Neće zločin u pesmu

Mika Antić stao je u red uglednih srpskih pesnika, a Vudrou Vilson u red najvećih svetskih zločinaca i Srbi bi već mogli početi da se prizivaju pameti.

Na početku prošlog veka neki su znalci predviđali da će do 1930. godine Rusija od Zapada preuzeti ekonomski primat i da će, 20 godina kasnije, imati 343 miliona žitelja, tj. više nego sva „ostala Evropa“ ukupno. Pred tom „opasnošću“ Zapad je uhvatila panika i, „negde tamo“, odlučeno je da se taj uspon preseče: Vilson je, iz neke kanadske luke, otpravio Trockog sa 270 „revoludžionara“, a neko im (Čerčil?) doturio iz Švajcarske Lenjina sa tridesetak takvih. I oni, udruženi (i podržani sa dvadeset miliona, „nečijih“, dolara), u Petrogradu potpalili „Oktobarsku revoluciju“. I tokom više sledećih decenija toliko proredili Ruse da se sad ne zna ima li ih 200 ili 250 miliona manje nego što se predviđalo da će ih biti sredinom prošloga veka. (I s tim se, eto još jednog čuda, poklopilo ono što se, pre desetak godina, dogodilo s nekim „kijevskim Majdanom“.)

Pominjem ove pojedinosti kao odglas na najave da se Mika Antić i V. Vilson spore oko toga koji će od njih dvojice ostati duže u „čekaonici za besmrtnost“, tj. kome će pre biti podignut spomenik na glavnom novosadskom bulevaru. A kad bi se to činilo po nekim „mojim merama“, u toj bi čekaonici morao ostati Vilson.

Pri čemu bi ona morala biti i zazidana i zatrpana za večnost: tu je spodobu neko ovlastio da potpali jedan od onih požara u kojima je sagorelo mnogo više desetina miliona ljudi nego što su ikad pre njega zatrli i svi ratovi koje su njegovi prethodnici potpaljivali i sve epidemije koje su se ikad valjale ovom planetom. A sve to s ciljem da se – slomi i zatre istočno hrišćanstvo.

Komunizam je „osmislio“ Marks kao „teorijsku osnovu“ za uništenje slovenstva, najtemeljitije ga primenili Vilson, Čerčil, Hitler, Staljin („Nema boljih fašista od komunista“), ali kad se ta ideologija otela i najavila povratak svojim američkim tvorcima, oni u njoj nisu prepoznali svoje delo, neke njene najistaknutije nosioce posadili na električne stolice („makartizam)“, a posle je Ajzenhauer predsedničkim dekretom od 24. avg. 1954. odredio kao zločinačku i pogodnu za razaranje drugih, nepoćudnih, ali ne i za „domaću upotrebu“.


Mika Antić stao je u red uglednih srpskih pesnika, a Vudrou Vilson u red najvećih svetskih zločinaca i Srbi bi već mogli početi da se prizivaju pameti. I da priznaju da su sve spomenike svojim krvnicima već podigli i da je vreme da se vrate sebi.

I da pokušaju utvrditi je li od njih išta ostalo.

AUTOR: profesor dr Dragoljub Petrović