Podgorica pod ključem: Zlokobna poruka crnogorskog režima!

Nakon sinoćne odluke crnogorskog režima, predvođenog Demokratskom partijom socijalista (DPS), da jake policijske snage blokiraju ulaze u Podgoricu, navodno kako ne bi došlo do kršenja mera o dozvoljenom broju građana koji se mogu okupiti na otvorenom, propisanih od strane crnogorskog Ministarstva zdravlja i Nacionalnog koordinacionog tela za zarazne bolesti (NKT) u sklopu suzbijanja epidemije koronavirusa, a zapravo kako bi bio sprečen masovni antirežimski protest u glavnom gradu Crne Gore, može se slobodno reći da su se ne samo Podgorica, već čitava Crna Gora našli u totalnom mraku, te da je svetlost ljudskih prava i sloboda za nekoliko časova pomenute blokade bila potpuno ugašena i ugušena.

Podgorica je, nema nikakve sumnje, sinoć više podsećala na nekakav koncentracioni logor, u kojem su, kao politički zatvorenici, bili zatočeni njeni građani, nego na glavni grad države čije se vlasti busaju u prsa ulogom svetionika demokratije i predvodnika procesa evrointegracija na Zapadnom Balkanu, a ovaj utisak je bio dodatno pojačan raspoređivanjem mnogobrojnih uniformisanih pripadnika policije na svim prilazima gradu. Ništa nije na uverljiviji način potvrdilo da je crnogorski režim grobar slobode i demokratije, od odluke da građanima zabrani ulazak i izlazak iz sopstvenog grada. I baš kao u “Kugi” Albera Kamija, glavni grad Crne Gore je u nekoliko časova blokade faktički bio “zabranjeni” grad, odvojen od stvarnosti i svih Ustavom propisanih prava i sloboda, ali i evropskih konvencija o ljudskim pravima.

Na ovaj način, crnogorski režim je uoči izbora, zakazanih za 30. avgust, građanima poslao kristalno jasnu poruku da se nalazi iznad Ustava i zakona, da je važniji od njih, i da demokratija, u njegovoj percepciji, u poređenju sa stvarnom i opipljivom moći aparata sile, koji na sopstveni narod, “korumpiran” idejama slobode i demokratije, gleda sumnjičavim okom policijskog istražitelja, nije ništa više od mrtvog slova na papiru i infantilne iluzije. I zato je Podgorica, sa ljudima mimo svoje volje zatvorenim unutar gradskih zidina, uz pretnju da bi svaki pokušaj proboja ove blokade mogao biti pravno, ali i fizički sankcionisan, sinoć neodoljivo podsećala na ozloglašeni Nacionalni stadion u glavnom gradu Čilea Santjagu iz doba vojne hunte Augusta Pinočea.

Međutim, za razliku od Pinočea, višedecenijski apsolutni gospodar Crne Gore Milo Đukanović se u ovoj situaciji opredelio da ostane nevidljiv i da svoje poteze povlači iz senke, iako nema nikakve sumnje da je blokadom faktički rukovodio on, a ne Veselin Veljović, direktor Uprave policije (UP) čiji su pripadnici sinoć zatvorili sve prilaze glavnom gradu. Biće da je na primeru Podgorice, makar i na samo nekoliko časova, konačno ostvarena Đukanovićeva izopačena fantazija da, poput Velikog brata iz čuvene “1984” Džordža Orvela, kontroliše svaki pokret stanovnika glavnog grada.

Eto, tako izgleda demokratija evropskog profila u Crnoj Gori u sadašnjem trenutku – neuporedivo više kao farsa u izvedbi jednog ofucanog autoritarnog režima, nego kao kretanje ka istinskom ostvarenju ideala slobode i ljudskih prava. Pa ipak, ako se može reći da je sinoćna blokada Podgorice naučila nečemu slobodoljubive građane ne samo glavnog grada, nego i čitave Crne Gore, onda je to saznanje da se sloboda ne daruje niti garantuje, već da je neophodno za nju se boriti, svakodnevno, u svakoj prilici, uporno i dostojanstveno.

 (Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU