petak 26. jul 2013.
RSS

SAD narušile postojeći sistem odbrambene stabilnosti

NATO rakete i baze ugrožavaju bezbednost Evrope

Odnosi SAD - Rusija došli su u ćorsokak, u najvećoj meri, zbog planiranog instaliranja američkog raketnog štita u centralnoj Evropi i zbog krize oko Kosova. Obe ove teme, u zavisnosti od konačnog rešenja i procesa koji ih prate, na posredan i neposredan način, ugrožavaju stabilnost i bezbednost EU

Piše: Nadežda Gudelj


Jednostranim povlačenjem SAD iz Ugovora o protivraketnoj odbrani iz 1972. godine, one su narušile postojeći sistem svetske odbrambene stabilnosti i stvorile uslove za demontiranje i drugih strateških bezbednosnih ugovora, kao što su Sporazum o raketama kratkog i srednjeg dometa, Sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi i sl. Međutim, primetna je težnja Amerike da, ipak, neko drugi umesto njih uruši pomenute sporazume i obavi taj prljavi međunarodno-pravni posao umesto njih.

Planirana izgradnja objekata američke protivraketne odbrane u Češkoj, Poljskoj i na Kavkazu, kao i moguće razmeštanje objekata američke protivraketne odbrane u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj treba posmatrati kao pokušaj da se Rusija prisili da napusti pomenute dogovore kako bi obezbedila svoju sigurnost u novonastalim prilikama. Vašington smatra da bi on u ovom slučaju mogao lakše da ponudi "staroj Evropi" da ona sledi njegovu politiku i da bude više disciplinovana pod vođstvom SAD. Tada bi bilo lakše zastrašivati Evropljane ruskom vojnom pretnjom i tada bi jedini ko bi garantovao bezbednost Evrope bile SAD i to bez ikakvih obaveza prema Evropi da poštuju njene zakone i sl.

O problemu razmeštaja američkih raketa i posledicama koje ovaj postupak može da izazove širom Evrope raspravljano je i u Ukrajini. Ukrajinske rasprave o problemu raketa iskristalisale su zaključak po kome zapadni saveznici, bez ikakvog ustezanja, stavljaju omču na vrat demokratizovanim zemljama bivšeg socijalističkog lagera. Kako je prenela Internet agencija Korespodent.net, ukrajinski eksperti ne isključuju mogućnost da, u slučaju hipotetičkog rata između SAD i Rusije, upravo zbog ratnih dejstava - posebno raketnih, upravo evropska žitnica bude jedna od prvih i najozbiljnijih žrtava, čije će posledice ugroziti zdravlje i preživljavanje većine građana Evrope.

Bivši češki predsednik Vaclav Havel komentarišući najavu instaliranja američkog antiraketnog odbrambenog sistema izjavio je da je Češka svojim zahtevom za ulazak u NATO zapravo dala saglasnost da se na njenom tlu grade vojne baze alijanse, uključujući i američke. Profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu i šef komisije za reformu NATO Džejms Gou nastupajući na beogradskoj Akademiji za diplomatiju i bezbednost rekao je ako bi već Srbija i bila članica, logično je da na svojoj teritoriji ima i baze alijanse. Prema jednom intervjuu bivšeg ministra odbrane Prvoslava Davinića Amerikanci su zainteresovani za elektronsku bazu na Kopaoniku i stratešku rečnu bazu na Dunavu. Logično ili ne, ali stanovništvo novih zemalja-članica NATO je glasalo za ulazak u blok ne znajući za ovu logiku.

Odnosi SAD - Rusija došli su u ćorsokak, u najvećoj meri, zbog planiranog instaliranja američkog raketnog štita u centralnoj Evropi i zbog krize oko Kosova. Obe ove teme, u zavisnosti od konačnog rešenja i procesa koji ih prate, na posredan i neposredan način, ugrožavaju stabilnost i bezbednost EU. Na neki način može se reći da se Evropa svojim nečinjenjem i neaktivnom ulogom u mnogim svetskim procesima našla u veoma nezavidnoj situaciji iz koje sada teško može izaći, a da uspostavi podjednako distancirani odnos i prema Americi i prema Rusiji.

Evropa se uzda u svoje jedino preostalo oružje - posredovanje. Međutim, na jednoj strani Evropa želi po svaku cenu da očuva neokrnjenom energetsku žilu kucavicu, koja stiže iz Rusije, a u isto vreme želi i da ojača uzdrmano savezništvo sa SAD zbog Iraka, ali i ozbiljnih problema NATO alijanse u Avganistanu. Podrška čelnih zemalja Evrope Ahtisarijevom planu, koji je doživeo debakl, svojevrstan je autogol EU koji bi instaliranjem američkog raketnog štita u centralnoj Evropi predstavljao stavljanje lopte na penal pred svojim golom.

Odlučnost Rusije koja je na pitanju instaliranja američkih raketa u Evropi i kosovske krize pokazala da je stekla status velike sile bez koje se više ništa u svetu ne može uraditi, pokazala je da i EU, ako želi bezbednost i prosperitet na svom tlu, mora da vodi principijelniju politiku kada su u pitanju problemi koji se neposredno tiču nje same. Svako povlađivanje Americi, a zaoštravanje odnosa prema Rusiji iz dana u dan donosi Evropi sve veće i komplikovanije probleme, za čije rešavanje će trebati mnogo više mudrosti i konkretnih ustupaka jednoj ili drugoj svetskoj sili, tako da će EU sama sebi ugroziti temelje svog opstanka.

POLJSKI PARADOKS

U trenutku kada je poljska javnost protiv plana konzervativne vlade da na svojoj teritoriji smesti američke silose za rakete, iz straha da bi u tom slučaju Poljska mogla postati meta nekog budućeg terorističkog napada, ima i onih koji drugačije razmišljaju. Naime, žitelji poljskih mesta Slupsko i Redzikovo na severu zemlje podržavaju smeštanje raketne baze u njihovom komšiluku nadajući se ekonomskom prosperitetu i boljem životu.        

GRAĐANI PROTIV AMERIČKE RADARSKE BAZE

Birači tri sela u Češkoj, u blizini mesta planiranog za izgradnju američke radarske baze, odbacili su taj predlog na referendumu, dok je češki premijer Mirek Topolanek optužio Rusiju da koristi predlog o postavljenju dela američkog antiraketnog štita u Češkoj i Poljskoj da bi prikrili interne probleme.
Neobavezujući referendum, na kome se 95 odsto birača izjasnilo protiv izgradnje američke radarske baze na vojnom poligonu u Brdi, jugozapadno od Praga, najverovatnije neće pokolebati premijera Topolaneka u podršci ideji da Češka bude domaćin američkoj bazi, ali svedoči o snažnom protivljenju češke javnosti tom predlogu, naveo je Rojters.