logo
- Glas javnosti (http://www.glas-javnosti.rs)

Ne veruj Vatikanu ni kad nam Kosovo „čuva“

Sveta stolica do ovog momenta nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu i ne planira da to uradi u skorije vreme - izjavio je pre nekoliko dana ruskom nedeljniku Itogi predsednik papskog saveta za ujedinjenje hrišćana kardinal Valter Kapser, na kraju posete Moskvi, a posle razgovora sa ruskim patrijarhom Aleksejem Drugim.

Da li je i zašto Vatikan promenio odnos prema Srbiji i lažnoj „državi Kosovo“? Ako jeste, kako treba tumačiti ovaj iznenadni potez i praktično zaokret Vatikana, s obzirom na njegovu raniju značajnu ulogu u razbijanju Jugoslavije i naročito na svojevremenu veliku podršku predsedniku najveće šiptarske stranke DSK Ibrahimu Rugovi? Da li je Sveta stolica, iznenada, postala obazriva i zašto?
Ova, za pojedince, prilično iznenađujuća izjava, spremno je dočekana u krugovima koji pomno prate i analiziraju katoličko-pravoslavne odnose, a pre svega odnos Vatikana prema Srbiji.

„Mislim da je ovaj stav Vatikana motivisan namerom da se ne pokvare odnosi sa Ruskom i Srpskom pravoslavnom crkvom. Srpska pravoslavna crkva se generalno gleda kao most prema Moskvi i Vatikan smatra da Moskva predstavlja ključni faktor u cilju ostvarenja jedinstva između rimokatolika i pravoslavaca. Carigrad im je mnogo manji problem, ali tvrd stav Moskve zbog katoličkog prozelitizma (uporno nastojanje da se pripadnik neke druge vere preobrati u željenu veru, odnosno da se pridobije za svoju religiju) nesavladiva je prepreka.
Uspostavljanje dobrih odnosa sa SPC ima za cilj da SPC na izvestan način posreduje u približavanju stavova sa Moskvom i Kosovo i Metohija im je tu mnogo manje važno. Rimokatolička crkva se suočava sa sve većom sekularizacijom (pretvaranje nečeg crkvenog u svetovno, oslobađanje od uticaja crkve) koja izjeda njihovu strukturu u svim porama. Reforme Drugog vatikanskog koncila nisu donele očekivane rezultate i papa sada pokušava da oživi starije bogoslužbene forme kako bi u crkvu vratio malo više „mirisa tamjana“. Jedinstvo sa Pravoslavnom crkvom omogućilo bi Zapadu da konsoliduje sopstvene redove, naročito u uslovima sve većeg prisustva islama u Evropi. Što se tiče Kosova i Metohije, oni, naravno, vode dvostruku politiku, priča za Glas javnosti odličan poznavalac ove problematike.

On objašnjava da je Kosovo apostolska administratura i direktno je pod Vatikanom i biskup Kosova Đerđ Doda ne učestvuje u radu Biskupske konferencije Svetog Kirila i Metodija koja obuhvata Srbiju i Crnu Goru. Istovremeno, neformalno se daje puna podrška učešću kosovskog biskupa u biskupskoj konferenciji Albanije.[ antrfile ]
„Pokušaji da se napravi ‘promidžba’ katoličanstva među Albancima preko Rugove i San Euđiđija doživela je krah i na Kosovu i Metohiji je sve manje rimokatolika koji se plaše konfrontacije sa muslimanima Albancima. Dakle, Vatikan će priznati Kosovo tek kada to uradi Srbija, ali će istovremeno da maksimalno vodi računa da se ne zameri Albancima. To je stara vatikanska diplomatija! Nedavni razgovori u Raveni (Italija) pokazali su da pored slaganja u vezi sa formama primata u Crkvi pre raskola nema saglasnosti oko uloge pape, koja je promenjena već od 8. odnosno 9. veka pa nadalje. Oni primat pape ne vide samo kao prvog među jednakim već kao živi simbol jedinstva crkve i ko nije sa njim u jedinstvu nije u punoći zajednice Crkve. Za pravoslavne je to stran koncept i Zapad pokušava da pomiri sada ta dva koncepta iako nema izgleda da će se tu napraviti veći pomak. Rusi su se povukli iz Ravene ne zbog ovog pitanja, već zbog toga što je na površinu izašao njihov sukob sa Carigradom zbog Estonske crkve.

Carigrad polaže prava na jači uticaj na crkve u Ukrajini, Estoniji, Finskoj... i Rusija to doživljava kao zalaženje u njenu kanonsku teritoriju. Zato u šali i kruži priča da je mnogo lakše videti papu u Carigradu nego Vartolomeja u Moskvi ili obrnuto. Moskva i Carigrad gotovo da ne komuniciraju i među njima su vrlo zategnuti odnosi“, kaže naš sagovornik.
I drugi odlično obavešteni izbor našeg lista tvrdi da je u Vatikanu posredi vrlo fino tkanje i deo izvanredno komplikovanog procesa, u koji je uključen niz činilaca, i da su na delu mnogi ukršteni interesi i uticaji.

„Ovde nije reč samo o državnoj politici i međunarodnim odnosima u klasičnom smislu, nego i o međucrkvenim odnosima, posebno u svetlosti ekumenističke ideje. Imajte na umu i da su tzv. ustav Kosova pisali anglosaksonski, dakle liberalni i protestantski eksperti, tako da je on u nekim odredbama (kao što je pravo na abortus) duboko tuđ vatikanskim shvatanjima“, kaže Glasov sagovornik.


Pročitajte više na:
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-24-06-2008/ne-veruj-vatikanu-ni-kad-nam-kosovo-cuva