logo
- Glas javnosti (http://www.glas-javnosti.rs)

SA LOVĆENA PROTOJEREJ - MR VELIBOR DŽOMIĆ

Na ulazu u Podgoricu i danas postoji manastir Zlatica. U nauci još uvek traju sporenja da li je prvo sedište Zetske episkopije bilo na Zlatici ili na Miholjskoj prevlaci kod Tivta. Zlatica je vekovima pravoslavni hrišćanski manastir. To niko i nikada nije dovodio u pitanje. Pošto je vreme u kome živimo „originalno“ po mnogo čemu, onda nije čudo što se i takvo pitanje postavilo nakon 1600. godine istorije manastira.

U podgoričkoj opštini su došli na ideju da manastir Zlaticu proglase za „arheološki lokalitet“. Mitropolija je vlasnik i crkvine i najveće parcele do crkvine. Zulfi Frljučkić, službenici Uprave za nekretnine, nije smetalo da „obradi predmet“ i da manastir „ispravljanjem greške“ prevede u vlasništvo grada Podgorice. Nakon toga, krenulo se u „urbanističku obradu“, a predmet je dobila snaha komandanta ekstremne rimokatoličke „Bokeške mornarice“!?! To je odmah naišlo na široku podršku raspopsko-rimokatoličke koalicije (tzv. CPC i Barske nadbiskupije) u Crnoj Gori. Raspopski predstavnici su se podičili „svojom latinskom prošlošću“, a Barska nadbiskupija se javno založila da se jedan aktivni pravoslavni manastir Mitropolije pretvori u „arheološki lokalitet“!?!

Ne čini mi se ni normalnim ni logičnim da se Barska nadbiskupija nepozvana zalaže da se manastir pretvori u arheološki lokalitet. Možda bih i mogao to da razumem, ali ne i da opravdam kada bi to bio stav po pitanju svih ranohrišćanskih svetinja takve vrste u Crnoj Gori i šire. Pošto rimokatolici na Zlaticu ne mogu da priđu ni u teoretskom slučaju, onda je njihov stav da se ta svetinja pretvori u arheološki lokalitet, tj. da se oduzme od Mitropolije. Ali, kada je u pitanju Ratac, takođe, svetinja iz vremena jedinstvene Crkve Hristove, njihov stav je drugačiji. Oni bi da tu pravoslavnu svetinju koju su Latini topovskim đuladima iz galija rušili, a koju su kao pravoslavni manastir obnavljali Jelena Anžujska, kralj Milutin i car Dušan, pretvore u rimokatolički oltar. To je nedoslednost koja se može objasniti samo prozelitskim ciljevima, pogotovo ako se zna da nijedna rimska dijeceza u Crnoj Gori ne polaže nikakvo imovinsko pravo ni na Zlaticu ni na Ratac. To se lako može proveriti u tapijama i izvodima iz austrougarskog katastra koje posedujemo.

Kako vreme prolazi, sve je vidljivije koliko je knjaz Nikola bio u pravu kada je Ustavom od 1905. rimokatolicima u Crnoj Gori zabranjivao prozelitizam.

Nije mi poznato da se neka nadbiskupija bilo kada založila da se ranohrišćanske svetinje u Rimu, recimo, proglase arheološkim lokalitetima i da se izuzmu iz ingerencija Vatikana.

Predanje i istorija jedinstvene Crkve Hristove na Istoku i Zapadu ni u kom slučaju ne predstavlja ekskluzivitet Vatikana. Ako je to svuda tako, onda ne postoji nijedan razlog da u Crnoj Gori bude drugačije. Celokupno hrišćansko predanje od svetih apostola do danas pripada Vaseljenskoj pravoslavnoj crkvi, čiji su jedini legitimni predstavnici u Crnoj Gori Mitropolija i tri eparhije naše pomesne Crkve. To se od pojedinih pseudopravoslavnih glasnogovornika dve rimske dijeceze uporno preskače kako bi se dokazalo „da su preci današnjih pravoslavaca u Crnoj Gori bili rimokatolici“, ali i da je Mitropolija navodni okupator svojih svetinja!?!

Ni Turci više ne brane da vaseljenski patrijarh sa episkopima i sveštenstvom u Kapadokiji služi liturgiju, a predstavnici Barske nadbiskupije bi da to, kroz poturanje kukavičjih jaja, spreče ako već ne mogu da nam zabrane. Još je čudnije da nam molitvu na našim svetinjama osporavaju i brane oni koji se polomiše da nas uvuku u nekakve zajedničke ekumenske molitve.


Pročitajte više na:
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-04-05-2008/sa-lovcena-protojerej-mr-velibor-dzomic