petak 26. jul 2013.
RSS

U Budvi je pucao "strani faktor"

Kao i o svemu ostalom za šta je optužen i osuđen, Milorad Ulemek ima svoju verziju i za pokušaj ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi. Ali, slučajno ili ne, nije odgovorio na dva pitanja.

Kako je bilo moguće da strelac kakav je Branko Berček sa malog rastojanja promaši sa svih osam metaka? I, nije li možda baš od Legije dobio naredbu da namerno promaši, ako nije - nije onda neko drugi preko Berčeka na taj način organizovao „provokaciju“?

Pošto ste pravosnažno osuđeni kao organizator pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi, imate li o tom, po mnogo čemu čudnom događaju, dodatna ili saznanja koja tokom suđenja, iz nekih razloga, niste hteli da izgovorite? Je li istina da je toga dana crnogorska vlast prvi put povukla obezbeđenje Draškovićeve kuće, a davala mu pratnju za plažu?

- To je bio zaista veoma čudan događaj. Mi smo na samom suđenju pokušali da izvedemo gomilu dokaza koji su mogli značajno da poljuljaju optužnicu. Međutim, Sud je ostao gluv za naše predloge. Zato što su, po tumačenju Suda, bili „neosnovani“!? Time je taj Sud već tada pokazao svoje pravo lice. Jer, kako je Sud mogao da zna šta je osnovano a šta ne ako dokazi nisu bili izvedeni?!


Ako ste u pravu, onda je to bilo imitacija pravog suđenja...

- Bilo je to jedno zaista mučno i neprijatno suđenje, pošto je sudsko veće zapravo bilo produžena ruka tužilaštva. Svi su se očajnički trudili da nam uskrate puno pravo na odbranu. Mi optuženi smo u sudnici sedeli kao zamorčići!


Šta sve s tim procesom nije bilo u redu? Zašto tvrdite da ni dokazi nisu bili izvedeni? Ako je na Draškovića pucao Branko Berček, kako je bilo moguće da takav specijalac promaši sa osam metaka, pa još sa rastojanja manjeg od pet metara? Da li je Berček od vas dobio naredbu da namerno promaši i zbog čega, ili je neko drugi preko njega na taj način organizovao „provokaciju“?

- Evo samo nekoliko primera šta nije bilo u redu. Na rukavicama koje je, po optužnici, nosio Berček pronađeni su određeni materijalni tragovi. Pre svega DNK, trag koji ne može da se isfolira. A kada je utvrđeno da to nije DNK Berčeka - njegova odbrana je predložila da se Berčeku uzme DNK i uporedi sa tragom nađenim na rukavici. Sud je, međutim, taj predlog odbio kao neosnovan! Dalje, imamo slučaj sa živim svedocima koji su na prvom saslušanju prepoznali sasvim druga lica. I to - bez greške! Nije bilo nikakve nedoumice! Predložili smo da se i oni pozovu. Ali, i to je bilo „neosnovano“!


Koga su prepoznali „živi svedoci“? Kakve su bile posledice tog prepoznavanja?

- Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma. Postoje izjave pomenutih svedoka o tome. Ako u međuvremenu i one nisu izgubljene kao mnogi drugi „dokazi“.


Da li je to bilo sve?

- Nažalost, ne. Tvrdili smo da su tih dana u Budvi bili sasvim drugi ljudi. Sa sasvim drugim zadatkom. Kada su „vojna lica“ na totalno nezakonit način izvela prepoznavanje optuženih - koje nisu prepoznali (!) - tražili smo od Suda da ta ista „vojna lica“ izvedu prepoznavanje trojice pripadnika JSO (?) koji su zaista tih dana bili u Crnoj Gori. Sud je i to odbio kao neosnovano! Pa, gde je tu pravedno i fer suđenje?!


Pokušavate li vi to da dokažete da je suđenje bilo potpuno neregularno i farsa?

- Da, s puno razloga. Postoji još mnoštvo materijalnih dokaza koji ruše optužnicu. Što je najstrašnije, Sud je izveo gomilu „dokaza“ koji ne postoje! Kada smo pitali - gde su ti dokazi? - rečeno nam je da ne postoje jer su uništeni!


Ako je Berček imao nalog da zaista ubije Draškovića, zašto ste mu za neobavljen posao, po presudi, navodno platili 20.000 maraka?

- Priča o tim silnim markama je čista izmišljotina plasirana preko lažnih izjava pojedinih optuženih koji su bili dovoljno naivni da poveruju u mahinacije tužilaštava da bi od nas napravili kriminalnu grupu. Mi iz JSO to nismo bili, a ako nema kriminalne grupe - ne može biti ni Specijalnog suda. A ako nema Specijalnog suda - onda nema ni svedoka saradnika. Sve tako u krug. Da bi nam podmetnuli!


Ako niste vi organizovali „Budvu“, ko je to, prema vašem mišljenju, režirao i zašto?

- Kada bi se pažljivo analizirala politička situacija iz tog vremena, lako bi se utvrdilo da je Milošević imao najmanje interesa da s političke scene skloni Vuka Draškovića. Pogotovo fizičkom likvidacijom...


Kome je to onda bilo u interesu i zašto je to podmetnuto baš vama iz JSO?

- Prvo bi trebalo analizirati ko je u to vreme bio Vuk Drašković. Jer, opšte je poznato da je njegov tadašnji politički uticaj u opoziciji bio minimalan. Zar nije on svaki put bojkotovao i na neki način sabotirao svojim delovanjem sve napore opozicije? Nije li od tog i takvog njegovog delovanja sam Milošević imao najviše koristi? Nisu li u to vreme pokojni Zoran Đinđić i Drašković bili najveći politički protivnici?


Želite li da kažete kako je možda Đinđić imao veći motiv da se ukloni Drašković?

- Dotle ne bih išao, ali ne bih ni potpuno isključio! Setite se samo svih javnih pljuvačina između njih dvojice. I u vezi sa ovim, opet moram da ponovim ono što sam već iks puta rekao: Vuk Drašković je bio omiljena politička pudlica Slobodana Miloševića. Preko njega je Milošević ostvario skoro sve svoje izborne pobede. To što se danas Vuk predstavlja kao najveći opozicionar iz tog vremena - priča je za malu decu! Uostalom, gde je danas SPO kao stranka? Takvi kao on bili su bez Miloševića potpuno marginalni. Oni su postojali zahvaljujući Miloševiću. On se sa njima igrao kao mačka sa miševima. Kad je mačka otišla, miševi su izašli iz svojih rupa.


U „STUPICI“ SE SAM UHAPSIO!

Kako je realno izgledalo vaše hapšenje u „Bojanu Stupici“ i kako
ste u finišu suđenja za atentat primili čuđenje u sudnici branioca
Milana Veruovića, advokata Bože Prelevića, koji se zapitao - kako je
vlast mogla da vas uhapsi zbog kafanske tuče, a nije smela ni da vas
popreko pogleda kada ste, prema presudi, spremali ubistvo premijera
Đinđića i preuzimanje političke vlasti u zemlji?

- Realno, moje „hapšenje“ u „Stupici“ je izgledalo tako da sam sam
sebe uhapsio i ušao u vozilo Interventne jedinice. Vidim da se danas
neki kurče kako su me oni uhapsili. Šatro, da nije bilo njih - sve to
ne bi moglo da se reši. Ali dobro, ako time hrane svoje komplekse,
onanišući pred ogledalom, neka im bude. Ja nisam sujetan čovek, a i ne
doživljavam takve priče kao zlu nameru. Neka uživaju. Koliko ja znam,
do 12. marta niko iz vlasti nije imao nikakve informacije da se sprema
to što se desilo. Zato i ne shvatam zbog čega to neko tobože nije smeo
da mene pogleda popreko.


Niste odgovorili na pitanje kome je pucanje na Draškovića bilo u interesu?

- Stranom faktoru! Taj „faktor“ je pažljivo pratio i analizirao političku scenu u Srbiji i lako su „sabrali“ neke stvari!


Kako ćete, hoćete li uopšte moći - čak i ako je tačna - da dokažete svoju tvrdnju da Drašković uopšte nije bio praćen zato što je DB spremala njegovu likvidaciju, već navodno zato što se viđao ili trebalo da vidi sa stranim „diplomatama“ koji su u stvari bili špijuni? Da li je u Srbiji - pogotovo posle „epizode“ sa generalom Momčilom Perišićem i prvim čovekom CIA u Beogradu Džonom Nejborom - takvo nešto više uopšte dokazivo?

- Kao što sam već rekao, pri ovakvoj vladajućoj garnituri, gde pravda i istina političarima služe samo za foliranje, teško da se može bilo šta dokazati. Ali, to će se dokazati! A i to zašto Služba i danas mora da ostane „crna vrana“. Da li stvarno mislite da specijalne službe tako rade da prate nekog do pred sam atentat, pa onda pokušaju da ga izvrše svojim kamionom - kao što se tvrdi da je bilo na Ibarskoj magistrali - i sa sve službenim tablicama koje ostave na licu mesta?! Ma dajte, molim vas!


Dobro, ali kako su stvari stajale sa praćenjem Draškovića?

- Pa, opšte je poznato da je Vuk Drašković praćen još od onog čuvenog 9. marta kad je navukao narod da dobije batine. On je očiti primer subverzivnih delatnosti i defetizma protiv svoje rođene zemlje. Uostalom, to je nastavio da radi i dok je bio ministar „vanjskih poslova“. Nastavio je da bude prostitutka stranih interesa. Zato sad i piše knjigu u kojoj će pokušati da se opere za sve one svinjarije koje je radio. Šešelj je u Hagu zbog nekakvog verbalnog delikta, a Vuka, koji je bio spreman da seče ruke i pozivao na onim svojim mitinzima na bratoubistvo, niko ne dira. On i danas može slobodno da se proserava o nekakvim svojim ulogama. Doduše, od kako je pukao na izborima - nešto ga više i ne viđam da laje. To je prepustio baba Dani!