logo
- Glas javnosti (http://www.glas-javnosti.rs)

Srbija ostala i bez „komande Balkana“

Srbija je Amerikancima, prodajom Maršalata i pratećeg vojnog kompleksa na Topčideru, koji se prostire na ogromnih 4,2 hektara između Železničke bolnice i Belog dvora, za tričavih 15 miliona evra - omogućila izgradnju nove, velelepne ambasade. Ali, potencijalno: i podizanje pravog malog mini-Pentagona u najelitnijem delu Beograda, čije će tehničke mogućnosti „natkriliti“ celo Balkansko poluostrvo!

Ima, naime, indicija da će Vlada SAD na potezu od Drajzerove ulice, pa skoro sve do Topčiderske reke, osim zgrade ambasade - podići i prateće objekte u kojima će biti stacioniran i stalni kontingent marinaca (formacije bataljona)!
Koliki je značaj Maršalat imao za istoriju sve tri Jugoslavije i Srbije i njihovu bezbednost sve do NATO bombardovanja 1999. godine, kada je delimično razoren, svedoče izjave bivših generala u stilu: „Niko normalan takav objekat ne bi prodao nijednoj stranoj zemlji, ma kako se ona zvala! Ni Americi ni bratskoj Rusiji!“.

Od Tita do Miloševića

Zgrada Maršalata je izgrađena 1948. godine i od tada je u njoj vojni kabinet predsednika države sa kompletnim tajnim vojnim Komandnim centrom veza i čuvenim „crvenim telefonom“, kojim su za vreme minulih ratova održavali kontakte Slobodan Milošević i Franjo Tuđman!
To je prvo bila Titova direktna veza sa liderima vodećih svetskih sila u „ona“ vremena. U njemu je čuvana Titova tajna vojna arhiva o kojoj se do današnjeg dana apsolutno ništa ne zna! Tu je doskora bila i komanda Gardijske brigade.

Posle Tita taj objekat su povremeno koristili njegovi naslednici, pa i Milošević, sve do NATO bombardovanja u kojima je pogođen sa tri projektila u vazdušnim udarima. Zbog toga ga Milošević tada i nije koristio, već je boravio u obližnjem Karašu, bazi u Dobanovcima i Karađorđevu.
- Na tom „centralnom komandnom punktu“, sa vezama nad i pod zemljom, zavidele su nam i svetske supersile i bio je glavni most vojnih veza za ovaj deo Balkana! - tvrde u dobro obaveštenim bivšim rukovodećim vojnim krugovima. - Otuda je neshvatljivo da se jedan takav objekat proda, a da se i ne zna, da li je Srbija napravila alternativni komandni centar veza, ili nam ni to više nije potrebno...

U zgradi Maršalata pored kabineta i kancelarija, u najmanje dva nivoa ispod zemlje nalazilo se čvorište specijalnih vojnih telefonskih veza SFRJ i SRJ. Tu su se sticale direktne kablovske linije iz svih objekata Saveznog SUP ratnih komandnih mesta Vrhovne komande ( poput Han Pijeska, Konjica itd.). Sa ratnih komandnih pozicija armija i svih objekata koje je koristio predsednik Republike ( poput Kupara, Brda kod Kranja, Bugojna ili Karađorđeva).
Ovaj „mozak“ je na isti način bio povezan i sa javnosti odnedavno ( posle tragične pogibije gardista u Topčideru) poznatim podzemnim komandnim punktom Karaš. Naravno, i još nekim, čije postojanje je i dalje tajna za širu javnost.

Cela strateška vojna infrastruktura Maršalata i platoa na kojem se nalazi obezbeđivala je da Vrhovni komandant u svakom momentu - i u miru i u ratu - može, ma gde se nalazio, u ma kom od tajnih vojnih komandnih objekata imati pouzdanu zaštićenu vezu sa svim strateškim punktovima i vojnim formacijama. Da može primati raporte i izdavati naređenja. A povrh svega, dobro skriven pod zemljom bio je i Centar za kripto zaštitu dokumenata Vrhovne komande koji je, kao i ceo kompleks, specijalnim kablom bio povezan sa Centrom radio veze koji se nalazio u blizini.
I za vreme NATO bombardovanja, uprkos tome što je Maršalat bio pogođen sa tri rakete, ceo kompleks je „ostao u funkciji“. Zapadna vojna alijansa znači, nije uspela da ga potpuno onesposobi, niti da prisluškuje direktne veze Vrhovne komande i jedinica.

I strateški i simbolički značaj

Značaj ovog objekta, čiji se ostaci ovih dana i definitivno ( po slovu Ugovora potpisanog sa Amerikancima u junu 2005. godine) uklanjaju sa lica zemlje, nije samo u strateškom vojnom aspektu, nego i simboličkom, kao važan segment identiteta i suvereniteta jedne zemlje.
Ostaće možda zauvek tajna zbog čega je baš ova lokacija na Topčideru, baš bila potrebna Amerikancima za gradnju ambasade i njenih „pratećih objekata“.

U javnosti se povremeno, ali tek posle rušenja Miloševića i dolaska na vlast DOS, „zuckalo“ o postojanju nekog tajnog dokumenta Tita i Rankovića iz 1952. godine, po kome su se navodno obavezali da u Užičkoj ulici na Dedinju besplatno daju zemljište za gradnju američke ambasade. I, pošto to nikada nije urađeno - Maršalat je SAD dat kao svojevrsna kompenzacija.
- Sećam se da je prvi put i to pod tačkom razno, negde sredinom 2001. godine na Kolegijumu Generalštaba spomenuta moguća prodaja Maršalata Amerima - priseća se jedan od članova ondašnjeg najužeg vojnog vrha SRJ. - Skoro da niko nije ukapirao značaj svega, pa sam skoro povikao: „Znači hoće Pentagon na Dedinju?“. Kolege, koje su već krenule napolje iz sale, zastale su, dok se načelnik GŠ Nebojša Pavković obrecnuo na mene. Samo, ipak su se svi vratili nazad. Tri sata je zatim trajala rasprava u kojoj su skoro svi prisutni generali bili listom protiv čak i razgovora o prodaji jednog takvog vojnog kompleksa Amerikancima! Ili bilo kome drugom! Tada se na tome sve i završilo...

Uvidom u kasnija dešavanja u vrhu SRJ i Srbije, stiče se utisak da su Amerikanci intezivno „pritiskali“ čelnike u Beogradu, tražeći isključivo Topčider za lokaciju svog budućeg rezidencijalnog kompleksa. Savezna vlada je, navodno, bila još 2001. godine dala načelnu saglasnost, ali je, i pored čestih razgovora, srpska vlada joj nije otvarala vrata... Ni za vreme premijera Đinđića, a nije to uradio ni kabinet Zorana Živkovića...
Međutim, pre dve godine je ipak pređen Rubikon. Tako da Vojska Srbije nije mogla da uloži „veto“. Kompletan posao poveren je Republičkoj direkciji za imovinu. Zbog toga se prema ovoj prodaji vojne imovine, njen bivši ministar, dr Zoran Stanković ponašao apsolutno indiferentno (!?).

- Ne znam detalje iz ugovora o prodaji jer su oni iz vlade sve to radili. U mojim rukama bio je samo spisak objekata u okviru kompleksa koji je prodat - bio je kratak u komentarisanju dr Stanković.
Ko su to „oni“? Da li znate ko je taj posao konkretno vodio po ovlašćenju Vlade Srbije?
- Sve je prebačeno na Direkciju za imovinu, dok je pregovore sa Amerikancima vodio Miroljub Labus, a sam ugovor o prodaji potpisao je tadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Milan Parivodić!

[ antrfile ]
- Jel ima nešto sporno u tom ugovoru, kad se za njega interesujete? - bile su prve reči bivšeg ministra Parivodića, na početku razgovora...

Plašili se radikala

-Možda u toj kupoprodaji ništa nije formalno-pravno sporno, iako su Maršalat i ceo kompleks prodati za samo 15 miliona evra, dok su neke naše stručne procene tvrdile da je njihova prava vrednost bar duplo veća, ali, zar je baš ta strateška lokacija smela da se bilo kada proda bilo kojoj zemlji, s obzirom na istorijski, vojno-bezbednosni značaj Maršalata i Komandnog centra veza?

- Ma nemojte, molim vas... Ja zaista ne mogu da komentarišem sam ugovor, koji morate da potražite kod drugih službi, ali, ako su mogli Francuzi da dozvole Amerikancima da prave svoju ambasadu na 10 metara od svoje Trijumfalne kapije, koja je simbol Francuske, onda stvarno ne shvatam zašto mi nešto slično ne bismo mogli da uradimo!? To je odlučeno na sednici Vlade Srbije u leto 2005. godine, dok sam ja samo bio „zamoljen“ da to završim, valjda iz straha od nekih političkih pitanja, recimo radikala. U stvari, sve je bilo samo pitanje primene zakona. Našao sam zakonski osnov u Zakonu iz 1981. godine, po kome se dozvoljava prodaja zemljišta stranim državama za izgradnju diplomatsko-konzularnih predstavništava!

Zašto onda strah od radikala i njihovih pitanja, ako je sve bilo čisto i jasno?

- Prethodne vlade, a i neke moje kolege iz vlade zazirale su i od same primene zakona u ovom slučaju. Tačnije, plašili su se - ako bi radikali došli na vlast - da bi zbog toga mogli biti prozivani i optuživani. Ja sam, međutim, uveren da je sve to posledica višedecenijske vladavine komunizma!
Da prodaja zemljišta na Topčideru, koje je decenijama bilo vojna zabranjena zona nije bila nimalo „naivan posao“, potvrdio nam je i bivši načelnik Generalštaba VSCG, penzionisani general Branko Krga:
- Sada je, kada su Maršalat i okolni kompleks prodati, malo izlišno bilo šta o tome govoriti, ali mi smo svojevremeno dali stručno mišljenje Vladi Srbije o značaju Maršalata i drugih vojnih objekata, među kojima je i komanda Gardijske brigade, koja je sada potisnuta ka Topčiderskoj reci... Napravili i su i „analizu obezbeđenja prostora oko novog vlasnika“... Znate, to nije samo u pitanju zgrada ambasade, nego i neki „prateći sadržaji“! Ali, valjda je Vlada Srbije sve to uzela u obzir. Nadam se da nije samo cenila značaj dobrih odnosa sa SAD.

Da li je pronađeno novo odgovarajuće mesto za izmeštanje Komandnog centra veza?

- To i nije bio tako veliki problem. Naš Centar veza je posle bombardovanja 1999. bio izmešten, pa stari sa Maršalatom, u svakom slučaju, više i nije bio u funkciji...

Jeste li onda vi, a mislimo na tadašnji vojni vrh, dali saglasnost za prodaju jednoj stranoj zemlji takvog, u najmanju ruku, za Srbiju specifičnog i važnog prostora?

- Ponavljam, mi nismo o tome odlučivali, nismo se o tome čak ni izjašnjavali, već smo samo dali pomenutu stručnu analizu. Drugi su o tome odlučivali, a koliko se sećam, sve je to trajalo poprilično dugo, nekoliko godina je proteklo do konačne prodaje.

Posle svega, ostaje nejasno: da li će „američka teritorija“ na platou ugroziti pominjane vitalne vojne komunikacije Vojske Srbije i hoće li ih ona uopšte više moći da koristi? Takođe: nije li možda pre sklapanja ugovora o prodaji Amerikancima, ili neposredno potom došlo do demontiranja celokupne tajne opreme i podzemnih veza sa njihovim premeštanjem na novu tajnu i trajnu lokaciju? U svakom slučaju Srbija mora imati zamenu za ulogu koju je u proteklih pola veka igrao Maršalat. U suprotnom, američki agenti će biti u fantastičnoj prilici da bez problema prisluškuju Vojsku Srbije. A oni, koji su smatrali - i još smatraju - da su Maršalat i plato „ idealni Komandni punkt Balkana“ verovatno će s gorčinom izvoditi zaključke da je sve došlo na svoje mesto. Da je sve u rukama realnog komandanta celog Balkana.


Pročitajte više na:
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-20-08-2007/srbija-ostala-i-bez-komande-balkana