ULAZE U BRAK U SUZAMA! Kirgistan - država u kojoj su otimanje mladi i prisiljavanje žena na udaju još uvek uobičajena pojava! (VIDEO)

Kirgistan je kontinentalna država u srednjoj Aziji te je poznata kao zemlja s gotovo 250 sunčanih dana u godini. Ali i još po nečemu...

Otimanje mladi i prisiljavanje žena na brak još uvek je uobičajena pojava u toj državi.

Štaviše, mnoge statistike i svedočanstva odbeglih devojaka govore o tome da je više od polovine brakova u Kirgistanu sklopljeno protiv volje žena. Iako je takav običaj davne 1994. godine proglašen nezakonitim, on se u velikom delu ove azijske zemlje sprovodi bez kažnjavanja počinitelja. Čak i onda kada uspeju da pobegnu svojim otmičarima, njihov život postaje neizdrživa borba protiv konzervativnog društva i vlastite porodice, piše portal Putni kofer.

Takav običaj naročito je rasprostranjen u ruralnim sredinama Kirgistana i strahuju od dana kada će ih na putu ili u vlastitom domu oteti muškarci u potrazi za nevestom. Tragično je da su neke otmice organizovane u dosluhu sa porodicama mladih devojaka, ali i porodicama muškaraca jer to je često najefikasniji i najjeftiniji način da osiguraju brak svojoj deci.

Kada dođe vreme za ženidbu, muškarac i njegova porodica biraju devojku koju potom otimaju i vode u svoju kuću i tamo je drže u zatočeništvu dok ne pristane na brak. U skladu s tradicijom, njima u zatočeništvu prilaze starije žene iz sela te ih nagovaraju na udaju i teše svojim iskustvima kada su i same u brak ulazile u suzama. Takva naoko prijateljska uveravanja zapravo su emotivne ucene koje služe vršenju pritiska. One najčešće bivaju silovane već prve noći zbog čega velik broj žena pristaje na udaju kako ne bi bile stigmatizovane  u društvu kao obeščašćene.

Ovakvi su običaji vrlo česti u patrijarhalnim kulturama, a nisu strani ni pojedinim azijskim i afričkim zemljama. Premda mnogi slučajevi nikada nisu prijavljeni, poznat je podatak da je 1 od 11 djevojaka od 15 do 19 godina u braku. Velik broj devojaka koje u tako rano ulaze u brak često su na njega prisiljene te izložene fizičkom i emotivnom nasilju.

Iako je ove godine kirgistanska vlada uložila veće napore u donošenje zakona koji štite žene od nasilja u obitelji, velik deo stanovništva i konzervativnih političara im se još uvek protivi pod izgovorom očuvanja tradicije i zastarelog poimanja porodice. Zbog takve društvene klime i moralnih ucena neke devojke odlučuju da ostanu u kući svojih otmičara, a kroz godine je zabeleženo mnogo slučajeva ubistava i samoubistava.

Država već nekoliko godina pokušava da suzbije tradiciju otimanja žena, ali inicijative nevladinih organizacija i aktivista upozoravaju na to da kazne još uvek nisu dovoljno oštre. Budući da se za krađu stoke počiniteljima daju zatvorske kazne od 11 godina, dok je za otimanje žena i prisiljavanje na brak propisano od tri do sedam godina zatvora, možemo da zaključimo kako vladini napori nisu bili dovoljni kako bi se ovakve nasilne tradicije suzbile.

Dugogodišnja tradicija zlostavljanja i dalje se prihvata u Kirgistanu u kojem se razvod izbegava po svaku cenu. Ipak, kirgistanski parlament ove je godine konačno poduzeo konkretne korake i usvojio predlog zakona kojim se zabranjuje vršenje pritiska na žrtve porodičnog nasilja da ostanu u braku sa svojim nasilnim supružnicima i izbegnu mogućnost razvoda.

 Takođe, članovi organizacija za prava žena pokrenuli su "Kampanju 155" kako bi podtakli sprovođenje zakona o kriminalnom otimanju žena, a borbi se priključio i UNICEF koji uz kirgistansku vladu provodi edukativne kampanje usmerene na širenje svesti o posledicama nasilnih tradicija te sprečavanje maloletničkih brakova širom zemlje.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU