NAÄŒELO

NaÄelo Glasa je:

OpÅ¡ta deklaracija o pravima Äoveka

Uvod

PoÅ¡to je priznavanje uroÄ‘enog dostojanstva i jednakih i neotuÄ‘ivih prava svih Älanova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svetu;

poÅ¡to je nepoÅ¡tovanje i preziranje prava Äoveka vodilo varvarskim postupcima, koji su vreÄ‘ali savest ÄoveÄanstva, i poÅ¡to je stvaranje sveta u kojem će ljudska bića uživati slobodu govora i verovanja i biti slobodna od straha i nemaÅ¡tine proglaÅ¡eno kao najviÅ¡a težnja svakog Äoveka;

poÅ¡to je bitno da prava Äoveka budu zaÅ¡tićena pravnim sistemom kako Äovek ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja;

poÅ¡to je bitno da se podstiÄe razvoj prijateljskih odnosa meÄ‘u narodima;

poÅ¡to su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju veru u osnovna prava Äoveka, u dostojanstvo i vrednost Äovekove liÄnosti i ravnopravnost muÅ¡karaca i žena i poÅ¡to su odluÄili da podstiÄu druÅ¡tveni napredak i poboljÅ¡aju životni standard u većoj slobodi;

poÅ¡to su se države Älanice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbede opÅ¡te poÅ¡tovanje i primenu ljudskih prava i osnovnih sloboda;

pošto je opšte shvatanje ovih prava i sloboda od najveće važnosti za puno ostvarenje ove obaveze,

GENERALNA SKUPÅTINA PROGLAÅAVA

OVU OPÅTU DEKLARACIJU O PRAVIMA ÄŒOVEKA kao zajedniÄki domet koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ druÅ¡tva, imajući ovu Deklaraciju stalno na umu, težio da uÄenjem i vaspitavanjem doprinese poÅ¡tovanju ovih prava i sloboda da bi se postupnim unutraÅ¡njim i meÄ‘unarodnim merama obezbedilo njihovo opÅ¡te i stvarno priznanje i poÅ¡tovanje kako meÄ‘u narodima samih država Älanica, tako i meÄ‘u narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom.

ÄŒlan 1.

Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.

ÄŒlan 2.

Svakom pripadaju sva prava i slobode proglaÅ¡ene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politiÄkog ili drugog miÅ¡ljenja, nacionalnog ili druÅ¡tvenog porekla, imovine, roÄ‘enja ili drugih okolnosti.

Dalje, neće se praviti nikakva razlika na osnovu politiÄkog, pravnog ili meÄ‘unarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavicna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na ma koji drugi naÄin ograniÄena.

ÄŒlan 3.

Svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost liÄnosti.

ÄŒlan 4.

Niko se ne sme držati u ropstvu ili potÄinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima.

ÄŒlan 5.

Niko ne sme biti podvrgnut muÄenju ili svirepom, neÄoveÄnom ili ponižavajućem postupku ili kazni.

ÄŒlan 6.

Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.

ÄŒlan 7.

Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zakonsku zaštitu. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju.

ÄŒlan 8.

Svako ima pravo da ga nadležni nacionalni sudovi efikasno štite od dela kršenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonom.

ÄŒlan 9.

Niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvoren, niti proteran.

ÄŒlan 10.

Svako ima potpuno jednako pravo na pravilno javno suÄ‘enje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji će odluÄiti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake kriviÄne optužbe protiv njega.

ÄŒlan 11.

Svako ko je optužen za kriviÄno delo ima pravo da bude smatran nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokaže na javnom suÄ‘enju  na kojem su mu obezbeÄ‘ene sve garancije potrebne za njegovu odbranu.

Niko ne sme biti osuÄ‘en za dela ili propuste koji nisu predstavljali kriviÄno delo po nacionalnom ili meÄ‘unarodnom pravu u vreme kada su izvrÅ¡eni. Isto tako ne sme se izricati teža kazna od one koja se mogla primeniti u vreme kada je kriviÄno delo izvÅ¡eno.

ÄŒlan 12.

Niko ne sme biti izložen proizvoljnom meÅ¡anju u privatni život, porodicu, stan ili prepisku, niti napadima na Äast i ugled. Svako ima pravo na zakonsku zaÅ¡titu protiv ovakvog meÅ¡anja ili napada.

ÄŒlan 13.

Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine države.

Svako ima pravo da napusti bilo koju zemlju, ukljuÄujući svoju vlastitu, i da se vrati u svoju vlastitu.

ÄŒlan 14.

Svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama utoÄiÅ¡te od proganjanja.

Na ovo pravo se niko ne može pozvati u sluÄaju gonjenja za kriviÄna dela koja nisu politiÄkog karaktera ili progona zbog dela koja su u suprotnosti sa ciljevima i naÄelima Ujedinjenih nacija.

ÄŒlan 15.

Svako ima pravo na državljanstvo.

Niko ne sme samovoljno biti lišen svog državljanstva niti prava da promeni državljanstvo.

ÄŒlan 16.

Punoletni muÅ¡karci i žene, bez ikakvih ograniÄenja u pogledu rase, dražavljanstva ili vere, imaju pravo da sklope brak i da osnuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vreme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda.

Brak se zakljuÄuje samo slobodnim i potpunim pristankom lica koja stupaju u brak.

Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu društva i države.

ÄŒlan 17.

Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam kao i u zajednici s drugima.

Niko ne sme biti samovoljno lišen imovine.

ÄŒlan 18.

Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i vere; ovo pravo ukljuÄuje slobodu promene vere ili ubeÄ‘enja i slobodu da Äovek, bilo sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, upražnjava svoju veru ili ubeÄ‘enje putem nastave, vrÅ¡enja kulta i obavljanja obreda.

ÄŒlan 19.

Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.

ÄŒlan 20.

Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.

Niko ne može biti primoran da pripada nekom udruženju.

ÄŒlan 21.

Svako ima pravo da uÄestvuje u upravljanju svojom zemljom, neposedno ili preko slobodno izabranih predstavnika.

Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu službu u svojoj zemlji.

Volja naroda je osnova državne vlasti: ova volja treba da se izražava na povremenim i slobodnim izborima, koji će se sprovoditi opštim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se obezbeđuje sloboda glasanja.

ÄŒlan 22.

Svako, kao Älan druÅ¡tva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje privredna, druÅ¡tvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje liÄnosti, uz pomoć države i meÄ‘unarodne saradnje, a u skladu s oragnizacijom i sredstvima svake države.

ÄŒlan 23.

1.     Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na praviÄne i zadovoljavajuće uslove rada i na zaÅ¡titu od nezaposlenosti.

2.     Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad.

3.     Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja njemu i njegovoj porodici obezbeÄ‘uje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja će, ako bude potrebno, niti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zaÅ¡tite.

4.     Svako ima pravo da obrazuje i da stupi u sindikate radi zaÅ¡tite svojih interesa.

ÄŒlan 24.

Svako ima pravo na odmor i razonodu, ukljuÄujući razumno ograniÄenje radnog vremena i povremeni plaćeni odmor.

ÄŒlan 25.

1.     Svako ima pravo na životni standard koji obezbeÄ‘uje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljuÄujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u sluÄaju nezaposlenosti, bolesti, invalidnosti, udoviÅ¡tva, starosti ili drugih sluÄajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.

2.     Majke i deca imaju pravo na naroÄito staranje i pomoć. Sva deca, roÄ‘ena u braku ili van njega, uživaju jednaku socijalnu zaÅ¡titu.

ÄŒlan 26.

1.     Svako ima pravo na Å¡kolovanje. Åkolovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nižim Å¡kolama. Osnovna nastava je obavezna. TehniÄka i struÄna nastava treba da bude opÅ¡te dostupna, a viÅ¡a nastava treba da bude svima podjednako pristupaÄna na osnovu utvrÄ‘enih kriterijuma.

2.     Åkolovanje treba da bude usmereno punom razvoju ljudske liÄnosti i jaÄanju poÅ¡tovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da unapreÄ‘uje razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo meÄ‘u svim narodima, rasnim i verskim grupacijama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za održavanje mira.

3.     Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu Å¡kolovanja za svoju decu.

ÄŒlan 27.

1.     Svako ima pravo da slobodno uÄestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da uÄestvuje u nauÄnom napretku i u dobrobiti koja otuda proistiÄe.

2.     Svako ima pravo na zaÅ¡titu moralnih i materijalnih interesa koji proistiÄu iz bilo kog nauÄnog, književnog ili umetniÄkog dela Äiji je on tvorac.

ÄŒlan 28.

Svako ima pravo na društveni i međunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.

ÄŒlan 29.

1.     Svakoima dužnost prema zajednici koja jedina omogućava slobodno i puno razvijanje njegove liÄnosti.

2.     U vrÅ¡enju svojih prava i ostvarivanju svako može biti podvrgnut samo onim ograniÄenjima koja su predviÄ‘ena zakonom u cilju obezbeÄ‘enja nužnog priznanja i poÅ¡tovanja prava i sloboda drugih i u cilju zadovoljenja praviÄnih zahteva morala, javnog poretka i opÅ¡teg blagostanja u demokratskom druÅ¡tvu.

3.     Ova prava i slobode ni u kom sluÄaju ne može se izvrÅ¡avati protivno ciljevima i naÄelima Ujedinjenih nacija.

ÄŒlan 30.

Nijedna odredba ove Deklaracije ne može se tumaÄiti kao pravo za ma koju državu, grupu ili lice da preuzima bilo koju aktivnost ili da vrÅ¡i bilo kakvu radnju usmerenu na poniÅ¡tenje prava i sloboda koji su u njoj sadržani.