sreda 16. april 2008.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Orahovačka golgota

Zločini albanskih terorista 1995-1998. godine (10)

Orahovačka golgota

Frontalnim napadom albanski teroristi su 17. jula 1998. godine pokušali da osvoje Orahovac i u tome na trenutak i uspeli, ali su ih snage bezbednosti ubrzo razbile i proterale iz te varošice. Istovremeno su brutalno napadali, ubijali i otimali Srbe iz orahovačkih sela Zočište, Retimlje i Opteruša. Napali su i manastir Sveti Vrači u Zočištu i monahe, zajedno sa Srbima koji su tu potražili utočište, odveli u zatočeništvo. Evo šta je o tome 24. jula napisao novinar Jedinstva Borislav Marinković.

Napad na grad
„Šiptarski teroristi, pripadnici tzv. oslobodilačke vojske Kosova, ali i gotovo svi građani šiptarske nacionalne manjine obučeni za rukovanje puškom i drugim naoružanjem, pokušali su krajem prošle nedelje da osvoje Orahovac. Sve se, međutim, završilo na pokušaju. Istina, u napadu na grad, koji tamošnji Srbi i Crnogorci nisu očekivali jer su do tada, kako je predsednik opštine Anđelko Kolašinac izjavio domaćim i stranim novinarima, sa Šiptarima dobro živeli, šiptarski teroristi su na prepad, ne poštujući međunarodne konvencije zarobili i odveli u nepoznatom pravcu 51 meštana, među kojima su bili lekari, medicinske sestre, bolesnici, trudnice, deca kao i Šiptari i Romi koji su odbili da pucaju na svoje komšije. Usledio je, međutim, žestok odgovor policije.

Najžešći otpor teroristi su pružili sa krova zgrade Doma zdravlja. Uprkos tome, policija je oslobodila taj objekt, pričinivši pri tom neznatnu materijalnu štetu. Na toj zdravstvenoj ustanovi, naime, polomljena su samo stakla na ulaznim vratima. U nastojanju da teroriste protera iz grada policija je bila prinuđena da otvori vatru i na objekte (kuće) u kojima su se napadači nalazili. Orahovac, međutim, nije „sravnjen sa zemljom“ kako su pojedini „objektivni“ novinari saopštili svojim gledaocima i čitaocima. Naprotiv, Orahovac je gotovo isti kao i pre napada terorista (ne računajući, rekosmo, pojedine kuće koje je policija morala da gađa), a opštinske vlasti ulažu ogromne napore na normalizaciji života u gradu. Ekipe PTT i elektrodistribucije rade na osposobljavanju orahovačke pošte i trafo-stanice. U toku je i sanacija vodovodne mreže, a meštani su se do prekjuče vodom za piće snabdevali iz cisterni“.

Obećali - porekli

Petnaestak srpskih branitelja Retimlja je zarobljeno. Oni su se dugo branili, ali nažalost, nestala im je municija. Odolevali su napadu sve do nedelje u zoru. Tada su svi kidnapovani i odvedeni u nepoznatom pravcu.
Pet sati, u subotu veče, šetkali su mitraljezi, rafalna paljba, fijukale granate, nebo je gorelo. Dvadesetak ljudi branilo je dva sela. Retimlje i Opterušu. Osmorica branilaca Opteruše zarobljena su, i sav srpski živalj.



Granatama po srpskoj svetinji

U tekstu „Granatama po srpskoj svetinji“ novinar istog lista Miško Ilić piše:
„U mnogim selima orahovačke opštine više nema pravoslavnog življa. Sa vekovnog ognjišta protekle sedmice proterali su ih šiptarski teroristi. Etničko čišćenje šiptarski banditi izvršili su u tri sela: Retimlju, Operuši i Zočištu. Braneći sela, pričaju preživeli, pojedini Srbi su ubijeni. Mnogi su odvedeni u nepoznatom pravcu, u bespuća planinskih masiva iznad Suve Reke i Mališeva.

Neki su u sabirnom centru u selima Drenice. Nemoćni i bolesni starci, njihove žene, njih 28, spas od zuluma, terora, granata i snajperskih hitaca potražili su u manastiru Sveti Vrači, koji je sagrađen u 14. veku. Prihvatili su ih monasi srpskog svetilišta, nažalost, samo jednu noć.

Patnje i nevolje
U ponedeljak 20. jula, u cik zore, priča iguman Jovan, starešina manastira Zočište, u momentu kada se bratija spremala za redovnu službu, počele su patnje, muke i nevolje srpskog življa.

- Odjekivali su plotuni sa svih strana. Dve granate pogodile su manastir. Jedna je eksplodirala na krovu konaka a druga je pogodila zimsku kapelu: četiri sata teroristi su nas stalno gađali, a oko 9 sati svi smo zarobljeni. Potrpali su nas u autobus koji se zatekao u selu. Pognutih glava, da ne bismo videli gde nas vode, posle dva časa iskrcali su nas u dvorištu jedne škole. Ispitivali su nas nekakvi „bezbednjaci“, dve noći i dva dana, a nakon toga, u sredu oko 10 sati, kako su i obećali pri hapšenju predali su nas Međunarodnom crvenom krstu. Mislio sam da smo odvedeni u Drenicu, međutim, zaključio sam da su nas smestili daleko u brdima iznad Mališeva i Mališevske banje - priča iguman Jovan, koji se sa saradnicima oporavlja u manastiru Gračanica, posle dvodnevnog zarobljeništva.

U zarobljeništvu, monasima manastira Zočište i iznemoglim starcima iz istoimenog sela šiptarski teroristi saopštili su da će za dan-dva napasti Veliku Hoču i da će najdalje za dve-tri nedelje svi Šiptari na Kosmetu ustati s puškom u ruci i na srpskoj zemlji stvoriti nekakvu svoju državu“.