petak 26. jul 2013.
RSS

Terzić frizirao slučaj „Ibarska“

U pisanju priznanja Nenada Bujoševića i Dragana Ilića o zločinu na Ibarskoj magistrali „pomagao“ je jedan operativac DB kojeg je za to zadužio Zoran Mijatović, a Rade Terzić je to „malo pravnički uobličio“. Ja sam Bujoševića i Ilića, koji su bili naoružani, iz Mijatovićevog kabineta odveo u Palatu pravde kod istražnog sudije. Terzić je njih dvojicu ohrabrio da se ne brinu, da se drže priče i da će za šest meseci „biti napolju“ - još im je obećao da će dobiti 250.000 DM i da će - dok su u zatvoru - njihove porodice biti zaštićene, a da će posle izlaska biti sklonjeni u inostranstvo. Lažna lična dokumenta, koja nisu bila falsifikat, za porodice Bujoševića i Ilića izdata su uz znanje Dušana Mihajlovića

Očekujete li da korišćenjem vanrednog pravnog leka, na šta još imate pravo, izdejstvujete ukidanje pravosnažne presude za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj likvidacije Vuka Draškovića u Budvi, i suđenje iz početka? Tim pre što se proces za Ibarsku dosad stalno vraćao na početak...

- Od našeg pravosuđa ne očekujem ništa. Odnosno, pardon, očekujem da potvrdi sve što mu se naloži jer pravosudna vrhuška tako čuva svoje fotelje. Tako joj je jednostavnije i lakše.

 Za zločin na Ibarskoj magistrali ste osumnjičili „strane sile“ koje su bile zainteresovane za demontažu Državne bezbednosti, JSO kao „najmoćnije jedinice tog tipa u Evropi“, a i naše Vojske. Mislite li i danas isto ili imate nešto novo da dodate? Da li se radilo o stranoj sili ili silama? Kojim i čijim?

- Sila ili sile? To će se tek videti. A zar nisam bio u pravu? Zar ovi naši poltrončići nisu demontirali JSO?! Zar nisu vojsku sveli na malo veće lovačko društvo?! Zar nam nisu razjebali ceo sistem?! Zar danas postoji u oružanim formacijama iko ko radi samo ono što mu je poziv, ono što bi svaki patriotski i rodoljubivi čovek trebalo da radi kada mu je ugrožena otadžbina, a da nije u Hagu ili zatvoru?!

 Ako ste u pravu, kako su sam zločin i podmetanje bili izvedeni? Ako za zločin nisu krivi oni kojima je pripisan, ko onda - jeste? Kako ćete to dokazati?

- Kako su montirana razna ubistva, razne spletke i afere, to sam već pokušao da objasnim. Međutim, za pravo objašnjenje bilo bi potrebno mnogo više prostora i vremena. A i mnogo dublja i kompletnija analiza svih činilaca i faktora u proteklih barem deset godina.

 Tvrdili ste da je sva tri kruga suđenja za „Ibarsku“ karakterisala „politička trgovina“. Između koga? Kome je bila potrebna i u čemu je bila? Čime to uopšte možete dokazati?

- Između poslušnika i njihovih gazda. To se najbolje ogleda u onome što se poslednjih dana dešavalo i što se još dešava u Vrhovnom sudu. Gazde pritiskaju, a poslušnici cvile i izvršavaju.

 Ko su gazde, a ko poslušnici?

- Zar o tome dovoljno ne govori skandal s potpisivanjem predsednice veća koja je podnela ostavku - časne Milene Inić-Drecun - ispod one „čuvene“ presude?! Pa, stavili su njen potpis, a onda brže-bolje poslali ispravak koji ja nisam hteo da primim jer se radi o klasičnom falsifikatu. Ta „presuda“ je još nepotpisana. Jebeš državu i pravosuđe gde vas osude na doživotnu robiju, pa odluku potpisuju onako blanko! Zašto niko nema muda da tu presudu potpiše svojim imenom i prezimenom?! Zašto su mi, ali ne samo meni, poslali otpravak ispravka presude Gorana Čavline - bez njegovog potpisa?!

 Pokušali ste, ali bezuspešno da dokažete da su tablice kamiona ubice sa Ibarske bile ukradene nekoliko godina ranije i da su bile odjavljene. Kako imate nameru da to, a i ostalo dalje dokazujete?

- Da su tablice ukradene - na nesumnjiv način smo dokazali, samo što je sud imao drugačiju direktivu. Po sistemu - jebeš dokaze, potvrdi optužnicu! Nije na nama više ništa da dokazujemo. Sad je sve na pravosuđu. Neka odluče da li će da budu poslušničke prostitutke i jajare ili će da budu sudije, kojima je Zakon iznad svega. Pa i iznad gazda.

 Ko je pomagao u pisanju priznanja Nenada Bujoševića i Dragana Ilića o zločinu na Ibarskoj magistrali? Da li je to bio Rade Terzić?

SA KOŠTUNICOM - TRI MINUTA

 Iako kažete da lično ne poznajete Vojislava Koštunicu, neki drugi tvrde da vas je kod njega odveo i upoznao - ni manje ni više - nego Zoran Đinđić?

- Ako nekoga vidite tri minuta u životu, ne možete da kažete da ga poznajete. Tačno je da me je sa Koštunicom upoznao Đinđić. To je bilo 6. ili 7. oktobra 2000. godine. Taj susret je, bukvalno, bio „s nogu“. Trajao je tri minuta. Bilo je u stilu: „Dobar dan, ovo je taj i taj, pa - doviđenja“. Zato se ne može govoriti ni o kakvom mom poznanstvu sa Koštunicom.

NAMEŠTENO MAKINOJ GRUPI

 Da li je, kao što neki tvrde, Makinoj grupi namešteno ubistvo generala MUP Boška Buhe i ko im je tako nešto mogao da uradi? U čijem interesu?

- Da, Makinoj grupi je namešteno. U tome je učestvovao vrh MUP-a sa sve Službom. Nažalost, i ja sam bio u toj priči. Mada mi je danas drago ako sam svojim svedočenjem doprineo da ti ljudi budu oslobođeni. Koliko vidim, novo suđenje nikako da počne. Kao ni ono drugo vezano za moju krivicu i ostale. Mislim na Milorada Bracanovića, Milana Obradovića i Slobodana Pažina. A mogu da pretpostavim i zašto, pošto tužilaštva prebacuju jedni drugima taj predmet prebacuju kao vreću peska. Biće to veoma zanimljiv proces.

ZNAJU PETROVIĆ I MIJATOVIĆ

 Da li tvrdite da je RDB organizovala likvidaciju Momira Gavrilovića, s obzirom na to da nagoveštavate da o tome sve znaju Goran Petrović i Zoran Mijatović?

- To ne mogu da tvrdim, ali tvrdim da su ubice imale od nekog iz Službe informacionu podršku. A o tome sve znaju, kao što sam rekao, upravo Petrović i Mijatović.

- Tadašnja Služba. Konkretno, jedan operativac koji je bio zadužen baš za to od tadašnjeg zamenika Zorana Mijatovića. On im je pomogao da se to uskladi sa svim onim izveštajima koje su imali na raspolaganju. Terzić je to kasnije, dajući smernice, malo pravnički uobličio.

 Da li je Terzić to diktirao i „usklađivao“ u Mijatovićevoj kancelariji?

- Nije diktirao, samo je uobličavao i pojačavao da bi njihove izjave mogle da prođu u istrazi. Danas je potpuno jasno da su te izjave bile uzete na potpuno nezakonit način. Ali, ni onda, kao ni sada, niko nije mnogo vodio računa o zakonu. Bitno je bilo da je ispunjena forma i zadovoljena politička potreba.

 Da li ste možda vi njih dvojicu, Bujoševića i Ilića, koji su bili naoružani, odveli u Palatu pravde kod istražnog sudije? Je li to bio vaš „glupi dogovor sa Đinđićem“, kako ste to naknadno ocenili u ovom intervjuu?

- Da. Lično sam ih odvezao iz Mijatovićevog kabineta posle sastanka sa Terzićem koji ih je tada ohrabrio, sugerišući im da se ne brinu. Da se drže priče i da će za šest meseci „biti napolju“.

 Jeste li još neko obećanje za ovu dvojicu dobili od Gorana Petrovića, načelnika RDB, i njegovog zamenika Zorana Mijatovića, u zamenu za njihovo lažno priznanje?

- Bilo im je još obećano da će dobiti 250.000 DM i da će, dok su u zatvoru, njihove porodice biti zaštićene. A da će posle izlaska biti sklonjeni u inostranstvo. Dok se prašina malo ne slegne. Zato su im i bila urađena dokumenta na druga imena. O svemu ovome sam opširno govorio u sudnici. I, uhvatili smo na ovome u laži i bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, Petrovića, Mijatovića. Samo, kada smo tražili njihovo suočavanje, sudija nije imao hrabrosti za to.

 Kako je tačno Terzić montirao „Ibarsku“? Odakle znate da je to urađeno u dogovoru sa Đinđićem i šefovima Službe?

- Terzić je u toj montaži učestvovao tako što je izjave uobličio da bi kasnija procedura mogla da bude ispoštovana. Prisustvovao sam na takva dva sastanka u kabinetu kod Mijatovića. Terzić je razgovarao sa Bujoševićem i Ilićem pre nego što sam ih odveo u Palatu pravde.

 Ko je i po čijem nalogu izdao lažna lična dokumenta za porodice Bujoševića i Ilića, ako se već tada znalo da su obojica učestvovali u masakru na Ibarskoj magistrali?

- Nalog je krenuo od Mihajlovića jer tako nešto bez njegovog znanja nije moglo da se uradi jer su ti dokumenti uzeti iz zvaničnog kontingenta pasoša MUP-a. Dakle, nisu bili nikakav falsifikat već - zvanična isprava.

 Celo pravosuđe kao da svodite na poslušnike i gazde. Nije li, međutim, upravo Milena Inić-Drecun, svojim demaršom, baš zbog ovog predmeta, pokazala da takvih pravih sudija Srbija ima više nego što laička javnost misli?

- Jeste, naravno, pokazala je! Ali, pitam se šta to još treba da se desi pa da se većina sudija oslobodi straha i da počne da sudi bez političkih pritisaka, bez bojazni da će biti šikanirani.