petak 26. jul 2013.
RSS

Iz Naroda

Negotin 8. Jula 1874. godine.

Skoro će dakle početi izlaziti u Kragujevcu nov list sa radnom snagom, koja je bila kod lista "Javnosti". Tome pojavu ja se radujem, a valjda će moje osećanje deliti i još kogod iz ovoga mesta. Radujem se, jer se tako delom pokazuje, da nije samo jedna ličnost kod nas, koja se bori sa današnjim našom zvaničnom inteligencijom, već da se pokazuje priličan broj pobornika, koje ne može zastrašiti, razlogom nemoćna a silom jaka naša zvanična inteligencija, naša birokracija, da iznese uzroke našeg opadanja, i da kritički proprati rad naše birokracije, koja je učila narod da se pokorava njenim "rešenjima", "paragrafima", "naredbama" i "raspisima" i koja se pored toga o narodu očinski brinula i usređivala ga sa ustrojstvom raznih "nadležatelstva"; - a da bi ih popunila - ona je i škole tako uredila, kako bi iz njih izlazila mlađana snaga, koja bi sve usrdnije spramala građu za "zbornike".

Novinarstvo, gde je radio takođe jedan deo naše zvanične inteligencije, odobravalo je ceo rad onih ljudi, koji su se jedni za drugima ređali na vladi i bili u vlasti. Ona je hvalom pratila svači i svaki njihov rad.

Tako je radila naša zvanična "inteligencija". Tako je ona poučavala i prosvećavala narod srpski. A narod nije ništa razumeo i ništa ne razume celu tu zbrku. Dok je narod srpski po kazivanju žurnalistike napredovao i bivao prosvećeniji, dotle je on u samoj stvari moralno i materijalno opadao. Same njegove pokušaje da se otrese toga stanja, upotrebljavala je inteligencija na svoju korist. Tako je narod bio prinuđen, da ćuti. Vidio je, kako materijalno napreduju oni, koji se pokoravaju, koji slušaju, koji dopuštaju, da svaki s njim svašta radi.

Posledice takvog rada naše zvanične inteligencije svuda se kod nas pojavljuju. One se pokazuju i u ovoj našoj varoši, i tamo kod vas i skoro na svakom mestu. Ja ću za sada samo da navedem neke posledice u ovdašnjoj varoši.

Tek uplivom takvog rada naše inteligencije može se objasniti, da je mogao biti predstavnik ove varoši u narodnoj skupštini takav čovek, koji je predlagao "cerić i 50 batina" borcima za slobodu i prijateljima boljeg uređenja naše države. Tek na taj način može se objasniti, kako je mogao doći za poslanika naš gazda Mita, koji je lane u skupštini "na sva usta" govorio, kako je ovde svet radan, kako nema sirotinje, kako narod nije dužan, kao što je okrug kragujevački - njegovo mesto rođenja*), kako je ovde pravo blagostanje. A

*) Mita Milovanović bio je poslanik negotinski prošle skupštine perijode od 71-74 god. On je rodom iz Kragujevca. Gazda Mita glasao je lane za batine. On je bio protivan predlogu 30 i nekoliko poslanika, da se promeni zakon o štampi. Nije protivrečio sebi za svu trogodišnju skupštinsku perijodu, jer je za to vreme sa Milom Damjanovićem šabačkim poslanikom, Kostom Grudićem kragujevačkim, Milijom iz Selevca - Aitom Pantićem iz Sipića - bio jedan od najnazadniji (najkonzervativniji). Odlikuje se kratkim rečenicama, kao: "Ne ćemo da te čujemo. Ti oćeš u mutnoj vodi ribu da vataš" što je s najvećom vikom kazao Aleksandru Nikolajeviću, kad je ovaj počeo po drugi put da odgovara Belimarkoviću. Ili "ako ukinemo batine, to šta ćemo da radimo sa komuncima" - saradnicima "Radenika". Na takvoj moralnoj visini stoji Mita Milovanović. Uredništvo

kad je on to govorio u skupštini, tada su se ovde vodili ovakvi razgovori. Dođe seljak i traži pare pod interes. "6 groša na dukat mesečno" veli, gazda, što daje pare pod interes. - "Biće mnogo, neto 4, to je obično" odgovara seljak. "E - produ-ava gazda - nije mnogo. Sad se ne mogu dobiti lako pare pod interes, jer vidiš, da je sve skupo". Takvi razgovori mogli su se čuti i u nekim selima okolo Negotina. Eto, kako je blagostanje, i kako narod nije dužan.

Kod nas ima trgovaca, koji imaju po 20-30 dana oranja zemlje, i oni tu zemlju obrađuju sa nadničarima. Sad kažite, mi: da li ima kod nas sirotinje? Ili valjda to nije sirotinja, što živi samo za "dan i komad" kao što nadničari žive?

Prošle godine, kad ono počeše narodni poslanici vikati na zvaničnu pravdu i spravedljivosti, naših kasacijonih sudija, sedih ljudi koji su prošli sve birokratske stepenice; - kad počeše dakle neki od narodnih poslanika na njih vikati naš poslanik ne htede da napomene jedan događaj, zbog koga je nezadovoljan ceo Negotin sa kasacijom, već je kasaciji prebacivao, što njemu u korist nije presudila parnicu koju je vodio sa Milovanom Spasićem. A mi smo se nadali, da će on ovo da spomene. Otrovana je bila žena jednog ovdašnjeg trgovca. Policija i sud uapse muža otrovane žene, udare gvožđe na noge, jer vele da je on ženu otrovao, zbog rđavog življenja. Oko 30 baba - svedoka zaklelo se, da je doista muž svoju ženu otrovao. Sud iz okolnosti - jer taj gazda Toma nije nikako priznao - nađe, da je toma kriv i osudi ga. U to vreme otidu u Beograd neki prijatelji gazda Tome. Bavili su se tamo dva meseca i veli se, da su potrošili oko 200 duk.

Presudu ovdašnjeg suda usvojila je apelacija. Zbog toga žali se gazda Toma kasaciji i ona naredi, da se čovek pušti iz zatvora, jer "nema dela".

Zbog toga su skoro svi ovdašnji građani osuđivali kasaciju i nadali se, da će to gazda Mita izneti u skupštini, počem je i njemu stvar bila vrlo poznata.

Iz ova tri primera nek svaki vidi, kako kod nas nema sirotinje, kako narod nije dužan, kako je kod nas blagostanje, kao što veli gazda Mita.

Da predstavnik jedne varoši u narodnoj skupštini bude takav, može se tek objasniti, kad se uzme u račun, čemu nas je učila zvanična inteligencija.

U najnovije doba povela se načelna borba, da se obesnaži takva inteligencija, pa da je vremenom i nestane.

Pri svima nepovoljnim okolnostima za ljude, koji su istakli tu načelnu borbu, opet se primećava veliki napredak. 1871 godine većina narodnog predstavništva neobaveštena dobro proklela je "Radenika", koji je istakao tu borbu; njegovim suradenicima preporučivao je gazda Mita Cerić i 50 batina. Njih je nazvao poslanik ponosne varoši Šapca gazda Mile "šugom". A 1873 godine bio je jedini usamljeni poslanik kragujevački g. Grudić, koji je tra-io da se "Javnosti" zatvore usta i koga je možda još pomagao kakav poslanik kragujevačkog okruga. Dakle pre 3 godine većina skupštine, a 1873. samo jedan nedini skupštinar i to pristalica g. Radivoja. Eto taj je razultat i to napredak, koji je postignut.

Produžite i dalje načelnu borbu sa birokracijom i njenim ustanovama. U ime to mi vas oduvuda pozdravljamo.