Ne tako davno sadašnji ruski premijer Vladimir Putin je upozorio da oni (Rusi) ne mogu biti veći Srbi od Srba. Poruka se odnosila na Kosmet. Drugim rečima, Rusija ne može da brani integritet Srbije jače od zvaničnog Beograda. Pokazalo se da Putinovo upozorenje nije bilo bez osnova. Kada je aktuelna vlast prihvatila misiju Evropske unije Euleks, Rusi nisu imali kud. Morali su i oni da se slože s problematičnim rešenjem koje je pred srpskom javnošću pravdano nekakvim tačkama (šest), koje nisu ništa drugo do deo odbačenog Ahtisarijevog plana o zaštiti manjinskih zajednica. „Dogovorom“ naših vizionarskih vođa sa generalnim sekretarom UN izmanevrisana je ruska diplomatija, jer onome što Beograd prihvati kao „dobro“ rešenje za Kosmet Moskva ne može da se protivi. Kosmet nije ruska već srpska teritorija, zar ne! Tu Rusi nisu mogli da budu veći Srbi od Srba.

Ali, Rusi su ipak postali veći Srbi od Srba. Za razliku od Beograda koji bi da u diplomatskim rukavicama odbrani ono što nam užasavajućom politikom sile, pretnji, ucena i ponekog obećanja otimaju, Moskva dosledno i kapacitetno brani naše interese. Ova teza važi samo u slučaju da je naš, tačnije interes koalicije na vlasti, da sprečimo definitivno otcepljenje Kosmeta, u šta se baš ne bih mogao zakleti. Sećam se razgovora od pre nekoliko godina sa jednim, sada velikim evropejcem (ma šta to u ovoj raspamećenoj Srbiji značilo) koji je postao deo vladajuće (kako to gordo i unosno zvuči) koalicije. Čovek je istovremeno i medijski poslenik. Pred jednu emisiju me pozvao na stranu i poverljivo, kao da hoće da me prosvetli, rekao: „Dosta je više s tom pričom o Kosovu, koga to još zanima“! „Zar ne shvataš da je priča o Kosovu, priča o Srbiji“, pokušao sam da ga prizovem pameti. „Pusti to, sad moramo s Amerikancima, Evropljanima... „, nije se prizvao. A onda sam ga par godina kasnije video na završnoj konvenciji pre republičkih izbora na kojima je postao „vlast“. Grmeo je sa govornice „Ja ću i život da dam za odbranu Kosova!“ Kad li je govorio istinu?

Elem, da se vratim na ono bolno pitanje: ko je veći Srbin - mi ili Rusi. Ruski zvaničnici su žestoko reagovali na izjavu albanskog premijera Salija Beriše, glavnog pomagača terorističke OVK i zločina koje je ta paravojska počinila, da svi Albanci žive u jednoj državi. „Ideja etničke Albanije je veoma opasna, jer je u pitanju bezbednost čitavog niza država u ovoj regiji“, upozorio je ruski ambasador Konuzin. Beriša otvoreno traži stvaranje „velike Albanije“, koju želi i uporno radi da priključi veliki deo naše teritorije, a „naša“ vlast mudro ćuti, reč ne progovara, junački odoleva pritiscima „srpskih nacionalista“ da krene u fajt, diplomatski, naravno.
Nijedan naš koalicioni vođa, hiperprodukcijskih ministara, državnih Iznoguda i ostalih nazovi zvaničnika nije odbrusio Beriši. Kao da se ne radi o pokušaju prekrajanja naših, već ruskih granica, pa Rusi protestuju, a naši složno ćute čime demonstriraju čvrstinu i jedinstvo vlade. I ne samo to, „naši“ Srbi idu i korak dalje, da preteknu one druge „Srbe“ - Ruse. Zovu u prijateljsku nam posetu albanskog ministra. Beograd želi da razvija dobrosusedske odnose sa Albanijom. I Tirana to želi, samo što oni smatraju i ponašaju se kao da je Kosmet u „velikoj Albaniji“. Dakle, ipak su Rusi veći Srbi od Srba, bar od onih Srba koji su „građani prvog reda“ u koje autor ovog tekstića nikako da se umuva. Kad je tako, a jeste, da li onda Medvedev dolazi, dobro nam došao, u Srbiju kao u stranu zemlju. Biće da on ovde ne može da bude stranac, već dobar domaćin koji zna da je za evropsku budućnost Srbije od presudne važnosti odbrana prava na teritorijalni integritet. Samo neki ovde to nikako da spoznaju.