petak 26. jul 2013.
RSS

Književnost "RAD"

"List za književnost, nauku i kritiku.

"Naša publika opet dobija jedan nov list.

"Približno bar da odredimo pravac našega rada, da pokažemo šta mi oćemo, da označimo šta mi, ne ćemo, i onda ostaje publici da osigura opstanak ovoga lista ili da ga svojom apatijom (nemarnošću) ubije. "Rad" je književan list. Sfera (krug) njegovoga rada to je kniževnost. - Pa lepo. - No knjige zašto se pišu? Kakva je celj toga pisanja? Koji su to ljudi koji pišu? Koja je to publika za koju se piše?

Da damo naš odgovor na ova pitanja.

Kad je neko društvo ogrezlo u neznanju i predrasudama, kad u njemu ima sijaset nepravde i tiranluka, kad se kvarež širi sve dalje i dalje; i od tih zala podriven, izgrižen i otrovan strada ceo društveni organizam; kad sva ta zla, velimo, snađu neki narod i kad u njemu ima ljudi, koji sve to pojme, razumeju i vide, onda su ona dužna da se knjigom i rečju bore protiv tih zala. Imajući kriterijum utvrđen naukom, oni treba prvo da pronađu uzroke zala, pa da onda sve svoje udarce uprave u koren tih uzroka. Nauka nije bila kadra da još u korenu uguši sva ona zla, što ih maločas spomenusmo. Uzroci njenoj nemoći bili su: s jedne strane samo njena perazvijenost, s druge opet zloupotrebe koje su s njom terane. Nemoćna da spreči zlo u korenu, nauka tim življe treba sad da vojuje protiv njega, sad, kad je dovoljno ojačala i osnažila se. Nauku razvijaju ljudi, i nauka treba da se razvija za ljude. Ako nauka ne olakšava čovečanstvu njegovu borbu s prirodom, ako knjiga ne uči ljude kako treba da urede svoje odnošaje jedan spram drugog, i spram ostale prirode, pa da im ovde na zemlji bude dobro i lepo, ako, nas, velimo, tome ne uče knjige, onda mi pitamo: na što nam te knjige? Što će nam takva nauka? Ajdemo još jedan korak dalje. Nauka se razvija na leđima celog čovečanstva - ili pravilnije - na leđima radničkoga naroda. Da bi Aristotelo i Platon mogli spokojno da se udube u razmišljanja o svojim filosofskim sistemima trebalo je da za njih izdiru i rade grčki Heloti. Za što? Prosta stvar: Za to što i taj Aristotelo i taj Platon oće da jedu, oće da piju, da se odenu, oće da imaju dobar stan. "Pesnik - učitelj odraslih" - Aristofan istina piše komedije proniknute najozbiljnijim mislima, no i za njega treba drugi da spreme i "leba i s lebom". Tako je bilo u staroj Grčkoj, tako je i u "podmlađenoj" Evropi, i u novom svetu - Americi. Kako Aristotelu tako i Darvinu, Tindalu, Helmholcu i dr. treba da se spremi užitak. Dali bi naučenjaci mogli da razvijaju nauku kad im radni narod ne bi spremio sve što im je potrebno za opstanak? O filosofskim se sistemima ne živi, naučne iznalaske treba primeniti u praktici, pa tek onda se dobija od njih ono što umiruje uzbunjeni trbu, što održava život čovekov. Iz radnog naroda dakle crpi nauka neophodnu hranu za svoj opstanak.

No ako je nauka zabasala takom stranputicom, da se njome koristi samo majušni deo čovečanstva, ako baš onaj koji nju održava svojim radom nema od nje nikakve vajde - onda mi pitamo - Jeli to nauka? To bi pre ličilo na sve drugo no na nauku. To bi bilo varvarizam u najstrašnijem obliku. No ne! - Nauka ne će i ne sme da bude taka nakaza. Ego šta po našem shvaćanju nauka nikako ne treba da bude. I ona doista ne će to biti, hvala odvažnosti najposvećenijih umova našega veka. Celj je nauke, celj je književnosti dakle: da svojim uticajem izmeni naopake pojmove u ljudi, da ih istrgne iz neznanja i zablude, pa da ih upozna sa zakonima, koji vladaju u prirodi, i tim da im da u ruke sredstvo, kojim će što pravilnije, da urede svoje društvene odnošaja. Da od pravilnosti društvenih odnošaja zavisi sreća i nesreća ljudi; to je lako razumeti. Nauka, knjiga treba da se prihvati pravo za rešenje onih pitanja koja su najpreča, za lečenje onih zala, koja su najteža.

Koja su to pitanja? Kakva su to ala? -

Naši čitaoci dobiće na to odgovor u tečaju našega daljeg rada. Da nauči ljude te da budu umniji i pošteniji, bogatiji i slobodniji no što su sad, eto to treba da je celj knjige. Ako to ne radi književnost, onda ona ne samo ništa ne vredi no je još pretrdna nesreća za one koji je čitaju. Nesreće je, er knjigom patentirana (odlikovana) laž, na artiji ovekovečena zabluda mnogo je opasnija, no koja se ustima prenosi. - Eto šta mi tražimo od ljudi, koji pišu za našu publiku. Eto kakvo je merilo, prema kome ćemo mi napadati ili braniti izvesan pravac u našoj književnosti. Mi će mo se oslanjati samo na naučne istine od hojih se došlo ekzaktnim naukama.*)

Za nadprirodna tumačenja prirodnih pojava, za aplatu na veru, gde treba da govori um, mi ne ćemo da čujemo. Naše zemljište, sa kojega se nikad ne ćemo uklanjati to su realna zvanja, i realne čovekove potrebe. Mi nećemo štediti zablude i predrasude, pa ma kako one bile omiljene publici i njenim piscima. Svaka književna radnja, koja ne vodi celju, koju napred spomenusmo, naći će u nama najupornije protivnike. Škrabanje koje kakvih besmislenih pesmica i romančića uvek će mo premlatiti najsurovijom kritikom. Buncanje: da "onaj rumen na istoku…nije zora već je krvca iz dubokih rana" nekoga nežnog ljubavnika, smatramo za prostu besmislicu. Ovaka, i na ova nalik, benetanja pre bi dolikovala kakvoj sumlati no "danu lepom" - kao što se autor sam izvoleo krstiti u svojoj pesničkoj skromnosti.

*) Ekvaktne nauke to su one, koje se staraju da sve svoje zadaće svedu i reše po najtačnijim matematičkim formulama; dakle: rezultati su im strogo naučni i matematički tačni. Ovamo spadaju osim matematike, fizika, mehanika i astronomija.

Ljudi, kojima su neprestano na jeziku reči: "narod, sloboda, sloboda", a ovamo dok narod grca u nevolji i sirotinji oni mu spremaju zabave, pevaju mu pesme, neguju veštine, prevode mu Omira; i taki ljudi, velimo imaće da izdrže s nama žestoku borbu. Ta su gospoda u svojim pesničkim proizvodima vrlo idealna. Oni uvek teže nekud "tamo tamo" (dahin, dahin) "daleko, daleko", ni sami ne znaju kuda - No oni samo u pesmama teže nekud "tamo, tamo" - za oblake - a u prozaičnom životu oni vrlo dobro znaju čemu teže- Ugodan, dembelski život, to je njino "tamo, tamo" ovde na zemlji.

Mi znamo, da ćemo zbog ovako otsečenoga pravca nabući na se čitavu oluju napadaja od "uvaženih" i neuvaženih pisaca. No mi smo se za borbu i spremili. Naše oružje biće istina, i naši će protivnici pobeći izmicati iz borbe, jer je nedoslednost i neznanje rđav saveznik. No kakva je ovo samouverenost, ova drskost, da još napred proričemo izlazak borbe? Mi na ovo pitanje ne ćemo da odgovaramo. Dodajemo samo to: da ovako mogu govoritit samo oni ljudi, koji sap unom svešću poznaju svoje sile i istinitost svojih nazora.

Mi nismo krivi što izvesna gospoda gledaju "kroz plot" na nauku, pa svojim pisanjem prave još veću zbrku u glavi publike. Zar smo mi krivi što u našoj književnosti ima sijaset opisa, kojima je jedna celj da polaskaju izvesnim ličnostima, da preporuče svoje auktore i da ih domaknu do pomasnijih plata? Zacelo ne! Naša je dužnost da čistimo šljam, kojim se pretrpava i ono malo valjanih knjiga što ih imamo. Po našem svatanju književan list treba to da čini.

Nas grizu i krv nam truju mnoge pojave u našem društvenom životu. Pa za što da krijemo naš gnjev? Ili bi valjda trebalo da s osmejkom gledamo, kako naša književnost glupošću muti svest naroda? Ne, za takav "podvig" ne bi bilo nužno pokretati list. Za to treba imati samo dobru porciju gluposti i podlosti, pa je celj dostignuta.

Publiko! Eto u kom pravcu ma otpočinjemo naš rad. Iz ovoga, što do sada rekosmo, čitaoci već mogu u nekoliko, da ocene pravac našega rada i da premere teškoću naše zadaće. U pojedinostima, precizno, iz ovoga još se ne mogu da raspoznaju naša načela. To je istina. No načela se ne dadu paragrafski poređati u nekoliko redi. Mi smo u glavnome skicirali naš plan, u pojedinostima - objasniće ga naš dalji rad.

A tebi publiko valjda je već dodijalo prenemaganje tvojih pesnika, valjda si već sita mudrovanja koja se liju ispod plaćenoga pera, valjda su ti već obljutavile idiotske besmislice kojima te kljukaju sa svoju strana?

Vreme je već da počneš upotrebljavati svoj sopstveni mozak, vreme je, da se u tvojoj glavi obrazuje red sistematizčnih misli iz kojih bi mogla izvesti logične zaključke. Vreme je, krajnje je vreme, da potražiš znanja, koje bi ti pomagalo u praktičnom životu, koji bi te naučilo da olakšaš sebi i drugima, da pomogneš tvojoj i tuđoj nevolji. Ne varaj se! Ako svi u tvojoj okolini kukaju ni tebi ne će biti do pesme.

Za sad nećemo dalje.
Svako važnije delo koje se pojavi u našoj literaturi, propratićemo kritikom. O spisima omanje važnosti donosićemo kratke pribeleške. S toga molim. g.g. pisce da nam uvek jave kad njića dela izuću na svet. Javljaćemo o važnijim pojavama i o stranoj literaturi."

Već 4 broja izašla su od ovog književnog listar. Uredništvo "Glasa Javnosti" prima pretplatu, koja iznosi za 3 meseca 3 cvancaka, za po godine 6 a za godinu 12 cvancika. List izlazi nedeljno jedanput na celom tabaku.


Kragujevčka društvena štamparija izdala je delo g. Save Grujića "Vojena organizacija Srbije", za oglas kojega je pisac izgubio državnu službu.

Knjiga je razaslata skoro po svima poštanskim mestima i tako je svaki može vrlo lako nabaviti, a košta 8 groša čaršiski.

Umoljavaju se prijatelji, koji su se primili rasturanja ove knjige, da pošlju što pre skupljene pare na "kragujevačku društvenu štampariju", i da odma vrate one knjige koje nisu mogli da prodadu, jer neprestano stižu nove narud-bine, a u štampariji kragujevačkoj nema više od 8 komada.


KNJIGU "PRIRODNA ISTORIJA POSTOJANJA" od profesora Hekela preneo je g. Aleksa Radovanović medicinar. Na ovu valjanu knjigu treba da se upiše svako obrazovniji čitalac.

Knjiga je data već u štampu, i pretplata se šalje do 1 Septembra g. Marinu Radovanovu biv. članu velikog suda ili g. Panti Srećkoviću profesoru velike škole.

Za upisnike, koji sada pošalju pare knjiga košta 12 groša, a docnije će koštati 30 groša.