logo
- Glas javnosti (http://www.glas-javnosti.rs)

Neugasivo kandilo iznad Uvca

Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao je ovih dana Jaćima Radišića, domaćina iz Božetića, meteorologa i rukovodioca Protivgradnog centra na Radišića brdu kod Sjenice, ordenom Svetog Save. U obrazloženju Sinoda SPC rečeno je da je Radišiću visoko odlikovanje dodeljeno za „revnosnu ljubav prema svetoj majci crkvi naročito iskazanu darovanjem zemljišta manastiru Dubnica u Božetićima“.
Visoko u brdima iznad Uvca, u svetinji koja je u ruševinama vekovima čamila izgubljena i zaboravljena, ove zime, kao i prethodne, ponovo se služi sveta liturgija, iz malog konaka pored manastirske crkve, iz odžaka vije se dim, znak da svetinja ponovo živi. Manastir Dubnica, iako mu ni kamen na kamenu čestito nije bio ostao, u ovom kraju Srbije decenijama i vekovima unazad nazivan „neugasivim kandilom između Zlatara i Javora“, „tapijom nemanjićke zemlje“ ponovo je ponos naroda od Zlatara do Čemernice i Javora, Golije...
Obnovu svetinje koja je trajala šest leta i završena je 2007. godine pomogli su mnogi iz okolnih sela, gradova, koliko je ko mogao, Jaćim Radišić Dubnici je od srca poklonio čitav hektar očevine, koliki je danas manastirski posed. Radišić je sa početkom obnove čuvenog manastira, zadužbine srpskog patrijarha Gavrila Raškovića, Dubnici najpre poklonio pola hektara zemlje, nedavno još toliko. Dobar i skroman čovek, iz čestite domaćinske familije, Jaćim nerado govori o svom činu, tako neuobičajenom za današnja vremena. Kaže da je obnovom manastira osetio neopisivu radost u svom srcu i da je zahvalan Bogu što pripada generaciji koja je posle više od tri veka doživela da ponovo čuje zvona Dubnice...
- Pored zidina Dubnice sam odrastao i to doba urezalo mi se u najlepše uspomene detinjstva. Možda i nisam svestan koliko mi je to kasnije u životu, u raznim iskušenjima i brigama, raskršćima i dvoumljenima pomoglo u težnji da ostanem na Hristovom putu - skromno kaže Radišić.[ antrfile ]
Iako dane provodi u Sjenici, gde je rukovodilac Centra za protivgradnu odbranu, Jaćim, kad god mu vreme dozvoli, dođe u Božetiće, na očevinu, gde pomaže u bogosluženjima ocu Makariju, igumanu Dubnice.
- Obnova manastira je ostvarenje nedosanjanog sna mog pokojnog oca Slobodana, koji se do 2004. godine, koliko su mu to mogućnosti dozvoljavale, brinuo o obnovi. Moj skromni poklon tek je mala materijalna potpora manastiru da se olakša život monaha. Monasi su, u stvari, iskra koja je uvek imala moći da razgori i utvrdi pravoslavnu veru u narodu - kaže Radišić.
Nesebičnom pomoći naroda, kraj obnovljene manastirske crkve Svete Trojice podignut je manji konak, tokom ove godine ograđena je porta, stvoren je niz drugih uslova za boravak monaha.
A, pre šest godine, posle istraživačkih i konzervatorskih radova koje su obavili stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, na ostacima manastirskih ruševina kamenorezac Milijan Đoković iz Sirogojna, sa grupom svojih majstora počeo je, od kamena i sige, zidanje manastirske crkve Svete Trojice. Radovi na obnovi izvedeni su prema projektu Zavoda iz Kraljeva, pod nadzorom arhitekte Veljka Vučkovića. Ikonostas je uradio drvorezbar Miroslav Trbusić iz Kragujevca, manastirsku crkvu koja je ponos sela i čitavog kraja danas krase ikone, rad ikonopisca Ivana Kovalčeka iz Novog Sada.


Pročitajte više na:
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/putovanja/glas-javnosti-06-01-2009/neugasivo-kandilo-iznad-uvca