Šmitovo guranje Bosne u novi rat
Bosna i Hercegovina
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Pretnje nemačkog diploamte Kristijana Šmita da neće oklevati da preduzme neophodne mere da bi se osiguralo sprovođenje mirovnog sporazuma u celoj BiH treba shvatiti ozbiljno, smatra analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara.
Milorad Dodik kao predsednik Republike Srpske mora, objašnjava Kozomara, da postupa po nedavno usvojenim zaključcima Narodne Skupštine, a to znači ne sme da ide na sud jer mu je skupština to zabranila.
Opasna igra Kristijan Šmita
Sud u Sarajevu će, s druge strane, verovatno izdati nalog za Dodikovo privođenje SIPI, pri čemu će MUP RS po zaključku NS RS morati da ga brani od potencijalnog hapšenja.
"To može da dovede do otvorenog oružanog sukoba dve naoružane policijske agencije", upozorava analitičar, uz napomenu da Šmit i američki ambasador to vide kao priliku da nametnu Dejton 2.
Zaključak Narodne Skupštine Republike Srpske usvojen na vanrednoj sednici da Milorad Dodik i Miloš Lukić (v. d. direktora Službenog glasnika RS) ne treba da se pojavljuju pred Sudom BiH sve dok predsednik Republike Srpske, kako je navedeno, ne bude zdravstveno sposoban da prati suđenje izazvao je gnev nemački diplomata Kristijan Šmit, koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik za BiH.
U to ime Šmit se oglasio pretnjom da neće oklevati da preduzme mere koje bude smatrao za neophodne kako bi se osiguralo sprovođenje mirovnog sporazuma u celoj BiH i njenim entitetima. Kakve to mere Šmit ima u vidu? Kakvi su scenariji mogući?
Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomora kaže da Šmit pominje plan koji su muslimanski političari već nekoliko puta nagoveštavali, da bi trebalo da se organizuje Dejton 2.
Kristijan Šmit gura Dejton dva
„Po tom planu sve nadležnosti entitetima bi bile oduzete, odnosno, onemogućio bi se veto na odluke u parlamentarnoj skupštini BiH, Savetu ministra i Domu naroda koji utiče na nacionalni interes Republike Srpske i Srba. U tom planu, umesto tri člana Predsedništva BiH birao bi se jedan predsednik Republike BiH dok bi druga dva člana bili potpredsednici. Izbori za predsednika RS bi se odvijali na celoj teritoriji BiH. Dakle, plan podrazumeva niz nekih izmena u kojima bi većinski narod u BiH muslimani, odnosno Bošnjaci, donosili ključne odluke jer su najbrojniji,“ objašnjava Kozomora.
To bi značilo, dodaje naš sagovornik da bi po principu kako se bira hrvatski član Predsedništva BiH, birali i srpsko rukovodstvo u RS.
„Pri tome bi ostalo upitno po tom novom planu da li bi se vlade entiteta bavile smo privredom i razvojom tog entiteta. To je taj plan koji Šmit sada prvi put glasno i javno najavljuje, dakle Dejton 2 koji bi promenio ključne odluke iz Ustava BiH. Ovde treba da podsetim na činjenicu da sve odluke i izmene koje su do sada nametali visoki predstavnici za BiH nisu unete u Ustav BiH. Ustav BiH je netaknut,“ napominje Kozomora.
To je tako, kaže on, jer za promenu Ustava mora da postoji saglasnost oba entiteta a RS ne bi nikada dala saglasnost na to.
Legalizacija odluka visokih predstavnika
„Dakle, upitne su sve te dosadašnje odluke visokih predstavnika kojih je bilo oko 160, ako je brojka tačna, ali je činjenica da su one izmenile političko upravljanje i kompletnu strukturu vlasti. Sada se želi sve legalizovati na novom Dejtonu dva u kome bi se doneo i novi Ustav BiH sa potpuno izmenjenom pozicijom RS. Te namere američki ambasador Majkl Marfi ne krije, i on je svoj trogodišnji mandat u BiH proveo u nastojanjima da ukine RS i da je potpuno razvlasti“, ističe Kozomora.
Kozomora kaže da je Šmit ovaj korak pre svega preduzeo zbog odluke koju je skupština RS donela u vezi sa Miloradom Dodikom i odlukom da ne ide na suđenje dok se ne opravi.
„Dodik mora, po zakonu kao predsednik RS da postupa po zaključcima Narodne Skupštine (NS). To znači da on ne sme da ide na sud je mu je NS to zabranila. Sud će kao i u svakoj drugoj zemlji verovatno izdati nalog za njegovo privođenje SIPI, pri čemu će MUP RS po tom zaključku Narodne Skupštine RS, morati da ga brani od potencijalnog hapšenja.To može da dovede do otvorenog oružanog sukoba dve naoružane policijske agencije,“ smatra Kozomora.
To je velika opasnost za neki sukob u BiH koji bi mogao da se proširi i Šmit zbog toga želi da stavi van snage zaključke NS RS a ujedno i da iskoristi priliku i nametne pomenuti mirovni plan.
Glas javnosti /S04S
Glas javnosti /S04S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
