, ne čekati da naprave zlo, pa ih tada stavljati tamo gde im je mesto. I da se samo ne pitamo: Zar je to moralo da se desi?
Na drumovima se, takođe, vodi neprekidni samoubilački rat. Skoro da ne prođe dan bez teških slučajeva. Statistika nesreća je neumoljiva: godišnje u ovoj zemlji smrtno strada skoro hiljadu ljudi? A mnogo je veći broj onih koji dožive teške telesne povrede od kojih ostaju trajni invalidi, dok je materijalna šteta neprocenjiva. Za deset godina nestane čitav jedan grad. A gradovi nam puni umrlica - zbog smrti i pogibija, zbog čega se i pitam dokle će Srbija biti stradija?

Zašto naše cene nemaju obraz

Od mog komšije, koji se bavi turizmom, pa često putuje u inostranstvo, stalno slušam kako su cene velikog broja artikala u prodavnicama u Beogradu osetno više nego u Nemačkoj, Bugarskoj, Italiji... On tvrdi da je to zbog odsustva prave konkurencije trgovaca.
Ne znam koliko je ovaj moj sused u pravu, ali i meni, laiku za trgovinu (ja sam prosvetar), pada u oči činjenica da je naša valuta, dinar, sve skuplja, sve vrednija u odnosu na svevladajući evro.
Ako je to tako, zar onda ne bi bilo prirodno da u Beogradu i celoj Srbije cene u radnjama, velikim i malim, ne počnu da padaju?
U novinama se povremeno pojavljuju i neke organizacije i institucije koje bi, poput udruženja potrošača, komisija za monopole i slične, umesto da nemušto kritikuju ovu pojavu, morale veoma snažno da istupe i pritiskom, uz pomoć medija, ohlade apetite trgovaca da zarade na veoma siromašnim građanima Srbije.
Ne mogu da se otmem utisku da nas građane zaista nema ko da štiti od stalnog poskupljenja.
O slobodnoj konkurenciji, kao osnovi za što niže cene, malo se piše. A mediji, izvinite ako sam preterao, kao da brane velike, sve brojnije megasisteme trgovaca.
Očekujem da ćete, možda baš vi, predočiti narodu istinu o nezasluženom zgrtanju zarade preko leđa nas običnih ljudi, na koje je država navalila i druge brojne bogate institucije. Unapred zahvalan 

Ništa slučajno u Raškoj oblasti

Nije slučajno što je došlo do verskih konflikata u Raškoj oblasti. Najveći agitator u Novom Pazaru, muftija Muamer Zukorlić i njegove pristalice, dobili su islamski centar, Univerzitet, prima se u Beogradu kao patrijarh, a za uzvrat govori da mu je Sarajevo bliže nego Beograd.
To znači da mu je blizak i Cerić koji je u Srebrenici rekao da se treba Srbima osvetiti.
To popuštanje onima koji mrze Srbe i Srbiju, to dodvoravanje, neće do dobroga dovesti.