Studija jednog (izgubljenog) slučaja: Šta nam pokazuje jučerašnji Đukanovićev intervju?

Iako je lider doskora vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) i crnogorski predsednik Milo Đukanović, koji je nakon nedeljnih izbora izgubio nezvanični status apsolutnog gospodara Crne Gore, u jučerašnjem intervjuu televiziji “Newsmax Adria” nastojao da se prikaže kao čovek koji je sasvim mirno prihvatio izborni poraz i okončanje trodecenijske dominacije svoje stranke, analizom onoga što j

Tako je, uz rigidan stav, manifestovan fizičkom napetošću, konkretno držanjem pete leve noge sve vreme u vazduhu, bilo evidentno da je njegovo spokojstvo bilo fingirano i uz ogroman napor odglumljeno, kako bi prikrilo veliku unutrašnju nesigurnost.

Zapravo, možda se pre može govoriti o različitim manifestacijama turobnog osećanja gubitka, nakon što je postao svestan da mu je većina građana Crne Gore okrenula leđa, i da je napravljena prva, ali dugo iščekivana pukotina koja će njega i DPS učiniti prošlošću.

Đukanović je tokom ovog intervjua delovao kao čovek koji se iz petnih žila upinje da pobedi neminovnost stvarnosti, a sve ono što je izgovorio kao puki pokušaj da prikrije svoje stvarne misli i osećanja. Naime, iako je pomenuo demokratiju i demokratsko prihvatanje izbornog neuspeha, nijednom rečju nije čestitao pobednicima izbora, već je debakl DPS i svoju zbunjenost pokušao da upakuje u puku matematičku konstrukciju dodeljivanja mandata za sastavljanje nove Vlade opciji koja sakupi 41 poslanika, što mogu biti samo tri doskorašnje opozicione liste – “Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i “Crno na belo” – i apsolutno niko drugi. Očigledno, na taj način je želeo da pošalje poruku da za njega izbori ipak nisu još uvek završeni, iako to, kao što se može videti iz njihovih izjava, sve više kao činjenicu prihvataju i zapadni zvaničnici, već da će, prolongiranjem dodele mandata za formiranje nove Vlade, pokušati da pronađe mogućnost za “kupovinu” nekog od poslanika nove većine, ili za ponavljanje izbora na pojedinim biračkim mestima, a kako bi prekrojio jasno i nedvosmisleno izraženu volju naroda.

Takođe, iako su čelnici pobedničkih opcija u više navrata pozvali svoje pristalice da se uzdrže od slavlja radi očuvanja mira i izbegavanja mogućih incidenata i nereda, Đukanović ih je, u dobro poznatom maniru zamene teza, napao kao “primitivne” i “nasilne”.

Dalje, uprkos tome što su izbori dobijeni na platformi borbe protiv autokratske vladavine DPS, između ostalog oličene u usvajanju nakaradnog tzv. Zakona o slobodi veroispovesti, čije je povlačenje najavila nova vladajuća većina, Đukanović je svojim nastupom odavao utisak da je ovaj paralegalni akt usvojio neko drugi, a ne DPS na njegovu inicijativu. Pritom, ponovo je, iako osvedočeni ateista, našao za shodno da govori o neminovnosti “obnove” nekakve “Crnogorske crkve”.

Kao što se može zaključiti na osnovu pomenutog intervjua, Đukanović ispod površine navodnog prihvatanja izbornih rezultata razvija kombinatoriku kako izmeniti rezultate izbora u sopstvenu korist i kako oklevetati izborne pobednike i učiniti ih krivcima za incidente koje ovih dana širom Crne Gore provociraju aktivisti DPS i pripadnici Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB), ali i kriminalne strukture bliske Đukanoviću, budući da mu je strana svaka pomisao da bi Crna Gora mogla postojati bez njegove i vlasti njegove partije. Međutim, ova duboko izopačena ideja je doživela krah na nedeljnim izborima, pa Đukanoviću, ma koliko se pretvarao da to ne razume i ne prihvata, preostaje samo da se pomiri sa tim, i da se polako priprema i za sopstveni odlazak sa crnogorske političke scene.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU