nedelja 8. jun 2008.
RSS
• Slobodno vreme •
Početna > Slobodno vreme > Tenis, srpski brend

TEMA SEDMICE „Beli sport“ u Srbiji dostigao vrhunac popularnosti u poslednjih nekoliko godina, iako se igra od 19. veka

Tenis, srpski brend

U prestonici Kraljevine Jugoslavije tenis se igrao na dva terena na Malom Kalemegdanu. U doba SFRJ bio je označen kao „buržujski sport“, ali ga je proslavio Boba Živojinović. Prvi pravi šampion, Novosađanka Monika Seleš počela je da trenira na privatnom terenu Đoke Balaševića i vinula se u orbitu, da bi kasnije uzela državljanstvo SAD. Jelena Dokić je bila četvrta na svetu, ali je „pala“ zbog privatnih problema i sada se bori na nižerazrednim turnirima

Ko bi rekao da će doći dan kada će zanimacija sa reketima i lopticom, nekada zvana „kralj igara i igra kraljeva“, postati najpopularniji sport Srbije i brend jači i od šljive i od maline. Zahvaljujući uspehu male skupine talentovane dece, koja su u međuvremenu izrasla u jednu Anu, Jelenu, Novaka i Janka... - tenis je dospeo u žižu interesovanja srpske javnosti. Kako i ne bi kada ga igraju mladi, lepi, a sada i bogati pojedinci, u čijim je uspesima čitava nacija pronašla utehu, ali i određeni smer jer su klinci i klinceze počeli da opsedaju teniske klubove širom Srbije. Neki bi hteli samo da imitiraju uspešne, dok se drugi ohrabreni nadaju da će jednog dana dočekati svojih pet minuta na terenima Rolan Garosa ili Vimbldona...

Iako mnogi razvoj fenomena srpskog tenisa vežu za pojavu aktuelnih zvezda, tenis u Srbiji ipak nije počeo od Novaka, Ane ili Jelene. On istina nikada nije bio ovoliko popularan, ali se na ovim prostorima on igra od kraja 19. veka. Što će reći, nije prošlo mnogo vremena od kada je major engleske vojske (ko bi drugi) Valter Klompton Vingfild, na službi u Indiji, 1874. godine odredio veličinu terena, napravio prve loptice i rekete. Igrači su jedan drugom prebacivali lopticu preko kanapa, a tri godine kasnije na Vimbldonu je organizovano i prvo takmičenje.

Pedantni analitičari su zapisali da se u Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, tenis igrao na dva terena na Malom Kalemegdanu. Naravno, tada, kao i u čitavom svetu, sportom su se bavili samo odabrani, tenis „je bio pravo onih koji su u izobilju imali sve“... Igralo se sa drvenim reketima, belim lopticama, u haljinama, pantalonama i košuljama. Dame su nosile i obavezne šešire. Dugo vremena tenis je možda i najviše od drugih sportova sačuvao definiciju bogataškog sporta. Uzak krug ljudi mogao je sebi da obezbedi kupovinu neophodnih teniskih rekvizita, pogotovo što su se u početku nabavljali isključivo u inostranstvu i samo u određenim centrima. Tenis je bio rezervisan za bogatiji društveni sloj, koji je mogao sebi da priušti to zadovoljstvo. Ipak stvari nisu stajale u mestu, tako da je prvi meč u Dejvis kup takmičenju naša reprezentacija odigrala još 1927. godine.

Propast Kraljevine i dolazak socijalističke Jugoslavije na svoj način uticao je na celokupan sport, a pogotovo na tenis, koji je tada dobio etiketu buržujskog sporta. Nije bio politički podoban, jer „gospoda jure loptice po terenu, dok mladi radnici u znoju lica svoga grade socijalizam“. Iako nije bio politički podoban, tenis je sačuvao svoje „vernike“ u Srbiji, pa samim tim i prvake, šampione. Istoriju srpskog tenisa napisali su: Petko Milojković, Ivko Plećević, Ilija Panajotović, Jelena Genčić (kasnije učiteljica Novaka Đokovića), Dora Alavantić-Vučetić, Sonja Požeg-Dalipagić, Dragan Savić, Nikola Špear, Zoltan Ilin...

Na svetsku scenu velikim koracima prvi je izašao Boba Živojinović, postižući u ono vreme neverovatne uspehe, koje je pratila i velika popularnost. U paru sa Nemcem Borisom Bekerom, tada prvim reketom sveta, s lakoćom je osvajao turnire, dok je u pojedinačnoj konkurenciji najdalje dogurao do 19. mesta. U teniskim krugovima se još uvek u vidu anegdote prepričava kako su tada igrali Nemac i Srbin... Beker je stalno trenirao i vodio asketski život, dok je Boba voleo „zabranjeno voće“. U slobodnom prevodu, „igrao je i dobro se zezao“. Sa Živojinovićem na čelu, Dejvis kup reprezentacija Jugoslavije tri puta je igrala polufinale Svetske grupe i osvojila Kup kralja. Živojinović trenutno vodi TSS.

Ipak prvog pravog šampiona pojedinačne konkurencije naša zemlja je dobila u liku i delu Novosađanke Monike Seleš, koja je osvojila svetsku scenu još u juniorskom uzrastu. Put ka vrhu Male Mo, kako su je kasnije krstili Ameri, počeo je na teniskom terenu popularnog kantautora Đorđa Balaševića, koji je u to doba imao možda i jedini privatni teren u SFRJ. I to samo zbog toga što slobodnih termina za talentovanu klinku na drugom mestu nije bilo. Iako je na putu do svetskog vrha bilo pokušaja da je na razne načine zaustave, pa čak i brutalnim napadom, Monika Seleš je uspela što nijednoj teniserki u kasnijoj istoriji nije pošlo za rukom (reketom) i osvojila tri puta zaredom grend slem Otvorenog prvenstva Francuske u Parizu na terenima Rolan Garosa. Donela je reprezentaciji Srbije trofej Hopman kupa i potom dosta dugo vladala tenisom s prve pozicije svetske liste. No pre nego što je uspela, Monika je bukvalno jedva preživela rivalstvo sa Nemicom Štefi Graf. Da bi sprečio poraz svoje miljenice na nekom „bezveznom“ turniru, paranoidni Nemac Ginter Parhe je tokom tajm-auta eskivirao obezbeđenje i zario Moniki Seleš nož u leđa... Mala Mo se dugo vremena oporavljala, kako fizički tako i psihički, da bi se potom uplašena odselila u Ameriku, prihvatajući državljanstvo. Pod njihovom zastavom nastavila je da niže pobede, ali nikada nije zaboravila zemlju iz koje je potekla.
Među viđenije Srpkinje koje su uspešno „mahale“ teniskim reketom po svetu, svakako spada i Jelena Dokić. Kao mala devojčica s kompletnom porodicom bila je prinuđena da napusti ratom zahvaćeni Osijek i sreću potraži u dalekoj Australiji. U tome je uspela, jer se uskoro pod okriljem australijskog saveza pojavljuje „čudo od deteta“, Srpkinja koja redom ruši protivnice. Iako je njena tadašnja karijera trpela „ispade“ oca Damira Dokića, Jelena pod njegovim nadzorom uspeva da se domogne čak četvrtog mesta svetske liste. Kako se nije slagao sa čelnicima tamošnjeg teniskog saveza, Damir Dokić posle niza skandala napušta Australiju, dovodeći ćerku pod barjak SR Jugoslavije. Tema ove priče svakako nije loša sreća četvrte teniserke sveta, koja je u nastojanju da izgradi vlastiti život, suočena sa očevom samovoljom, izabrala - bojkot. Raskid s porodicom označio je i pad u karijeri. Trenutno se uz veliku želju bori na čelendžerima (nižerangiranim turnirima) u nastojanju da se vrati vrhu svetskog tenisa. Procenjuje da je njeno mesto među 50 najboljih igračica planete.

Dok je Jelena Dokić igrajući za Australiju bila na vrhuncu moći, iza brda je rudila zora „nove ere“ srpskog sporta. Drčni klinci Jelena Janković i Janko Tipsarević 2000. godine osvajaju grend slem titule na Otvorenom prvenstvu Australije i izbijaju na prva mesta ITF liste najboljih juniora. NJihov put sledili su Novak Đoković i Ana Ivanović, kojima se uspehom ubrzo priključio i nešto stariji Nenad Zimonjić. Na svetskom nivou tenis igraju Viktor Troicki, Boris Pašanski, Ilija Bozoljac, Dušan Vemić, kao i plejada talentovanih klinaca i klinceza, koji kao i njihovi prethodnici za sada „zanat“ uče u inostranstvu. Postoje indicije da će se i to uskoro promeniti, jer bi u Srbiji trebalo da budu izgrađena bar dva velelepna teniska centra. Prvi i najmanje jedan želi da gradi porodica Đoković, dok bi drugi nacionalni trebalo da bude zajednički projekat države i Saveza. Neka igra tenis cela Srbija!

Komentari

Poštovana redakcijo,

Mala ispravka u vašem tekstu. Jedna Sonja Požeg nije ni u čemu značila nešto za spski tenis i od nje u svako slučaju bile daleko bolje jedna Danka Petroviċ, Maja Matejiċ i Maja Djukiċ sada Todoroviċ a iz njene generacije jednoj Ljiljana Barbuloviċ ili Biljana Kostiċ iz Niša nije mogla ni torbu da nosi. Ona je bila u klasi jedne Jasmine Njaradi iz Subotice ili nekih Zvezdine igraċice Olge (prezime mi momentalno ne pada na pamet),i partizanovih igračica kao što je Marina Tokin ili Tamara (prezime mi je isčezlo sestre, fudbalera Čebinac) Pored toga je ta devojka ili sada žena imala problem na bilo kom takmičenu da se plasira i treċe kolo na nekom turniru. Ne verujem da je osvojila bilo koji turnir a u inostranstvu je bila “topovska hrana” u svakom prvom kolu. Da je ona srpkinja (nisam nacionalista) čisto sumnjam jer joj je majka rodom iz Makedonije a otac je rodom iz Slovenije inače je rodjena u Splitu.
Verovatno je zauzela mesto u vašoj priči jer je bila izuzetno lepa, ali nju staviti pre Petka Milojkoviċa nije ni malo lepo, on je ipak bio igrač a ne ŠMINKER. A vaš teks se odnosi na tenis a ne na žensku lepotu.

Sa poštovanjem Krle