petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Dvojno državljanstvo za Srbe iz Crne Gore

Bez i malo namere da na bilo koji način doprinesem daljem produbljivanju podela u Crnoj Gori, koja je ionako po mnogo čemu i te kako podeljena. Pogotovo ne želim da doprinesem podelama u sredini u kojoj živim, koju oduvek krasi visok stepen međunacionalne i međuetničke tolerancije. Ipak, osećam dužnost i obavezu da se javno oglasim po pitanju zahteva Srba iz Crne Gore za dobijanje dvojnog državljanstva.

Kao potpredsednik jedne srpske stranke, zadužen za koordinaciju rada opštinskih odbora za više severnih opština u Crnoj Gori, a imajući u vidu svakodnevne kontakte sa članstvom Narodne stranke i ostalim građanima koji se deklarišu kao Srbi, kao jedan od njihovih predstavnika smatram potpuno opravdanim zahtev Srba iz Crne Gore državi Srbiji da im omogući dobijanje dvojnog državljanstva, odnosno da pored državljanstva Crne Gore dobiju i državljanstvo Srbije. Državljanstvo treba da dobiju samo Srbi iz Crne Gore, a ne svi građani Crne Gore, kako to pojedinci iz Crne Gore zagovaraju. To je u skladu sa evropskom praksom i evropskim standardima jer je poznato da veliki broj evropskih država omogućava dvojno državljanstvo svojim sunarodnicima, pa nema razloga da Srbi iz Crne Gore uz crnogorsko ne dobiju i državljanstvo Srbije. Ne treba ići daleko, već samo do susedne Hrvatske i videti kako to oni rade. Hrvatska je omogućila dvojno državljanstvo Hrvatima koji žive u Crnoj Gori, ali samo Hrvatima, a ne i ostalim građanima Crne Gore.

Zašto bi Srbija davala dvojno državljanstvo onima koji su svom snagom doprineli razbijanju zajedničke države Srbije i Crne Gore, koji su neutralni kada je u pitanju rešavanje statusa Kosova i Metohije i koji ne znaju da bez Kosova ne bismo bili to što jesmo i ne bismo znali ko smo, šta smo i čiji smo rod, koji jurišaju na Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori, pokušavajući da nasilno otmu i oskrnave Nemanjića lavre i sve srpske svetitelje, ne prezajući ni da eksplozivnim napravama ruše crkve po Crnoj Gori. Srpski narod iz ovih krajeva je to već i te kako osetio ovde u centru Budimljansko-nikšićke episkopije.

Zbog čega bi državljanstvo dobili oni koji zabranjuju episkopu mileševskom Filaretu dolazak u svoju episkopiju, kojima su bliži Tirana i Zagreb od Beograda i Niša, koji su izvršili najstrašniji juriš na srpski jezik želeći da ga preimenuju u drugi, njima znani jezik, koji pokušavaju da promene istoriju, veru, kulturu i ostalo u Crnoj Gori, koji žele iz novog Ustava da izbace srpski narod. I tako dalje.

Nije mi poznato, niti me interesuje šta po ovom pitanju misle na Cetinju, Ulcinju, Tuzima, ali mi je poznato šta misli moj srpski narod iz ovog kraja. A narod i interesi naroda su važniji od svake politike i bilo kojeg pojedinca.

Kao predstavnik svoga naroda, iznosim njegove stavove i interese, a interes Srba ovoga kraja je da, pored crnogorskog, dobiju i državljanstvo Srbije. Ne treba ih plašiti time da bi dobijanjem državljanstva Srbije izgubili državljanstvo Crne Gore i postali stranci u Crnoj Gori. O značaju dobijanja dvojnog državljanstva ne treba posebno trošiti reči.

Vrtići imaju klima-uređaje

Tvrdnje čitateljke Olivere Miličić sa Novog Beograda izrečene u pismu pod naslovom „Srediti vrtiće“ objavljenom 17. avgusta da deca leti ne mogu da dišu od paklene vrućine i da nijedan vrtić nema klima-uređaj, a da su zimi u kapama i šalovima jer prozori ne mogu da se zatvore apsolutno nisu tačne. Zbog osporavanja od nadležnih institucija da se u vrtićima uvedu klima-uređaji do ove godine zaista su bili retki vrtići koji su ih imali. Međutim, posle dobijanja pozitivnog mišljenja od Ministarstva zdravlja tokom leta je nabavljeno (ili je nabavka u toku) preko 600 klima-uređaja za vrtiće za koje su ove ustanove procenile da je potrebno.

Što se grejanja tiče, Grad Beograd je sklopio ugovor sa „Beogradskim elektranama“ da brinu o grejanju svih vrtića, nezavisno od toga da li su priključeni na daljinsko grejanje ili se greju na čvrsto ili tečno gorivo. U više od 95 odsto objekata problem grejanja ne postoji.

Za objekte koji nisu rekonstruisani programom investicionog održavanja planirana je ili je već u toku njihova sanacija.

Na kraju, postavlja se pitanje čemu služi objavljivanje informacije bez ijednog konkretnog podatka ili utemeljene činjenice.

Nezavisnost Kosmeta izazvala bi domino efekat

Sa strepnjom se očekuju predstojeći pregovore o statusu Kosmeta. Istorijske činjenice i tvrdokorno ponašanje agresivne Amerike su osnov tih strepnji. Srpska vojska je u Prvom svetskom ratu oslobodila Slovence, Hrvate, Bosnu i Hercegovinu od Austrougarske. U Drugom svetskom ratu Narodnooslobodilačka vojska, u kojoj su Srbi predstavljali dominantnu većinu, oslobodila je, uz sadejstvo Crvene armije, od fašista, ustaša, balista i proustaških muslimana po drugi put Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Kosmet. Pa ipak, ma koliko to bilo nelogično i nemoralno, u „bratskim“ zemljama na Balkanu sve vreme je tinjalo antisrpsko raspoloženje, a u Drugom svetskom ratu buknulo u požar. Nestanak sa svetske političke scene Sovjetskog Saveza i ambicija Amerike da postane gospodar sveta, izazvao je, pored niza drugih zemalja i otpor Srbije. Amerika sa svojim zapadnim satelitima je, kao odgovor na nezavisnost Srbije, organizovala razbijanje Jugoslavije i odvajanje Crne Gore od Srbije, oslanjajući se na snage koje su u Drugom svetskom ratu bile na strani fašističkih okupatora Jugoslavije, dakle protiv Amerike i saveznika. I opet nelogično, nepravedno i nemoralno. Nezavisnost Kosmeta izazvala bi domino efekat. Ukoliko bi Amerika uspela da nasilno stvori nezavisnu državu Albanaca na Kosmetu, sasvim je sigurno da bi sledeće razbijanje Srbije bilo stvaranje nezavisne države Vojvodine, prisajedinjenje Raške Bosni i Hercegovini, a preševske doline Kosovu. Srbija bi bila svedena na beogradski pašaluk iz turskog vremena sa verovatno nekoliko novih autonomija.

Uz podršku Amerike, Velike Britanije, ali i ostalih zapadnoevropskih zemalja, Albanci su krenuli najpre u oružanu, a zatim u lobističku borbu za stvaranje nezavisnog albanskog Kosmeta na tlu Srbije. Izaslanici Ujedinjenih nacija na okupiranom Kosmetu, izraziti antisrbi, dobili su zadatak da konačno pripreme stvaranje nezavisnog Kosmeta. Amerikanci su izmislili problematičnog niskoškolovanog, neobrazovanog biznismena - „diplomatu“ Finca koji nije neosetljiv na mito, i tako napisali Ahtisarijev projekat nezavisnog Kosmeta. Taj američki plan onemogućila je Rusija. Ali, pošto će o statusu Kosmeta odlučiti Savet bezbednosti, u kome Rusije neće pristati na nezavisno Kosovo, apsurdna je tvrdnja rukovodstva kosovskih Albanaca da će pregovarati samo o položaju Srba u nezavisnom Kosovu. Ako Amerika ostane na svom stavu stvaranja nezavisne države Albanaca na tlu Srbije, logično je da pravih pregovara neće biti. Ali, ako Amerika proceni da je opasno jednostrano proglašenje nezavisnog Kosmeta, oni će se ponovo latiti oružja.

Loši drumovi i neprilagođena vožnja uzimaju danak

Ne prođe dan, a da se na našim drumovima i ulicama ne dogodi neka saobraćajna nesreća s najtežim posledicama. Loši drumovi i vožnja neprilagođena njima, kao i nedovoljna obučenost vozača uzimaju krvavi danak. Podatak da u Srbiji u toku jedne godine pogine 1.000 građana jasno ukazuje na ozbiljnost problema i neophodnost preduzimanja adekvatnih mera na smanjenju saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama.

Zato je neophodan novi zakon o bezbednosti saobraćaja koje bi Vlada i Skupština Srbije trebalo hitno da usvoje. Predlog novog zakona propisuje i kvalitetniju obuku u auto-školama i mnogo druge mere, a pripremljen je po uzoru na zakone država Evropske unije u kojima se broj poginulih u saobraćajnim udesima smanjuje, uprkos povećanju broja vozila. Usvajanjem ovog zakona, u Srbiji bi bilo spaseno najmanje 100 života godišnje, jer je njime predviđeno strože kažnjavanje vozila, ali i kazne za nadležne koji ne održavaju puteve i signalizaciju. U Srbiji je u saobraćaju samo za osam meseci ove godine poginulo više od 400 ljudi ili 30 odsto više nego u isto vreme prošle godine.

Pored donošenja novog zakona, za rešavanje nagomilanih problema u saobraćaju neophodno je ozbiljno razmotriti formiranje posebnog ministarstva za ovu oblast. Dosadašnja praksa je pokazala da se problemi teško sagledavaju sa drugim oblastima kao što su telekomunikacije, kapitalne investicije i drugo.

Vrtići imaju klima-uređaje

Tvrdnje čitateljke Olivere Miličić sa Novog Beograda izrečene u pismu pod naslovom „Srediti vrtiće“ objavljenom 17. avgusta da deca leti ne mogu da dišu od paklene vrućine i da nijedan vrtić nema klima-uređaj, a da su zimi u kapama i šalovima jer prozori ne mogu da se zatvore apsolutno nisu tačne. Zbog osporavanja od nadležnih institucija da se u vrtićima uvedu klima-uređaji do ove godine zaista su bili retki vrtići koji su ih imali. Međutim, posle dobijanja pozitivnog mišljenja od Ministarstva zdravlja tokom leta je nabavljeno (ili je nabavka u toku) preko 600 klima-uređaja za vrtiće za koje su ove ustanove procenile da je potrebno.

Što se grejanja tiče, Grad Beograd je sklopio ugovor sa „Beogradskim elektranama“ da brinu o grejanju svih vrtića, nezavisno od toga da li su priključeni na daljinsko grejanje ili se greju na čvrsto ili tečno gorivo. U više od 95 odsto objekata problem grejanja ne postoji.

Za objekte koji nisu rekonstruisani programom investicionog održavanja planirana je ili je već u toku njihova sanacija.
Na kraju, postavlja se pitanje čemu služi objavljivanje informacije bez ijednog konkretnog podatka ili utemeljene činjenice.