petak 26. jul 2013.
RSS

Ruski moratorijum na sporazume sa SAD i NATO

Piše: Mladen Gvero


Prilikom redovnog godišnjeg obraćanja poslanicima oba doma ruskog parlamenta, predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je da Rusija proglasi moratorijum na sprovođenje sporazuma o smanjenju naoružanja sa SAD i NATO. Ruski predsednik je rekao da članice NATO, potpisnice Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi iz 1990, nisu ratifikovale taj sporazum i da ne poštuju njegove odredbe. "S tim u vezi smatram svrsishodnim da proglasim moratorijum na učešće Rusije u tom sporazumu, makar dok ga ne ratifikuju sve ostale zemlje i dok ne počnu striktno da ga primenjuju, kako je to do danas činila Rusija" - istakao je ruski predsednik. Ove Putinove reči izazvale su frenetičan aplauz prisutnih deputata i novinara.

Nastavljajući u istom tonu, predsednik Putin je istakao da je "vreme da konačno i naši partneri, ne na rečima već na delu, doprinesu smanjenju naoružanja", dodajući da ruski partneri ne da smanjuju, već još i povećavaju količinu naoružanja. Putin je predložio da se razmotri i izlazak Rusije iz tog sporazuma, ukoliko brzo ne dođe do pozitivnih rezultata. Ukazujući na mogućnost da se u Evropi instaliraju elementi američke strateške protivvazdušne odbrane, Putin je, pred oba doma Dume, predložio da se taj problem razmotri u okviru OEBS-a pošto je to opšteevropski problem, a ne samo rusko-američki.

Posle poslednjeg susreta Putina i grčkog predsednika Karolosa Papuljasa, ruski predsednik je na konferenciji za štampu naglasio "da Rusija nije pokrenula novi talas "trke u naoružanju" i da se niko zato ne treba bojati njenih aktivnosti, koje predstavljaju odgovor na grube i neosnovane jednostrane poteze partnera. Putin je i ovom prilikom ponovio da Rusija neće jednostrano ispunjavati Sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi (CFE) i da će dati "asimetričan" odgovor na povlačenje SAD iz Sporazuma o protivraketnoj odbrani (ABM).

Na taj način Putin je prokomentarisao nedavne probe dve nove rakete, interkontinentalne balističke RS-24 i modernizovane verzije "iskander", kao i najavu mogućnosti istupanja iz CFE. Ruski lider je podsetio međunarodnu zajednicu da je Rusija sa Urala povukla celokupno teško naoružanje kao i sve teško naoružanje iz evropskog dela Rusije i u poslednjih nekoliko godina smanjila broj vojnika u ruskoj vojsci za 300.000, dok u isto vreme zapadni partneri "pune novim oružjem istočnu Evropu".

Ovako oštra retorika pred dva značajna susreta Putina i Buša prvo na samitu Grupe 8 u Nemačkoj, a zatim 1. i 2. jula na porodičnom imanju Bušovih u Mejnu, otvara prostor za konkretna i sveobuhvatna dogovaranja. Povodom usložnjavanja odnosa na relaciji Vašington - Moskva Njujork tajms od 1. juna je konstatovao da je "široki dijalog između Amerike i Rusije dostigao najoštriji ton posle pada komunizma". A sasvim je sigurno da je to zaoštravanje odnosa u dobrom delu proizvod i ponašanja NATO alijanse koja sve više poprima obeležja agresivnog realizatora američkih interesa uz veliku pomoć svih zemalja članica zapadne alijanse.

Zanimljivo je napomenuti da se obe strane Vašington i Moskva, koje su dovele svoje odnose na nivo partnerstva, danas kada su ti odnosi na silaznoj liniji, trude da svoje "nepopularne" akcije objasne da to nisu pretnje jedna drugoj. Raketni štit Amerikanci pravdaju preventivom protiv projektila koji bi mogli da dođu od "otpadnika", kakvim se u Americi smatra Iran. Na drugoj strani, testiranje novih ruskih raketa po rečima zvaničnika iz Moskve predstavlja samo "odgovor na tu jednostranu akciju partnera i ima za cilj da održi balans snaga u svetu". Rusija za svoje poteze okrivljuje Zapad koji otvara "novu bazu u Bugarskoj, još jednu u Rumuniji, lociran je pozicioni rejon za nove rakete u Poljskoj, radar u Češkoj" - i šta da radi Rusija? "Mi ne možemo samo da gledamo i jednostrano da ispunjavamo dogovore" - opravdava ruski predsednik Vladimir Putin akcije sa svoje strane.

Široko otvaranje niza problema u odnosima između Moskve na jednoj strani i SAD i NATO saveza na drugoj strani, predstavlja, prema svetskim analitičarima, dobro poznat princip nizanja teških poruka od strane niže rangiranih prenosilaca poruka, kako bi se kasnije glavnim donosiocima političkih odluka ostavio širi prostor za dogovaranje na najvišem nivou.

Bilo kako bilo, ali u dva ključna i ovoga trenutka nepomirljiva problema, neslaganje oko budućeg statusa Kosova i američkog plana za postavljanje sistema raketne odbrane u Evropi, dosta udela ima i NATO. Tako se slobodno može reći da je NATO u svim kontaktima Vašingtona i Moskve i EU i SAD dobio status koji imaju odnosi između Rusije i EU, Bliski istok, kriza na Kosovu i Kipar.