Srećni dani, kada se u trezoru Narodne banke Srbije nalazio impozantan iznos deviznih rezervi, odavno su prošli. Privatizacija, koja je donosila najveće prihode, jenjava i uglavnom se odvija u dinarima, neretko sumnjivog porekla, čija se vrednost veštački održava, mimo realne snage valute EU.
Ta se akrobatika - neodrživa na duži rok - ne temelji na stvarnim rezultatima privređivanja, niti na željenoj koordinaciji NB i vlade, jer ova potonja nastoji da enormnim povećanjem potrošnje (neutemeljenim povećanjem plata) korumpira populaciju, da bi se održala na vlasti. Ovo se, pre svega, odnosi na skupštinske poslanike, ministre i druge uticajne funkcionere koji, ovako podmićeni, bespogovorno podržavaju aktuelnu vlast, dok u isto vreme, široke mase stanovništva sve više tonu u siromaštvo. Nije, dakle, u pitanju mudro osmišljena socijalna politika, koja bi olakšala muke „tranzicije“, nego korupcija s državnim blagoslovom.
„Fudbal“ će morati kad-tad da „pukne“ i da se takva politika uruši sa katastrofalnim posledicama, koje še pokazati da je „car go“. Kao poslednju slamčicu spasa, Koštuničina vlada drži u rezervi nekoliko najvećih, i strateški važnih, privrednih objekata, čija bi prodaja palijativno zatrpala zjapeće rupe u tom katastrofalnom sistemu, što bi dovelo do definitivne i totalne kolonizacije zemlje. I nastao bi „veliki prasak“: evro bi povratio realnu vrednost, a dinar potonuo, izazvavši enormni porast inflacije, dakle - još veće siromaštvo!
Da bi se zabašurile te tragične posledice, pažnja populacije odvlači se na druge teme: Kosmet, NATO, Tribunal, vojvođanski „separatizam“ i tobožnju mržnju sveta prema srpstvu. Aktuelna vlast ide, čak, tako daleko, da je spremna prekršiti i Ustav koji je sama predložila, pokušavajući da odgodi izjašnjavanje naroda na lokalnim izborima „dok se ostali važni problemi ne reše!“
Ima li ta očajnička kupovina vremena realnu perspektivu da spase opstanak Koštuničine vlade?... Odgovor je nedvosmisleno jasan:
- Ne! Uprkos svim lukavim marifetlucima premijera, jer pritisak i nezadovoljstvo ne dolazi više samo izvana, nego i iznutra. On računa na podršku korumpiranih ljudi „oko vatre“ i na mehanizme naše kvazi-demokratije, ali naspram sebe ima milione građana na rubu bede, čiji bi ga glasovi oduvali sa vlasti. Uzalud on i predsednik Srbije glume slogu: breša je očigledna, i samo je pitanje vremena kada će se njihovi zajednički nastupi pretvoriti u otvoreno neprijateljstvo.
Od tog trenutka zaziru svi: i pripadnici aktuelne vlasti, i narod, jer bi to dovelo do onog pomenutog „velikog praska“. Ali, i to bi bilo bolje od sadašnjeg tavorenja u bezizlazu.

Čudi me da i neki visoko obrazovani ljudi ne znaju ili slabo znaju istoriju. Mnogi smatraju da nacije postoje od pamtiveka i da su genetskog porekla. Ako bi malo proučili istoriju, znali bi da su nacije nastale tek u osamnaestom i devetnaestom veku, kada su vladale apsolutne monarhije. Do tada su bila plemena, koja su apsolutni vladari ujedinili na određenoj teritoriji. Samo da pomenem misli i reči nekih velikih ljudi: „Nacija je grupa ljudi koju na okupu drži zajednička zabluda o zajedničkom poreklu i zajednička mržnja prema komšijama“. „Nacionalno samoopredeljenje je danas besadržajno ispoljavanje pustih osećanja, ili, ukoliko se ozbiljno gleda, ljudožderska parola“. „Čim ko manje uči i zna, tim je besniji Hrvat ili Srbin“. „Srbin, Hrvat, musliman, glupost! Zovite me traktor, samo mi dozvolite da mirno i dobro živim“
Slažem se da treba u načelu, ceniti svoju naciju. Ali, ne treba čoveka ceniti po nacionalnosti, nego po karakteru, poštenju, humanosti, bez obzira na to da li je Srbin, Hrvat ili Slovenac. Zar u svakoj naciji (pa i u našoj), nema ubica (čak i svoje porodice), kriminalaca, lopova (pratite hroniku Glasa). Da li takve treba voleti i ceniti?
Nacije su nastale u određenom periodu, ali će (makar u dalekoj budućnosti) i nestati, pre svega manje nacije. Naročito se Evropa ujedinjuje, slobodno kretanje, zapošljavanje, mešoviti brakovi, pa neće biti bitno koje si nacionalnosti. Čak godišnje u svetu nestaje po nekoliko jezika. Zato, na kraju kažem, urazumite se ljudi!

Interno glasilo velikog preduzeća, u poslednjem broju posvetilo je tri napisa na četiri strane nedostatku stručnjaka i „odlivu mozgova“! U jednom od napisa stoji: „U nekim kompanijama stanje postaje kritično - iskusni odlaze, mladi ne dolaze.“! Reč je pre svega o visokoobrazovanim stručnjacima.
Čitajući ove tekstove, poznavalac stvarnog stanja, krstio bi se i levom i desnom!
Jedna od tih kompanija je čak i stipendirala studenta. Pred kraj studija je najavio da dolazi i na lokalnom nivou je dobio odgovor bio da ga jedva čekaju! (Pošto je već tu bio i na praksi, poznavali su ga!)
Poznato je da mnogi vrbuju studente pri kraju studija kako bi sebi obezbedili kadrove. Pomenuti diplomac je sva ta vrbovanja odbijao, smatrajući da ima obavezu i da mu je posao obezbeđen!
Kada se sa diplomom u rukama pojavio u „svom“ preduzeću, ispostavilo se da postoji zabrana prijema novih radnika, pa je prema tome slobodan da traži drugi posao! (Sada radi za jednu stranu kompaniju!)
To je zaista veliko preduzeće pa se, po prirodi stvari, nijedna odluka ne može doneti bez znanja vlade, ili bar nadležnog ministarstva.
Da stvar bude zanimljivija, u isto preduzeće je malo kasnije, u stalni radni odnos, po naredbi sa istog mesta odakle je došla zabrana prijema, primljen čovek koji nije visokoobrazovan - ali je član Stranke!
U ovom slučaju se jasno vidi kakav je stvarni odnos vlasti prema stručnjacima i prema „odlivu mozgova“!
Uostalom, neosporno je da sve počinje i završava u vlasti!