petak 26. jul 2013.
RSS

Pisma čitalaca

Stranke mnogo obećavaju

Ne može se za sva zla kriviti vreme u kome živimo i lakonski reći: „To je naša realnost“.

Možda je ispravnije reći da ovo vreme traži neke bolje i sposobnije ljude. Ne zna se da li je bolje biti informisan ili neinformisan za sve što nam se događa u sredini u kojoj živimo i radimo. Civilizovan čovek mora se interesovati i za politiku, jer po Aristotelu: „Ko se ne interesuje za politiku, on je idiot“. Međutim, ako čovek hoće da bude informisan, izlaže se nerviranju, glavobolji, razočarenju, užasavanju... Znači, čovek nesvesno postaje mazohista jer hoće da muči sebe. Mediji nas svakodnevno obaveštavaju o kriminalu, organizovanom i neorganizovanom, o ubistvima i samoubistvima, nezakonitom bogaćenju, korupciji i mafijama koje su pustile svoje korene u svim oblastima, uključujući u svoje redove i neke „važne ljude“ kojima je narod poverio da štite zakon, a ne da se udružuju s kriminalcima. Naši ljudi mnogo teže podnose nepravdu nego nemaštinu, ali se ipak ovo zlo kapilarno širi, pa živimo u vremenu hroničnog stresa sa ispražnjenim akumulatorima nadanja. Prema onome što je do danas otkriveno, toliko je para ukradeno da bi se od tih para mogla stvoriti jedna moderna i bogata Srbija u kojoj bi se srećno živelo. Ali, zbog „mekanih“ zakona, naši kriminalci postali su rezistentni na sankcije pa se čak i umnožavaju. Tek što se osušila roto boja u novinama koje su objavile neki kriminal, pojavljuje se vest o novoj aferi i novom kriminalu, što običnom čoveku odvlači pažnju da misli o svojim problemima i nedaćama. Poslanici i politička elita, zbog prezauzetosti važnijim poslovima, nemaju vremena da se bave ovim „sitnim“ problemima, pa je to prepušteno institucijama koje se mesecima međusobno prepucavaju o nadležnostima i nenadležnostima. To nas upućuje da se zapitamo da li je Arčibald Rajs bio u pravu kada je rekao da „Srpski narod mogu da unište samo njegovi političari u borbi za vlast“. Zato partije u Srbiji treba da prestanu da se bave socijalnim populizmom koji mnogo obećava a ništa ne donosi, jer se svodi na pričam ti priču - „biće bolje“.

Neobjašnjiva je protivrečnost da smo od sveta dobili visoku ocenu za uspešno sprovođenje tranzicije, da se dinar uspešno nosi na kursnoj listi sa zapadnim valutama, da imamo jeftinu radnu snagu, da imamo vladu sa veoma visokim stepenom obrazovanja, a da i pored svega toga nemamo zadovoljavajući društveni i lični standard građana. Zašto?

Ako se po jutru dan poznaje, ukoliko se nešto hitno i uspešno ne uradi, inflatorna spirala se sve više aktivira i preti da preko najavljenih povećanja cena energenata, ishrane i drugih roba i usluga još više pogorša sadašnji ne tako kvalitetan život naših građana. Ako se do kraja ove godine, prema mišljenju naših eminentnih stručnjaka, ne smanje troškovi države za 25 do 30 milijardi dinara, neizbežno nas očekuju velike ekonomske teškoće, a planirana inflacija od 6,5 odsto svakako će biti premašena. Posledice su nam dobro poznate. Naročito će je osetiti penzioneri i nezaposleni. Penzioneri su inače i dalje poslednja rupa na svirali, jer nakaradni Zakon o penzijama sve će rigoroznije pogoršavati kvalitet života penzionera, koji su velike nade polagali u obećane izmene i dopune postojećeg Zakona o penzijama. Ali, penzioneri ipak veruju u onu narodnu: „Nada umire poslednja“..

Netaknuta priroda u Zvonačkoj banji

Vrativši se sa godišnjeg odmora pun lepih utisaka, želim da vam se obratim. Odmarao sam se sa suprugom u Zvonačkoj banji privatno, a hranio se u hotelu „Mir“, koji vodi g. Radoslav.

Ovim pismom želim da zahvalim i da pohvalim organizaciju, čistoću, uslugu i divan bazen koji je na usluzi i gostima i nama u privatnoj režiji, uz naknadu od 100 dinara, što je dovoljno za ulaz na bazen. Gospodin Radoslav je tako lepo organizovao celu porodicu u proces rada, tj. sina koji pušta muziku na bazenu, a suprugu na poslovima u restoranu i oko bazena. Treba videti kako to funkcioniše po sistemu zapada - svi sve rade sem najmlađe ćerke koja ima tri-četiri godine, a ona je maskota hotela, tako sam je ja doživeo.

Posle deset provedenih dana samo mogu da poručim javnosti - idite u Zvonačku banju, netaknutu prirodu sa izvorima mlake i hladne vode, i divnom uslugom u hotelu „Mir“, jeftinom hranom i pićem, divnim bazenom i izvrsnom organizacijom posla koji vodi g. Radoslav i njegova porodica. Za mene je Evropa tamo već stigla.

Virtuoz sa Vidikovca

U beogradskom naselju Vidikovac živi Mihajlović Tomislav Toma, virtuoz na muzičkom instrumentu koji se zove - frula. Rođen je 1943. godine u selu Gradac, opština Brus. Završio je srednju upravnu školu. U Beograd je došao 1967. godine, a 1969. zaposlio se u Muzeju savremene umetnosti kao čuvar izložbenih prostorija. Godine 1973. je prešao u hotel „Slavija“ i radio na recepciji kao evidentičar pasoša. Na tom radnom mestu ostao je sve do penzije 2004. godine. Živi u braku sa suprugom Vukosavom. Imaju troje dece - Radu, Draganu i Miodraga i četvoro unučadi.

Toma je počeo da svira na fruli kada je imao pet godina, kao čoban. Dolaskom u Beograd usavršava sviranje kod Dobrivoja Topalovića, Save Jeremića i drugih profesionalnih frulaša. Prvo kulturno-umetničko društvo u koje je stupio bilo je „Metropol“, zatim sledi KUD „Branko Cvetković“ u Sarajevskoj ulici, KUD „Jat“ i KUD „Rad“. Zahvaljujući svom talentu i upornom radu, dobio je brojne zahvalnice, priznanja i diplome. Obišao je dosta stranih zemalja. Kao umetnik sa frulom je nastupao u filmu „Seobe“. Više puta je nastupao i na televiziji. Sa gitaristom Vlatkom Stavlevskim i bubnjarom Laletom Kovačev snimio je zajedničku ploču. Kao iskusni frulaš danas mlađim ljubiteljima frule pokazuje pravila sviranja i muziciranja na ovom čarobnom instrumentu.

Pomoć za Gorana Simijonovića

Uzdajući se u dobrotu i plemenitost čitalaca Glasa javnosti šaljemo molbu za neophodnu materijalnu pomoć za Gorana Simijonovića

Goran je rođen 19. januara 1978. i sve do 2003. godine je bio zdrav mladić. Posle pada sa trećeg sprata (prilikom radova na kući), direktno na glavu, život mu je ozbiljno ugrožen. Božjim čudom ostaje živ i od tada do danas počinje borba za njegov normalan život. U Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije jedno vreme bio je među najtežim bolesnicima sa cerebralnom paralizom. U teškom smo finansijskom stanju, supruga ne radi već četiri godine, a ćerka je student biologije. Inače smo 1986. godine došli sa Kosova i Metohije.

Goran se ne može probuditi sam, budi ga neko od nas, obično je potrebno dva-tri sata da dođe sebi. Zagledan je u jednu tačku...

Jedino rešenje za izlečenje je operacija mozga u Londonu - lobotomija. Ona košta 100.000 evra. U protekle dve godine smo prikupili 50.000 evra. Nadamo se da će uskoro i cela suma biti skupljena.

Svi koji žele da pomognu to mogu uraditi na račun Komercijalne banke 908-20501-70 - račun, poziv na broj: 10-47-98949-1, broj štedne knjižice 50700, otac Novica Simijonović.

Lični stav o narodnom zajmu

Čitam u štampi, slušam na radiju, gledam na televiziji kako Vlada Srbije nudi na prodaju RTB „Bor“ nekim strancima da ga otkupe za neku sumu novca, devize neke. RTB Bor je najbogatiji rudnik u Evropi. Tamo sam radio tri godine, pogon elektrolize u Boru, kad je bio upravnik Ivan Fojnik, Slovenac. Ima bakra, zlata, srebra, plavog kamena i bogatog blata iz flotacije neiskorišćenog.

Bivši radnici Bora kažu da će se 31. avgusta „Bor“ prodati strancima. Tu se pominju neki Rumuni, Englezi i još neki drugi, da se Bor proda i privatizuje. Predlažem Vladi Srbije da se u Srbiji raspiše narodni zajam, da Srbi budu gazde Rudarsko-topioničarskog bazena Bor. Da se to uradi preko odštampanih obveznica narodnog zajma, da narod kupuje i da novac uplaćuje za oporavak borskog rudnika, da počne normalno da radi, da se narod zaposli, da se kupe mašine, kamioni, autobusi, sve što je potrebno d se pokrene proizvodnja. Sve ovo me je podstaklo da pišem jer sam upoznao decu iz Bora koja se brinu da li će njihovi roditelji moći da rade, šta će biti ako se „Bor“ proda. Mislite na našu budućnost, na našu decu i Srbiju, a ne samo na vaše zarade.

Šiptara i Nemaca sve više na Kosmetu

Mislim da je vreme i da je veoma važno da se srpska strana oglasi i postavi pitanje može li albanska nacionalna manjina da se namnoži i da stvara državu na našoj teritoriji. U vezi toga, šaljem vam grafikon u koji su uneti tačni podaci popisa stanovništva Kosmeta od 1921. do 1991. godine, gde se vidi enormni priraštaj Albanaca.

Takođe, bilo bi veoma važno da se ovaj grafikon uveća, uradi u dve boje (Srbi-Albanci) i pokaže narodu Srbije i da posluži za buduće pregovore sa Albancima. Trebalo bi pokazati i turski popis Kosmeta obavljen 1455. godine, koji pominje samo srpska naselja i nijedno albansko. Takođe je uočljivo da na Kosmetu ima sve više Nemaca, bivših saveznika Hitlera, pa su na Kosmetu ovi Nemci - komandant UN Riker, predstavnik UN Volfrang Išinger, nedavno određen od UN, a i nemački predsednik Merkelova podržava plan Ahtisarija. Smatram da ne treba ćutati pred ovolikom navalom Nemaca i tražiti objašnjenje za to.