petak 26. jul 2013.
RSS

Stambolić ubijen zbog Miloševića

Kao što se i moglo očekivati, Milorad Ulemek ima svoju istinu i o tome kako je i zašto ubijen Ivan Stambolić.


Poricali ste i svoje, a i učešće JSO u otmici i likvidaciji Ivana Stambolića. Ko je onda i zašto „odradio“ sve što je pripisano vama? I, po čijem nalogu?

- Neke dokaze, do kojih smo došli u međuvremenu, ne želim da otkrivam preko medija. To ostavljam za sud. Uprkos tome što se sudovi, bar kada je o meni reč, nisu baš pokazali na visini zadatka. Ali, ipak su i dalje jedine institucije koje su merodavne za sve ove predmete. Mediji su do sada samo komplikovali situaciju.


Hoće li vam to poći za rukom, s obzirom na to da naši sudovi, kako tvrdite, nisu sudovi koliko su to, recimo, italijanski?

- Da bih temeljnije odgovorio na pitanje, moram opet da se vratim na režisere iz senke koji su i tom likvidacijom rukovodili i napravili scenario za dovođenje tadašnjeg DOS-a na vlast. Za njih je, pošto su zaista više nego dobro pratili i analizirali celu tadašnju scenu u Srbiji, pokojni Stambolić bio idealan za zamišljeni scenario.


Neki su poslednjih meseci počeli da taj zločin povezuju sa Stambolićevim navodnim poslovima sa naftom između Bugarske i Republike Srpske. Isto tako, krenule su „priče“ da je Stambolić neposredno pre otmice tražio krupnu pozajmicu u Podgorici...

- Zasad mogu da kažem samo ovoliko - Stambolić uopšte nije trebalo da bude ubijen već samo otet i kasnije pušten da bi optužio Slobodana Miloševića za svoje kidnapovanje. Samo, stvari su u nekom momentu počele da se „navijaju“ na drugu stranu. Bez obaziranja na sve što je bilo, pripisano je pokojnom Miloševiću.


Zbog čega tvrdite da Stambolić nije trebalo da bude ubijen?

- To tvrdim na osnovu priče koji mi je krajem 2002. godine pomenuo pokojni Dušan Spasojević. Kada je Buha počeo ovu priču - da JSO ima veze sa tom otmicom - pitao sam Dušana o čemu se radi. On se i sam jako plašio da priča o tome. Između nekoliko šturih rečenica koje je provukao o toj temi bila je i ona da Stambolić nije trebalo da bude ubijen. Kasnije smo na suđenju predložili Buhu kao svedoka jer je on, kako u medijima tako i u svojim svedočenjima u nekim drugim predmetima, pominjao tu priču. Sud, međutim, nije uvažio naš predlog. Bio je „neosnovan“.


Kako bi to Stambolić, da je ostao živ, optuživao Miloševića? Zar bi za njega strani režiseri ostali nepoznanica? Zar on ne bi bio u stanju da „pročita“ tuđu režiju čak i sa domaćim „otmičarima“?

- Pokojni Stambolić je očigledno izabran da bude mačka u džaku. Odnosno, potrošna roba. Kakav je trebalo da bude nastavak te priče? Ne znam, mogu samo da naslutim. I teško je da ćemo to ikada saznati jer su glavni akteri mrtvi.


Izgleda da ste uvereni da „podmetanje Stambolića“ ipak neće proći...

- I neće! Uprkos tome što Milošević više nije među živima, mnogi se i dalje upinju da baš njega prikažu kao naredbodavca. Nastoje da istoriju usmere u pravcu kojim u „slučaju Stambolić“ ne bi smela da ide. Samo što će im to teško poći za rukom! J... ih to što im je cela priča jako tanka i bukvalno isforsirana mimo zakona i logike. Na silu.


Čemu se onda uopšte nadate?

- Istina je - i ovde je na delu ona prokleta formula da istoriju pišu pobednici. Samo, uveren sam da će je u ovom slučaju pisati gubitnici, a ne „pobednici“ i koji su već prisiljeni da se očajnički održe na vlasti, koji se noktima drže za nju. Ne bih im bio u koži kada sve ovo počne da se raspetljava!


Da niste preterano sigurni u svoje procene i prognoze?

- Ako grešim, postavlja se pitanje zašto nam na suđenju nije bila dozvoljena analiza tadašnje političke scene. Uostalom, navodni motiv za ubistvo bio je Miloševićev strah od Stambolićeve kandidature na predsedničkim izborima. To priču je guralo tužilaštvo tokom celog suđenja. Međutim, ako se uzme u obzir da je 4. avgusta 2000. godine, na sastanku svih tih budućih lidera DOS, umesto Stambolića, bio nominovan Vojislav Koštunica, a da je Stambolić nestao 25. avgusta, gde je onda taj motiv?! Gde su razlozi za Miloševićev strah od Stambolića?!


Uzvratiće vam da, svim što govorite, samo pokušavate da sebi pomognete...

- Uopšte nije tako! Ukazujem na realne okolnosti. Na to da Stambolić više nije bio nikakav „pretedent na presto“! Uostalom, ko je u to vreme uopšte bio Stambolić da bi se tada Milošević baš njega u to vreme plašio?!


Stambolić je, uprkos svemu na šta ukazujete, ipak imao sačuvanu reputaciju, a i istupio je nekoliko puta protiv Miloševića...

- Možda, ali, po svedočenjima iz njegove najbliže okoline, mogli smo da zaključimo da je čovek posle one famozne 8. sednice, na kojoj je, kako to kod nas već vekovima biva, kum zeznuo kuma, živeo totalno mirno i povučeno. Porodica, posao. A i taj posao mu je, uzgred rečeno, taj isti Milošević „namestio“. Tek nešto pred same tadašnje izbore, Stambolić se kao nešto angažovao u pljuckanju prema Miloševiću. Malo po novinama, malo sa neke televizije. I, to je bilo sve što se tiče njegovog političkog angažmana. I zbog čega bi se njega i tako nečega Milošević plašio?!

ČUME SVEDOK ZA AVALU
S obzirom na to da je LJubiša Buha Čume kazao da je primarna grobnica
bila na Avali, a u sudskim spisima nema dokaza da je policija
„prekopavala“ i tu primarnu grobnicu, kao potom sekundarnu na Fruškoj
gori, raspolažete li makar naknadnim saznanjima i eventualnim dokazima
koji bi vam omogućili da u ovom slučaju preko branilaca stavite zahtev
za zaštitu zakonitosti ili zahtev za vanredno preispitivanje
pravosnažne presude?

- Nije LJubiša Buha Čume tek onako govorio o grobnici na Avali. Ali,
kada smo sudu predložili Buhu kao svedoka na okolnosti koje su mu o
tome poznate, o kojima je, uostalom, govorio preko medija i na nekim
drugim procesima, sud je i taj predlog odbacio (pretpostavljam da
pogađate) kao neosnovan.


Šta će onda režiserima i njihovim pomagačima iz zemlje tako problematična i „tanka“ konstrukcija?

- Bolju, očito, nisu smislili, niti - koliko god da su moćni - bili u stanju da realizuju! Zato su se uhvatili za bajatu priču o famoznom razlazu Miloševića i Stambolića na 8. sednici. Ostalo im se na to samo nadovezivalo. A zamislite apsurd: Miloševića su optužili kao nalogodavca a da Sud nije dozvolio njegovo saslušanje! Ni preko video-linka koji smo predložili!


Sud je za to imao svoje razloge...

- Kakvi razlozi! Nisu se čak usudili ni da pročitaju izjavu koju je dao pred istražnim sudijom koji ga je posetio povodom toga u Hagu! Pa o kakvom, bre, pravednom suđenju govorimo?! Sudije su produžene ruke režima!


Šta je sa pričama o sekundarnoj grobnici na Fruškoj gori? Da li je, kao što ste tvrdili tokom suđenja, Stambolić ubijen na nekom drugom mestu pa kasnije prebačen na Frušku goru?

- Nije to nikakva „priča“. I za to smo hteli da izvedemo dokaze, ali je sud i to ocenio kao neosnovano! Uostalom, sve je to sudija Milena Inić-Drecun spakovala u jednu rečenicu. U rečenicu koja sve veoma slikovito objašnjava. Da parafraziram, rekla je: „Da li ćemo poverenje pokloniti svedoku saradniku (koji uzgred rečeno nije ni bio tamo) ili ćemo verovati posmrtnim ostacima“. Eto, sve je rečeno i objašnjeno u jednoj rečenici!