petak 26. jul 2013.
RSS

Nestali zlato i 15 kg heroina

Odgovorno tvrdim da od heroina iz Komercijalne banke u obrenovačkoj Termoelektrani nije bilo spaljeno - oko 15 kilograma lll Droga je prvo iznesena iz sefa - uz prisustvo malog broja odabranih ljudi - da bi potom bila „vraćena“ nazad, a novinari su tek tada bili pozvani da to slikaju lll Istovremeno je na volšeban način nestala i velika količina zlata, tajnu zna - znameniti kolekcionar Dragan Karleuša lll „Sukob“ između mene i Caneta Subotića je iskonstruisao bolesni um Bebe Popovića - da bi ubedio Srbiju kako je on imao monopol nad Đinđićem

Kao i tokom suđenja, Milorad Ulemek Legija i u megaintervjuu uporno tvrdi da je sa „momcima iz JSO prebacio veliku količinu droge u Hrvatsku, BiH i Rumuniju“.


Sa kojim ste liderima DOS najviše i na čemu sarađivali?

- Osim s pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem, sarađivao sam i sa Dušanom Mihajlovićem, Nebojšom Čovićem i Čedom Jovanovićem. Sa drugima, iako sam ih poznavao, nisam sarađivao jer je moj posao bio isključivo vezan za bezbednost.


Sve s kojima ste sarađivali do sada ste pominjali u ovom ili onom kontekstu, jedino niste Nebojšu Čovića...

- Zašto bih ga pominjao samo da bih ga pomenuo?! Čovića poznajem isključivo službeno. Sarađivali smo samo povodom bezbednosne situacije na jugu Srbije. Ne poznajem ga, dakle, dovoljno dobro, a ne znam ni šta sada radi i čime se bavi. Nemam šta da komentarišem.


Kako je stvarno protekao razgovor sa Stankom Subotićem Canetom, uz učešće Zorana Đinđića, o kome je govorio Vladimir - Beba Popović?

- Celu tu stvar oko nekakvog sukoba između mene i Subotića je iskonstruisao bolesni um Bebe Popovića. Iz samo njemu znanih razloga. Valjda je hteo da tom pričom umanji i diskredituje moj nastup na sudu. Moguće je i da je hteo da ubedi Srbiju kako je on imao monopol nad Đinđićem. Kako, dakle, jedino on govori istinu, što nam zapravo i ukazuje na manipulaciju celim slučajem.


Šta je, po vašim saznanjima, zaista istina o spaljivanju droge koja je čuvana u sefovima Komercijalne banke, tim pre što je sve urađeno bez obaveznog prisustva istražnog sudije? Ostajete li i dalje pri odbrani u Specijalnom sudu da ste sa roniocima prebacivali drogu u državnoj režiji u Hrvatsku?

- Okolnosti pod kojima je sve to urađeno same po sebi govore da je javnost bila prevarena. Veoma je zanimljivo koliko su se tužilaštvo, a i sam sud trudili da uvere javnost kako ja lažem. Međutim, ima i detalja koji se kriju i do danas.


Kojih „detalja“ i ko ih krije?

- Javnost, recimo, ne zna da je ta droga prvo iznesena iz sefa banke - uz prisustvo malog broja odabranih ljudi - da bi posle određenog vremena bila „vraćena“ nazad! Javnost takođe ne zna da su tek tada pozvani novinari da to slikaju!


U tome je, izgleda, bila čista jedino Komercijalna banka...

- Na suđenju smo mogli da vidimo fotodokumentaciju koja je „pravljena“ i više liči na špansku seriju nego na ozbiljan dokument. Oni su bukvalno slikali svaki momenat kuda se ta droga kretala. To je sve rađeno sa psihološkom kalkulacijom da će vizuelni efekat uticati na onoga ko to gleda. I zaista je veoma zanimljivo koliko su se potrudili da marketinški proprate ceo taj događaj, a recimo nisu uradili osnovnu stvar. Nisu pozvali istražnog sudiju, niti napravili potrebnu zakonsku dokumentaciju.


Možda im se previše žurilo...

- Upravo je tako i bilo. Bukvalno su trčali da sve odrade za samo dvadeset četiri sata. Ali, pošto je ta droga stajala četiri-pet godina u raznoraznim budžacima, čemu tolika žurba? A postoji i treća, najbitnija stvar. Ni u jednom dokumentu ne postoji trag kolika je bila čistoća heroina prilikom merenja u samoj Termoelektrani u Obrenovcu! U tome je glavna caka i fora. Zato se i danas krije odgovor na ključno pitanje: Gde se izgubilo petnaestak kilograma heroina sa te „gomile“?


POD KAPOM DOS!

U slučaju ubistva Ivana Stambolića preostao vam je samo vanredni pravni
lek. Imate li u rukama neki novi dokaz ili saznanje? Dokaz ili saznanje
da je primarna Stambolićeva grobnica možda bila u Republici Srpskoj?

- Ono što znam i imam - sačuvaću za svoju dalju bitku za istinu o
tom zločinu. Pogotovo što sam danas, kada sve analiziram, i sagledavam
neke činjenice, apsolutno ubeđen da je ideja o ubistvu Slavka Ćuruvije
i Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića došla od stranog
faktora. Da je sve to bilo realizovano radi rušenja Slobodana
Miloševića. Pod kapom pojedinaca iz DOS-a.

Kojih „pojedinaca iz DOS“ i pod kakvom „kapom“?

- Zna se ko su bili organizatori i rukovodioci posla!

Ako se zaista „zna“, zašto onda to otvoreno ne kažete, kad već, navodno, ništa ne krijete od javnosti?

- Pa, nešto zaključite i sami. Ne mora baš sve da vam se nacrta!

PREKO NOVINA - NEUKUSNO
Kako biste uporedili Koštunicu, Zorana Đinđića, Vojislava Šešelja, Borisa Tadića, Slobodana Miloševića i Tomu Nikolića?

- Neukusno je upoređivati ljude preko medija i novina. Pogotovo što
dvojica od pomenutih više nisu među živima. A pošto se Vojislav Šešelj
trenutno bori u najvećoj bici za sebe i svoju porodicu, a i za čast
Srbije, utoliko bi bilo kakvo poređenje preko medija bilo još više
„degute“.


Šta hoćete da kažete?

- Samo to da je količina koja je nestala bila upotrebljena da bi se zavarali oni koji su izvršili probne reakcije pred spaljivanje. Zato nikada ni u jednom dokumentu nismo dobili podatak kolika je čistoća onoga što je spaljeno. Ako stavite u određenu smesu pogodnu za miksovanje 10 grama izuzetno čistog heroina - svako probno merenje će pokazati reakciju na prisustvo heroina i to je upravo urađeno i u ovom slučaju. Odgovorno tvrdim da sav heroin nije bio spaljen onoga dana u obrenovačkoj Termoelektrani. Takođe, stojim iza svojih tvrdnji da sam sa momcima iz JSO prebacio veliku količinu droge u Hrvatsku, BiH i Rumuniju!


Sa čijim znanjem i odobrenjem? Ako je tačno da ste naloge za to dobijali, kako ste tvrdili, u kući Dragoljuba Markovića, vlasnika „Krmivo produkta“, možete li objasniti pod kojim okolnostima ste i u prisustvu kojih ličnosti pristajali da i vama i JSO „komanduju“ oni koji za to nisu bili po zakonu nadležni?

- Sve je bilo izvođeno uz znanje i odobrenje pojedinaca iz DOS-a. Naravno, i uz znanje tadašnjeg rukovodstva Službe. Naravno, jajare to nikada neće priznati! Za takvo priznanje treba imati muda koja oni nemaju. Treba imati i obraz i čast - što oni takođe nemaju. Treba biti čovek i prihvatiti odgovornost za sve što si radio u životu. Makar to iz jednog ugla izgledalo dobro, a iz drugoga loše.


Nastupate kao da imate to što kažete da „oni nemaju“. Utoliko pre, otkrijte imena onih koji su to znali i naredili!

- O tome sam detaljno govorio pred sudom i svi su se odmah bečili. Brže bolje su pozvali da svedoče sve one koji imaju direktnu vezu s tim slučajem. Čedu Jovanovića, Bebu Popovića, Zorana Janjuševića, Zorana Mijatovića... „Zaboravili“ su nekoliko pojedinaca, ali je u svemu bilo glavno to što su „oprani“ gorepomenuti...


Šta znači „uz znanje i odobrenje“? Je li tu bilo nečije komande?

- Meni niko tada nije komandovao! Ali, sve je zaista bilo urađeno uz saglasnost rukovodstva Službe.


Teško se oteti utisku da je u svemu tome bilo previše nejasnog, skrivenog i mutnog...

- U celoj toj priči je posebno zanimljivo zlato. Reč je o velikoj količini zlata koje je tada nestalo na volšeban način. Tu je bilo komada zlatnog nakita neprocenjive vrednosti još iz iz Drugog svetskog rata.


Koliko je tog zlata bilo i gde se nalazilo?

- Taj odgovor zna Dragan Karleuša.


Odakle to i toliko zlato i koga bi o njegovoj sudbini trebalo pitati?

- Deo tog zlata je oduzet Jevrejima. I to je, međutim, takođe bilo zataškano. Nije li malo čudno što je i u tome učestvovao znameniti kolekcionar Dragan Karleuša?!