logo
- Glas javnosti (http://www.glas-javnosti.rs)

Pevač sa sluhom za šah-mat

Za karijeru koja traje 45 godina, milionske tiraže na prostoru čitave bivše Jugoslavije i brojna priznanja i nagrade Mikija Jevremovića zaslužni su hitovi „Pijem“, „Grkinja“, „Ako jednom vidiš Mariju“, „S kim si sada kad je tužno vreme“, „Kad bih znao da je sama“, „Narcisi plaču, ljubavi“... Sve te i mnoge druge pesme publika će moći da čuje 4. decembra na koncertu u Domu sindikata, kada će legendarni pevač proslaviti jubilej.

- Nisam se nikada pokajao što sam se posvetio muzici. Studirao sam mašinstvo i dobro mi je išlo. Sećam se da je pred junski ispitni rok trebalo da biram da li ću izaći na ispit iz predmeta Fluidi ili otići na turneju. Profesor je pitao da li će neko izaći na ispit u junu i sećam se da smo svi spustili glave. Niko se nije javio, pošto su ti Fluidi bili jako težak ispit. Onda je on pitao: „A ti, Jevremoviću?“ Bilo mu je logično da, pošto sam imao desetke iz svih kolokvijuma, izađem na ispit prvom prilikom. Odgovorim kako je u vreme junskog roka biciklistička trka. I profesor začuđen pita: „A kakve to veze ima sa mnom“. Objasnio sam da će u svakom gradu u kome se završi jedna etapa trke uveče biti koncert i da sam pozvan da se pridržim ekipi naših elitnih pevača. I tako nikada nisam položio Fluide, jer je i u vreme sledećeg ispitnog roka bila neka turneja. Moj izbor ipak je bila muzika.

Miki se ne kaje što se zarazio poslom pevača, mada ponekad oseti krivicu što nije udovoljio roditeljima.

- Desetak godina kasnije, pre povratka sa jedne turneje koja ja trajala tri meseca, roditelji su mi nešto preuređivali stan. I tako se u jednom ćošku stvorila gomila nekih beležnica i knjiga. Bila su to dva štosa knjiga po pola metra visine. Pogledam radoznalo - moj rukopis. Iako mi ni jedna jedina rečenica nije zvučala poznato, shvatio sam da se radi o skriptama sa fakulteta. Oni su u stvari pokušali su da mi „podmetnu“ ideju da završim fakultet. Ali, već je bilo kasno.

Iako biografija Mikija Jevremovića sadrži podatak da je rođen u Beogradu za njegovo poreklo otimaju se - druga dva grada.[ antrfile ]

- Iako sam rođen i najveći deo života proveo u Beogradu, postoji ta čuvena svađa između Požarevljana i Valjevaca čiji sam. Najranije detinjstvo proveo sam u Požarevcu i tamo sam završio niže razrede osnovne škole. Onda smo se, kada mi je bilo 11-12 godina, preselili u Valjevo, gde sam odrastao. Otud ta dilema.

Pored toga što je legenda estrade, Jevremović je i odličan šahista. Igrao je na mnogim turnirima u zemlji i inostranstvu, njegovi mečevi sa LJubojevićem se prepričavaju, a najveći uspeh mu je remi sa svetskim prvakom Anatolijem Karpovom.

- Nedavno sam imao priliku da igram sa jednim mladim majstorom, neću reći ime, koji se pre partije pohvalio da će me „razbiti u 20 poteza“. Bio je to motiv da se baš potrudim. I tako stignemo mi do 23-24. poteza partije, on se uveliko razigrava. Kod 32-33. poteza bilo je jasno da ne može da me dobije. I pobedio sam ga u 43. potezu.

Šahom je počeo da se bavi još u najranijoj mladosti, a prve susrete sa LJubojevićem igrao je u studentskim danima. Veruje da između šaha i muzike postoji neka tajna veza jer su mnogi vrhunski šahisti koje je upoznao i vrhunski pevači.

- Ne samo da vole da pevaju, nego i znaju - kaže Miki.

Jevremović ima troje dece. Iz prvog braka sina Đorđa, koji se ne bavi muzikom i čiji je kum čuveni grčki kompozitor Georgis - Jorgos Zambetas. Iz drugog braka ima sina Stefana i ćerku Jelenu, koja je pošla očevim stopama.

- U Jeleni sam rano prepoznao kvalitetan sluh i glas, ali je ona sama odabrala šta je želela. Iako je tek počela da se bavi ovim poslom, već ima priliku da okusi ono najnegativnije što estrada nosi sa sobom. Tablodi su umeli da njenu otvorenost i druželjubivost zloupotrebe na najgori način i pisali su svašta. Jedne večeri, kada smo znali da će se u sutrašnjem izdanju pojaviti „nešto“, pošao sam do kioska u komšiluku koji uvek ima i prvo izdanje. Kad, nedaleko od kioska, vidim da je ona već tu i drhteći čeka da novine stignu. Kad je uzela primerak, prvo se prekrstila i izgovorila: „Hajde, Bože, pomozi“. Potom je otvorila novina i zaplakala. Bio je to za mene, kao oca, jedan od najtežih trenutaka da iz prikrajka gledam kako mi ćerka plače i da ne znam šta da učinim. Imao sam želju da ih tužim. Međutim, kod nas od toga nema vajde - kaže Miki.


Pročitajte više na:
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-18-11-2007/pevac-sa-sluhom-za-sah-mat