Od bezazlene mašte do rizičnog ponašanja: KOJE LAŽI NAJČEŠĆE DECA GOVORE OD 2. DO 17. GODINE
Autor: Glas javnosti
Kojim lažiam se deca služe u različitom starosnom dobu - zašto lažu do 2. do 17. godine i kako ovo iskoreniti.
Mnoga deca pribegavaju lažima, bez obzira da li su vrtićkog uzrasta, školskog ili su tinejdžeri. Razlozi zašto se to dešava se menjaju sa godinama, ali glavna stvar u prevenciji laži je vapitanje, kao i roditelji koji svojim primerom pokazuju da se ne treba služiti lažima.
Ali, ako ste prvi put primetili da je vaša beba lagala, onda se možete radovati - dostigla je važnu fazu u svom intelektualnom razvoju. Deca nisu sposobna da lažu dok ne shvate da drugi ljudi možda ne znaju nešto o njima. Gledajte na dečje laži ovako: pokušaj da vam daju lažne informacije da biste postigli svoj cilj je veoma složen kognitivni proces i može se posmatrati kao dostignuće, a ne kao delikvencija. Međutim, važno je da ne tapšete po ramenu dete zbog laganja, ma koliko ono bilo pametno.
Cilj roditelja je da dete nauče vrednosti poštenja i da mu objasne koliko je važno biti pošten. Ali onda vaša beba počinje da priča priče, a vi ne znate šta da radite u vezi s tim. Stoga, evo vodiča za dečje laži i njihove uzroke, u zavisnosti od uzrasta, kao i preporuke kako najbolje postupiti u takvim situacijama.
2–3 godine
Zašto beba laže?
U ovom nežnom dobu, laž nikada nije zlonamerna. Dete još ne razlikuje čvrsto stvarnost od svojih snova, želja, strahova i fantazija. Još je suviše malo da shvati da je laganje loše, i time pribegava samo da bi izbeglo nevolje ili dobilo nešto što zaista želi. Pošto je granica između igre, fantazije i stvarnosti zamagljena, ponekad dete može kao istinu proći ono što bi želelo da bude istina.
Šta roditelji treba da urade povodom toga?
Pošto je dete još malo da bi bilo kažnjeno, pa čak i da bi shvatilo da nešto nije u redu, ne treba se previše obazirati na njegove laži. Ako se već desilo nešto sasvim očigledno, na primer, dete kaže da nije jelo kolačiće, iako to nije tako, možete slučajno nagovestiti da pogađate kako je sve zapravo bilo: "Hm, pitam se odakle ti ove mrvice?"
Beskorisno je detetu ovog uzrasta držati predavanja o važnosti govorenja istine - za ovo ćete još imati vremena. Umesto toga, pohvalite ga zbog poleta mašte i sposobnosti da priča priče. Vremenom će mu to pomoći da počne da pravi razliku između fantazije i stvarnosti. Takođe, možete pomoći svojoj bebi da bude svesna osećanja zbog kojih laže, kao što je: "Možda samo želiš da se tvoj brat igra sa tobom".
Ne postavljajte mu pitanja koja izazivaju laži. Umesto da pitate: "Hoćeš li svoje igračke vratiti na njihovo mesto?" – bolje je reći: "Igračke su ti razbacane po podu. Sredi ih, molim te."
4–5 godina
Što dete bolje govori i što češće dolazi u situacije za koje teoretski može biti kažnjeno, to je sklonije laže. Možda laže jer zaista želi da se dogodi čudo, a u stvari nije uradio ono što ste sada ljuti na njega. Ili zato što ima preaktivnu maštu koju ne može da kontroliše.
Šta roditelji treba da urade povodom toga?
Laganje u ovom uzrastu posledica je nezrelosti deteta, koje bira tako neefikasan način rešavanja problema sa kojim se suočava. Prema tome, roditelji treba da se odnose prema laži predškolca mirno i konstruktivno. Da biste ispravili ponašanje deteta, uvek naglašavajte važnost iskrenosti, dajte sebi dobar primer u tom smislu, a takođe i pomozite detetu da shvati kakve posledice može imati laganje.
Bolje je da o tome pričate u žurbi, kada je sećanje na sledeću laž još sveže, ali se u isto vreme uverite da ste oboje u mirnom stanju pre nego što započnete razgovor. Razotkrivanje laži treba da bude na ironičan, duhovit način. Na primer: "Kažete da je majmun danas došao u vrtić? A kako su ga pustili u grupu?" ili "Da li je vaš medved bacio ovu hranu na pod? Pitam se zašto je to uradio?" Ovakav pristup često dovodi do toga da i sama deca priznaju da su sve izmislila.
6–8 godina
Zašto mlađi učenici lažu?
Ovako testiraju granice i otkrivaju šta mogu, a šta ne mogu, posebno kada pokušaju da se izvuku. Činjenica je da sa polaskom u školu mnogo obaveza i odgovornosti pada na dete – često i previše. A uz pomoć laži dete pokušava da ublaži svoju nevolju. Obično je laganje u ovom uzrastu povezano sa školom, domaćim zadatkom, nastavnicima, prijateljima. Iako deca obično do škole uče veštije da lažu, ipak ih je lako prevariti. Tvrdnju da danas nije bio kontrolni iz matematike možete brzo proveriti uvidom u elektronski ili običan dnevnik.
Šta roditelji treba da urade povodom toga?
Nastavite da otvoreno i jasno objašnjavate važnost iskrenosti i ne terajte dete u ćošak pitanjima, na koja će ono očigledno morati da laže. Dajte do znanja svom detetu da se nećete ljutiti na njega što laže ako govori istinu. I održite to obećanje. Pokušajte da navedete dete da se stavi na mesto druge osobe – na primer: "Kako bi se osećao da te je najbolji prijatelj lagao?". Uvek pohvalite dete što je iskreno, posebno ako mu ta iskrenost nije donela nikakvu prednost.
Istovremeno, već je potrebno na dečje laži u ovom uzrastu odgovoriti direktno, čvrsto i ozbiljno: "Čini mi se da lažeš" ili "Jesi li potpuno siguran da se to zaista dogodilo?". Dete treba da bude potpuno svesno da vas nije uspelo vrteti oko prsta – ali ne vredi na njega vikati, psovati ga ili kažnjavati zbog laži. Samo slušajte i nežno objasnite kako da uradite pravu stvar u ovoj situaciji.
9–10 godina
Zašto deca lažu u ranim tinejdžerskim godinama?
Ovo je sam početak prelaznog doba, kada dete više nije malo, ali još nije tinejdžer. Menjaju se i sama deca i razlozi za njihove laži. Lažu da bi izbegli kaznu, da bi izbegli da upadnu u nevolje, da zaštite prijatelja ili zato što ne žele da pričaju o nekom bolnom iskustvu, kao što je vršnjačko nasilje u školi.
Šta roditelji treba da urade povodom toga?
Najvažnije je da ne reagujete preterano na laži deteta, inače ćete ga uplašiti i ono više neće moći da bude iskreno sa vama. Bez obzira koliko je teško, održavajte svoje prisustvo uma, uverite dete da se nećete uznemiriti i da ga nećete kazniti zbog laganja (i održite obećanje). Pokušajte da se prema detetovim lažima ponašate nepristrasno, bez osuđivanja i stida, vaš cilj je da otkrijete šta leži duboko, ispod površine, koje emocije, koji strahovi su ga naterali da laže. Ne ignorišite laž, već se usredsredite na razumevanje motiva deteta i promenu situacije koja ga je naterala da laže, ispravljajući tako njegovo ponašanje.
U ovom uzrastu je već moguće detetu objasniti razliku između prave laži i "bele" laži kojoj se pribegava da se ne bi uvredila nečija osećanja. Takođe je veoma važno svaki put kada dete prizna da je lagalo ili uradilo nešto loše, pohvalite ga za to: "Hvala vam puno što ste bili iskreni prema meni. Sada ćemo to zajedno shvatiti."
11–12 godina
Zašto predtinejdžeri lažu?
Fizičke i emocionalne promene čine dete posebno ranjivim u ovom uzrastu. On može lagati da bi se uklopio, da bi izgledao samopouzdano, a zapravo to samopouzdanje postaje sve manje i manje. Može da prekrši pravila koja su postavili njegovi roditelji i da laže o tome, jer njegovo okruženje zahteva od njega da izgleda, oblači se i ponaša se na određeni način kako bi bio "kul".
Ili dete laže jednostavno zato što je u prelaznoj fazi razvoja: s jedne strane teži samostalnosti, a s druge, roditelji su mu i dalje preko potrebni. Pa, ili može da laže jednostavno "zato što može" – da bi time potvrdio svoju ličnu odvojenost, nezavisnost i značaj.
Šta roditelji treba da urade povodom toga?
Psiholozi preporučuju da se u ovoj situaciji ne ponašate kao šef koji baca gromove i munje, već kao psiholog. Vredi reći detetu da iznošenje istine može biti teško, pa čak i zastrašujuće, da laž samo daje iluziju da su svi problemi rešeni, ali obično se sve loše završi itd. Takođe je dobro podsetiti dete da je drugima vredno samo po sebi i da ne treba da ističe svoju posebnost, iskrivljuje i preuveličava stvarnost.
13–17 godina
Zašto tinejdžeri lažu
Istraživanja pokazuju da tinejdžeri lažu češće od dece svih drugih starosnih grupa. Stručnjaci dele tinejdžerske laži u tri glavne kategorije: laži koje pomažu da se izbegne razgovor o temama o kojima ne želite da razgovarate; "laž insinuacija", osmišljena da sakrije važne informacije; samo namerna, očigledna laž.
Tinejdžeri najčešće lažu da bi izbegli nevolje, da bi uradili nešto što im nije dozvoljeno, da bi zaštitili svoju privatnost od zadiranja drugih ljudi, da bi potvrdili svoju nezavisnost – pa, ili zato što smatraju da su roditeljska pravila i ograničenja nepoštena. Tinejdžeri često lažu o svojoj potrošnji, o tome šta rade i sa kim provode vreme, da li su pod nadzorom odraslih, o njihovim romantičnim vezama i o upotrebi alkohola i droga.
I važno je da roditelji prave razliku između laži koje prikrivaju rizično ponašanje i nevinijih, svakodnevnih laži.
Šta roditelji treba da urade povodom toga?
Tinejdžeri su iskreniji i otvoreniji prema roditeljima koji zrače ljubavlju i podrškom, i skloniji su da lažu roditelje koji nastoje da stalno kontrolišu i prate svoje živote, pokazuju naučni dokazi.
Najbolje što možete da uradite je da budete otvoreni za miran, prijateljski dijalog, da budete tolerantni, da ne osuđujete i ne namećete svoja mišljenja i moralna načela. Ako se tinejdžer ne plaši presude i oštre kazne, veća je verovatnoća da će vam reći istinu. Ali to ne znači da ne bi trebalo da postoje nikakva pravila - potrebno je uspostaviti jasne granice ponašanja unapred dogovorene, čije bi kršenje trebalo da nosi razumne posledice.
Nemojte se plašiti da svom tinejdžeru priznate sopstvene greške i dok istovremeno naglašavate da istina pomaže da se situacija ispravi. Na primer: "Napravio sam grešku u svom izveštaju danas i bio sam veoma zabrinut zbog toga, ali sam na kraju odlučio da odmah kažem svom šefu o tome, ne čekajući da on sam to pronađe." Možda će takvi primeri proaktivne iskrenosti naterati tinejdžera da učini isto.
Glas javnosti M01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
