petak 26. jul 2013.
RSS

Albanci su zbog svog ekstremizma najveća pretnja stabilnosti na Balkanu

Nealbance nema ko da štiti

Opšte je poznato da se danas nealbanci ne mogu žaliti na svoj položaj čak ni Evropskom sudu za ljudska prava jer ovaj nije nadležan za Kosovo i Metohiju

piše: Vinko Đurić

U poslednje vreme sve je prisutnija strategija SAD da na sve načine preferiraju Albance i u političkom i u ekonomskom smislu. Južna srpska pokrajina postala je redak izuzetak u ekonomskoj politici SAD jer se za nju ekonomska pomoć samo povećava. Kako prenose mediji, u narednoj godini za pomoć Kosmetu planirano je izdvajanje od 151 milion dolara, dok su u ovoj godini kosovski Albanci dobili od SAD "samo" 79 miliona dolara. Međutim, u isto vreme i Srbija učestvuje u ekonomskoj konsolidaciji Kosmeta jer redovno servisira kosovske dugove u vrednosti od 100.000 dolara dnevno, što ovoga trenutka mnogo odgovara Amerikancima, a i Albancima.

Kada bi se u prvi plan ozbiljne analize istakle istorijske paralele, moglo bi se doći do zaključka da je Albancima namenjena uloga balkanskih Talibana. Po matrici već dobro poznate talibanizacije kada marionete američke spoljne politike pomognu u uklanjanju "neugodnih" vlada koje trenutno Zapad proglašava za nepodobne, i sami Albanci će postati "otpad" kojeg se treba rešiti na najbezbolniji način. Ulogu Talibana kao i Albanaca sa Kosmeta u režiji SAD slobodno možemo uporediti sa ženskim higijenskim ulošcima koji pomažu u kriznim danima, a posle se okrvavljeni bacaju u smeće.
U takvoj situaciji treba priznati i činjenicu da su Albanci danas, zbog svog ekstremizma, najveća pretnja stabilnosti na Balkanu i u Evropi. To je i razlog zašto se mora naglasiti da SAD i NATO ne samo da nisu uspeli da na Kosmetu tokom osam godina stvore bar privid stabilnosti već su, namerno i planski, sprovodili opasan zločinački eksperiment "talibanizacije" Balkana. U svetlu pomenutih činjenica ne treba prikazivati zaštitne zone srpskih manastira kao neko veliko dostignuće mirovnog procesa. Jer, ovakve akcije neće sprečiti "talibanizovane" Albance, kao što nisu ni njihove uzore iz Avganistana pre nekoliko godina da topovima sruše jedinstveni kip Bude koji je predstavljao deo svetske kulturne baštine. U takvoj situaciji samo naivni mogu verovati da će Albanci nakon dobijanja nezavisnosti postati "pitomi i dobri" domaćini i susedi koji će uvažavati pripadnike drugih nacionalnosti i njihovu veru.

Isti je problem i sa ljudskim pravima i slobodama na Kosovu i Metohiji. Prvo se mora odgovoriti na pitanje hoće li se Vrhovni sud Kosova u svom radu rukovoditi principima Evropske konvencije? Međutim, opšte je poznato da se danas nealbanci ne mogu da žale na svoj položaj čak ni Evropskom sudu za ljudska prava jer ovaj nije nadležan za Kosovo i Metohiju.
Proces normalizacije stanja na Kosmetu je u suštini vrlo sličan onima koji su se odvijali i odvijaju u Severnoj Irskoj, Baskiji, na Korzici... Zato, na temelju stranog višedecenijskog iskustva ne treba ohrabrivati i pomagati separatiste već najveću pažnju treba pokloniti ostvarivanju evropskih standarda za sve koji žive na prostoru Kosmeta. U daljem putu koji treba da vodi ka razrešenju kosmetske krize treba voditi računa da je Kosovo i Metohija prema međunarodnom pravu još deo Srbije i da proces normalizacije međunacionalnih odnosa ne mora da se kosi sa principima međunarodnog prava.

Svaki pokušaj da se dođe do razrešenja krize mimo Beograda ili Saveta bezbednosti UN, a kamoli uz korišćenje vojnih snaga, ne predstavlja ništa drugo nego kršenje Povelje UN. Osim toga, proces normalizacije međuetničkih odnosa treba da se vodi pod okriljem UN, SB UN i Kontakt grupe. U procesu razrešenja krize Srbija ima prava da uključuje ili ne uključuje i druge aktere u taj proces, pa se to odnosi i na NATO i EU. To je jedini put da se izbegne praksa "duplih standarda" o čijoj prisutnosti opominje sve više analitičara u svetu.

Crvena transverzala


Poslednjih meseci uočen je proces interesnog zbližavanja muslimana sa Krima i muslimana sa Kosmeta. Prema svim saznanjima, posrednik takvog zbližavanja je Turska. Pretpostavlja se da će finansijsku pomoć za tu eventualnu ozbiljniju saradnju pružiti Saudijska Arabija, Kuvajt, Maroko i još neke muslimanske zemlje. Tako bi Krim mogao da postane neki novi Kosmet, što bu u suštini izrodilo novo i vrlo komplikovano pitanje za Ukrajinu. Na osnovu do sada pristupačnih ali pouzdanih podataka, ova nova međumuslimanska saradnja mogla bi da postane polazna osnova za formiranje crvene muslimanske transverzale koja će se, geografski posmatrano, završavati na istom mestu gde i zelena transverzala - na pragu Evrope.