logo
- Glas javnosti (http://www.glas-javnosti.rs)

Drug Tito gologuzan

Istražujući ulogu Josipa Broza Tita u građanskom ratu u Španiji, koja je otkrivena tek ovih dana, novinar i publicista Željko Zirojević naišao je i na potpuno nepoznatu sliku Josipa Broza Tita. Fotografija je zanimljiva ne samo po tome što otkriva da je Tito ratovao u internacionalnim brigadama u Španiji već i po dosada neviđenom „aktu“ - na njoj je najveći sin naših naroda i narodnosti - potpuno go!

- Tačno je da je Josip Broz Tito 5. maja 1952. godine izjavio u američkom časopisu Lajf da je jednom kratko posetio Španiju i proveo u njoj jedan dan u Madridu. Druge činjenice, koje su nesporne, i predstavljaju naučni i dokazni materijal, kazuju da je Broz radi preuzimanja i potpune kontrole KPJ morao da se oslobodi prvo Blagoja Parovića Šmita - tvrdi Zirojević, koji decenijama izučava građu novije istorije, posebno dokumentaciju vezanu za čudne likvidacije i uklanjanje najboljih kadrova OZNA, kasnije UDBA, Krcuna, Mića Mijuškovića, političku likvidaciju druga Marka, odnosno Aleksandra Rankovića...

- Blagoje Parović Šmit je bio predviđen za generalnog sekretara KPJ te 1937. godine kada je likvidiran. Josip Broz je izdao nalog da se on mora likvidirati! Kao dokaz tome jeste činjenica da je Vlajko Begović, kasnije pukovnik i nosilac partizanske spomenice, fotografisao mrtvog Blagoja Parovića na Vilja Nuela dela Kanjada (Bruneta) neposredno posle njegove pogibije! Parović je poginuo 6. jula 1937. godine kao politkomesar 13. inter-brigade. Slikan je samo nekoliko trenutaka posle ubistva i ta slika je odmah predata Josipu Brozu! Parović je slikan mrtav zato što je moralo da se dokaže Josipu Brozu da je likvidiran! - kaže Zirojević.

Umesto Parovića kao predstavnik CK KPJ u Španiji određen je Božidar Maslarić iz Hrvatske. Druga bitna stvar, prema rečima Zirojevića, jeste zvanična slika iz logora Girs u Francuskoj za inter-brigadiste, gde je snimljena slika Jugoslovena koji se kupaju. Na slici se nag vidi Josip Broza snimljen 1939. godine.

- Slika je autentična i objavljena je u zborniku Španskih boraca 1961. godine. Knjiga je ubrzo na volšeban način povučena - tvrdi Zirojević.

- U vreme građanskog rata u Španiji, Tito je sve vreme radio u Parizu. Sekretar KPJ je tada bio Milan Gorkić. Tamo je često boravio i Stevo Krajačić, enigma Jugoslavije i čitave obaveštajne službe. Zna se da je Tito boravio u Španiji i tamo se sreo sa Krajačićem. I po podacima ljudi iz OZNA, odnosno UDBA, Broz je u Španiji boravio baš u vreme pogibije Blagoja Parovića - kaže Zirojević.

- Pod velom tajne je sudbina velikog broja boraca koji su došli iz Španije i pod čudnim okolnostima poginuli. Takav je slučaj sa Ratkom Pavlovićem Ćićkom, komandantom topličkih partizana, koji je poginuo u vreme kada nije bilo borbenih dejstava. Ista je situacija vezana i za Branka Krsmanovića, čudna je pogibija i Žikice Jovanovića Španca, pogibija famoznog Andrije Grgurića, zvanog Dimnjačar, čije pravo ime nikada u istoriji nisu želeli da zabeleže! Špiro Vidović, takođe španski borac, predat je četnicima u Nikšiću, pod Trebjesom, a ime mu se nije nalazilo na spisku španskih boraca. Pod upitnikom je i pogibija Franca Rozmana Staneta, a posebno pogibija Marka Oreškovića Krntije, koji je smetao Vladimiru Bakariću - kaže profesor.


Pročitajte više na:
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ljudi-i-dogadjaji/glas-javnosti-27-08-2008/drug-tito-gologuzan