Murina ne zaboravlja, NATO bombardovanje koje je šokiralo Crnu Goru

Već 21-u godinu od stravičnog zločina u Murinu kada su agresorski Nato bombarderi ovu varošicu zavili u crno, svakog 30. aprila obeležava se godišnjica ovog zločina.U NATO bombardovanju Murina, jednom od najtežih zločina tokom agresije na SR Jugoslaviju, stradalo je šest civila, od čega troje dece.

NATO avijacija je sa desetak projektila bombardovala most na Limu u samom centru naselja.

Stradali su civili, među njima troje dece učenici Osnovne škole „Petar Dedović“. Stradali su: Miroslav Knežević, Olivera Maksimović i Julijana Brudar, radnik škole Vukić Vuletić, penzioner Manojlo Komatina i domaćica Milka Kočanović. I ove godine iako u izmenjenim okolnostima Srpski nacionalni savet Crne Gore položio je cveće na spomenik nevino stradalim žrtvama.
Iako ove godine u specifičnim okolnostima zbog pandemije koronavirusa, odata je pošta nevinim žrtvama, a predsednik Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore dr Momčilo Vuksanović je istakao da se zločin ne sme oprostiti ni zaboraviti, jer, kako kaže, ako oprostimo onda ćemo i zaboraviti.

"Iz tog razloga mi smo ovde da odamo poštu nevinim žrtvama ovog zločina u Murinu i da nikada to nezaboravimo i ne oprostimo. Bez obzira što je rečeno da treba praštati, ako oprostimo, onda ćemo sigurno i zaboraviti. Naše je mišljenje da moramo to zapamtiti, da znamo ko su nam prijatelji i ko je kako reagovao u teškim trenucima za srpski narod na ovom prostoru. Vodićemo računa i o ovom spomen obelžju i obavezaćemo se kao Srpski nacionalni savjet Crne Gore da se u narednom period završe neophodni radovi na njemu I oko njega. Ove nevine žrtve ne sme zaboraviti niko, ni narod sa ovog prostora, ni mi sa šireg prostora Crne Gore, a ni sa šireg prostora srpskog naroda”, kazao je Vuksanović.

U ime građana Murina Srpskom nacionalnom savetu se zahvalio predsednik mesne zajednice Branislav Otašević, koji je takođe kazao da je bombardovanje Murina jedan od najvećih zločina u novijoj istoriji.

Povodom godišnjice zločina u Murini oglasila se ''Srpska narodna odbrana'',koju čine Savez nevladinih udruženja Vasojevića. Kako je istako potpredsjednik David Lalić, naši patriotski opredeljeni građani, kao pripadnici Vojske SR Jugoslavije, aktivno su učestvovali u odbrani otadžbine.

"Sa druge strane, u Crnoj Gori je bilo i onih, predvođenih DPS-om i Milom Đukanovićem, koji ne samo da se nisu odazvali pozivu da brane svoju zemlju, nego su činili sve da otežaju funkcionisanje i delovanje naše vojske. Podsećamo da je predsednik DPS-a bio član Vrhovnog saveta odbrane koji je na jednici toga Saveta decembra 1998. godine glasao za odluku da se u slučaju agresije na SRJ država brani svim sredstvima, a nakon napada 24. marta naredne godine otvoreno prešao na stranu agresora. To se u svim demokratskim zemljama smatra veleizdajom, a pogotovo sama činjenica da je odlazio u štab agresora u Briselu noseći očigledno važnu dokumentaciju koja je poslužila agresoru da broj žrtava bude veći. Nezamislivo je da, recimo, britanska kraljica, njemačka kancelarka ili francuski predsjednik izdaju svoje zemlje i stanu na stranu okupatora.Zato Milo Đukanović za veleizdaju treba da odgovara pred domaćim sudovima", kazao je Lalić.

Tim povodom oglasio se i stric poginulog Miroslava, prof.dr Marko Knežević, on je ovim povodom rekao:

"Ulazak Crne Gore u NATO alijansu neće uticati na porodice murinskih žrtava da promene svoj stav i zaborave NATO agresiju i bombardovanje Murine 30. aprila. Kao što je poznato, u Murini su bombe "Milosrđnog anđela" raznele na komade našeg Miroslava i njegove školske drugarice Juliju i Oliveru, a istovremeno usmrtile i nedužne civile Manojla, Milku i Vukića. Pristupanje Crne Gore NATO-u, i to protiv većinske volje naroda, još više je povredilo naše nezarasle rane. Ali, ako naše najmilije nismo mogli sačuvati od NATO bombi, trajno ćemo ih sačuvati od zaborava. Jer, nije kraj smrt, nego zaborav."

Od NATO bombi stradalo je još osamdesetoro dece u SRJ. Ulaskom u NATO aktuelni crnogorski režim doveo je nas preživele od NATO bombrdovanja, našu decu i potomstvo do toga da se zabrinemo za svoju sudbinu i za svoju budućnost koja će zavisiti od onih koji su nas nemilosrdno bombardovali, ubijali, rušili mostove, škole, bolnice i druge objekte. Uz to su ostali nekažnjeni i pošteđeni od nadoknade ratne štete. Na kaju se za pričinjene monstruozne zločine nego ih opravdavaju, a od takvih opasnost i dalje preti.

Nakon 21 godine od NATO bombardovanja Murine kod Spomen česme žrtvama, zbog zabrane javnog okupljanja usled koronavirusa, nije održan moleban kao i prethodnih godina, ali naša porodica nije mogla da odoli a da se i ove godine u najužem sastavu ne okupi kod česme i ne pokloni senima Miroslava i ostalih žrtava", istakao je za Glas Javnosti profesor Knežević.

SKINI APLIKACIJU