petak 26. jul 2013.
RSS

Da li je moguće nastaviti pregovore o statusu Kosmeta bez Ahtisarija

Šta dalje, kriza ili razrešenje

U situaciji mirnog i emocijama nezačinjenog pregovaranja, da bi Srbija mirno reintegrisala Kosmet u svoj sastav treba da iskoristi presedan Hrvatske koja je, uz pomoć UN i međunarodne zajednice, vratila pod svoju ingerenciju područja sa srpskim stanovništvom

piše: Nadežda Gudelj

"Potrebno je nastaviti pregovore u normalnoj situaciji, bez presinga, i stvoriti takav mehanizam koji bi odgovarao interesima dugoročne stabilnosti na Balkanu", a "zaoštrenosti na Kosmetu nema da bi se to pitanje hitno unosilo na sednicu Saveta bezbednosti UN", preneli su gotovo svi najvažniji svetski mediji reči Igora Ivanova, sekretara Saveta za bezbednost Rusije. Ivanov se založio za nastavak pregovora o razrešenju kosmetske krize "mirno i bez emocija", ali uz pomoć drugog pregovarača jer je Ahtisari završio svoju sramnu ulogu.
Prema rečima Ivanova, na Kosmetu sada ne postoje problemi koji predstavljaju pretnju međunarodnoj bezbednosti, a da su strane u sporu Srbija i privremene institucije vlasti u Pokrajini i da su za Rusiju neprihvatljivi pokušaji nametanja rešenja jednoj od strana u korist druge.

U situaciji mirnog i emocijama nezačinjenog pregovaranja, da bi Srbija mirno reintegrisala Kosmet u svoj sastav, treba da iskoristi presedan Hrvatske koja, je uz pomoć UN i međunarodne zajednice, vratila pod svoju ingerenciju područja sa srpskim stanovništvom. U tom procesu mirnog razrešenja kosmetske krize vrlo je važan povratak srpskih institucija na Kosmet, uključujući i policiju. Ovaj proces bi morao da se vodi korak po korak i vrlo je važan, jer Unmik i međunarodni mirovnjaci su pokazali svu svoju neefikasnost kada je reč o zaštiti nealbanskog stanovništva od nasilja naoružanih albanskih ekstremista. Međunarodni čuvari mira na Kosmetu nisu uspeli da spreče provokacije kosmetskih Albanaca, nisu obezbedili bezbedan povratak izbeglica, dok je Beograd u isto vreme dokazao da je naučio kako da komunicira sa svim nacionalnim zajednicama u Srbiji.
U ime istine koja se mora čuti i tokom narednog pregovaračkog procesa (ako do njega dođe), treba istaći da je 1999. na Kosmetu živelo 350.000 Srba, a sada ih ima između 120.000 i 125.000, dok je ukupan broj nealbanaca nešto manji od 300.000. Od juna 1999. pokrajinu je napustilo više od 300.000 nealbanaca. Prema podacima UNHCR i navodima izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić, od 2000. do kraja 2006. na Kosmet se vratilo tek 16.000 raseljenih, polovina njih su Srbi, od kojih je deo ponovo napustio pokrajinu zbog nepodnošljivih uslova za život, a posebno ugrožene bezbednosti.

Ugrožavanju bezbednosne situacije na Kosmetu bitno doprinosi Unmik koji se trudio da ne razdražuje Albance koji su učestvovali u februarskim prištinskim neredima čak i onda kada su pretili njegovom osoblju. Umesto da sprečava ekstremističku delatnost, Joakim Riker otpušta čelnika međunarodne policije zbog "politčke odgovornosti" i javno se druži sa haškim optuženikom Ramušom Haradinajem. Zbog neobjektivnosti koju je Riker iskazao i prilikom prezentacije svog izveštaja o radu misije UN na Kosmetu na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti UN, sednicu je demonstrativno napustio ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin. Ukupno ponašanje Rikera, šefa Unmika, kosmetski Albanci doživljavaju kao slabost i to će ih u narednom periodu ohrabriti da prošire lepezu svojih nelegitimnih zahteva.
Za vreme februarskih demonstracija "Samoopredeljenja" poginula su dvojica Albanaca i prilikom pravdanja za ovaj incident Poljak, komandant policijske jedinice koja je pucala na demonstrante gumenim mecima pravdao se da su njegovi sunarodnici delovali prema propisima, a da su kobne metke možda ispalili ukrajinski policajci. Tako je vojnik NATO - zemlje žrtvovao svoje kolege koji nisu u alijansi.

Na kraju treba reći da je naš problem u tome što ne shvatamo da je sudbina Srbije u našim rukama i da od nas zavisi kome je poveravamo, od nas zavisi da li će na kraju taj neko trljati ruke, a mi ostati praznih šaka. Pomoć spolja najčešće donosi nesigurnost i strah, a poverenje u samog sebe i državu daje snagu i donosi radost. Zato, ako je za Kosmet krivo danas, za Kosmet sutra biće krivo juče.

 

ANTISRPSKO NASILJE NA KOSOVU I METOHIJI

U albanskom nasilju, koje je trajalo dva dana, poginulo je ukupno 19 osoba od toga osmoro Srba iz različitih delova KiM i 11 Albanaca koji su stradali u sukobu s policijom i međunarodnim vojnim snagama. Povređene su 954 osobe. Iz svojih kuća je proterano 4.012 Srba, a sedam srpskih sela je potpuno uništeno, zapaljena je 561 srpska kuća i 35 pravoslavnih crkava i manastira .
Za početak nasilja plasirana je lažna vest - da su za davljenje dečaka iz sela Čabra na severu Kosova krivi Srbi. Prva osoba koja je izjavila da je nasilje planirano bio je portparol Unmik policije Derek Čepel koji je potom smenjen.
Kao reakcija na pogrom Srba 17. marta usledili su nemiri u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U Beogradu i Nišu su zapaljene džamije, a u Novom Sadu oštećena je zgrada Islamske verske zajednice.
Portparol Unmika Niradž Sing izjavio je da je od 50.000 učesnika nemira marta 2004. do 17. marta 2007. procesuirano 326 krivičnih slučajeva, od kojih je podignuto 200 optužnica po kojima je doneto 134 presude a od toga 67 lica osuđeno je na višegodišnje kazne zatvora.
U zavisnosti od vrste krivičnog dela, postupke protiv optuženih vodile su kosovske ili međunarodne sudske institucije, tako što su međunarodni sudovi postupali u povredama prava na život, dok su kosovski sudovi sudili za imovinska krivična dela.
U protekle tri godine srpsko tužilaštvo od građana je dobilo 5.000 krivičnih prijava povodom martovskih nemira na Kosmetu, koje su prosleđene kosovskim pravosudnim institucijama.