petak 26. jul 2013.
RSS

Mira nije ubila Slavka Ćuruviju

Mira Marković i Ćuruvija su bili kućni prijatelji - tu su bile kućne čajanke i na kraju ispraćaj sa suzama Zatone stoji ona smešna priča da je Ćuruvija likvidiran po nalogu Mire Marković i Radeta Markovića .

Ubistvo Slavka Ćuruvije - vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina - enigma je sve do danas. Milorad Ulemek ima svoje viđenje i o tom zločinu.


Tokom suđenja uporno ste poricali učešće u likvidaciji Ivana Stambolića, organizaciju zločina na Ibarskoj magistrali i odgovornost za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Imate li neki zaista novi, do sada nepoznati materijalni, ili neki drugi dokaz koji bi potvrdio vašu odbranu pred sudijama?

- Tokom suđenja sam pokušao da kažem istinu koja, nažalost, tek sada stidljivo i polako izlazi na videlo. Međutim, očigledno je da istina nikoga ne zanima. Iako sam dokazivao - kako činjenično, tako i materijalno - da nisam učestvovao u tim zločinima, to nije nikoga zanimalo. Ni tada, a koliko vidim - ni danas.


Predsednik nadležnog veća Vrhovnog suda, Milena Inić- Drecun, svojom ostavkom je pokazala celoj javnosti da je nekome, ipak, stalo!

- To i jeste tužno da ne kažem jadno u celoj stvari. Zar ona jedna mora - podnošenjem ostavke - da spasava kako svoj tako i obraz i čast pravosuđa u kojem, očigledno, sede sve sami mumificirani poslušnici?! Jebeš takav sud, a i državu, koja sudi po dvostrukim aršinima. Očigledno je da u ovoj državi sud primenjuje jedna pravila kada su pripadnici JSO u pitanju, a neka sasvim druga kada su drugi ljudi u pitanju.


Ako je tako, onda ćete uzalud ići na vanredni pravni lek protiv pravosnažne presude Vrhovnog suda...

- Istina ipak počinje da curi i da se probija napolje iz zakulisnih konstrukcija. Iz kuloara polako izlazi na videlo. Uprkos tome što i danas gotovo svi i dalje ćute kao pičke. Zato što i jesu pičke.


Kako komentarišete tvrdnju Danice Drašković da je sudija Ivić-Drecun ucenjena od strane „Službe“ i da su njene izjave, koje su se pojavile po medijima, davane po nalogu, zna se koje „Službe“?

- Baba Dana ne bi bila baba Dana kad ne bi davala izjave tog tipa. Očigledno je fascinirana Službom. Izgleda da je ipak trebalo da je puste da bude malo na čelu BIA! Možda bi to pomoglo da malo izleči svoje komplekse. Ovako, ona sada tek povremeno izađe iz mišje rupe. Zapljuje po svima, ali sa efektom po onoj narodnoj „psi laju karavani prolaze“. Ali dobro, razumem je, klimaks je čudo.


Ona i Vuk Drašković imaju svoj pogled na „Ibarsku“, svoju argumentaciju. I imaju pravo na to...

- To je u redu, ali ta njihova argumentacija umnogome ne drži vodu. Srbija je u takvom stanju da bi me čudilo da se povodom gesta Milene Inić-Drecun - našlo više ljudi koji su rekli: svaka čast sudija, tako se brani obraz i čast profesije! Ja sam uvek govorio da za hrabra dela treba imati muda. Ali, evo: gospođa Drecun me je demantovala. Jedna žena je lupila šamar celom sistemu. Mogu samo da kažem: svaka čast!


Izlažete se prigovoru, verovatno ne samo Draškovića, da pokušavate da izbegnete odgovornost...

- U redu, ali zašto je onda započeto drugo suđenje u kome sam ja i dalje imao ulogu svedoka, uprkos tome što je tada uveliko postojala ona čuvena „izjava“ u kojoj me terete za ceo taj cirkus?! Postao sam sa drugima odjednom optuženi i naprasno smo ubačeni u ceo postupak koji je pokrenut na veoma čudan način, da bi onda počeo ispočetka. A i da ne govorim o tome da protiv mene ni na tom suđenju nije iznetnijedan konkretan materijalni dokaz! Ni jedan jedini!


Zbog čega tvrdite da je sve počelo sa ubistvom Ćuruvije?

- Zašto je on ubijen baš na Vaskrs? Samo zato da bi se posle reklo: „Evo, crveni ubijaju na najveći hrišćanski praznik, ništa im nije sveto“. Međutim, ta im se stvar izjalovila. Ubistvo Ćuruvije nije podiglo opoziciju i narodne mase protiv Miloševića. Malo su se režiseri preračunali! Zaboravili su da je tada trajao rat i da će se ta vest „izgubiti“ u mnoštvu drugih. Pola opozicije je tada pobeglo u inostranstvo, odakle su zdušno navijali da se bombardovanje nastavi. Što žešće - to bolje. Da skratim, danas je za to ubistvo optužena Služba, doduše samo medijski, ali to je i bio prvobitni cilj mozgova cele te operacije.


Od „Službe“ su mnogo gore prošli neki drugi...

- Da. Kao glavni nalogodavac je označena Mira Marković. Pazite, ne Slobodan Milošević nego Mira Marković! Ni to nije slučajno. Jer, ko bi mogao da poveruje u to da je Milošević dao nalog da se ubije neki novinarčić, kada je u to vreme vladalo ratno stanje?!


Slavko Ćuruvija nije bio nikakav novinarčić!

- Nisam hteo da ga uvredim. Ne, samo sam hteo da kažem da je Milošević mogao da Ćuruviju skloni sa scene na hiljadu drugih načina. I to zakonski! U ratnom stanju, mogao je da ga strpa u zatvor i da do kraja rata ne vidi ni sunca ni meseca. I, stvar bi bila rešena! Zato je i bila pronađena „alternativa“ u Miri Marković. Jer, ona i Ćuruvija su bili kućni prijatelji. Tu su bile kućne čajanke i na kraju - ispraćaj sa suzama. Posle navodne svađe...


Ali, tu ništa nije jasno ni o ulozi „Službe“!

- Služba, koja u vreme ratnog stanja radi svoj posao, prati lice koje se otvoreno bavi nekim subverzivnim delatnostima protiv svoje zemlje. Današnji cilj nekih je, zapravo, da se ta Služba anatemiše i izvrgne ruglu kao načisto diletantska, što svakako nije bila. Jer, zašto bi Služba celim svojim pratećim aparatom pratila određeno lice da bi ga samo minut pre ubistva povukla?! Mislim da tako ne bi radili ni najveći amateri!


Čime možete dokazati tvrdnju da i iza likvidacije Ćuruvije stoji „strani faktor“?

- Opšte je poznato da je pokojni Ćuruvija živeo normalno. Bez ikakvog obezbeđenja, da se kretao opušteno, tako da je njega, nažalost, mogao da ubije i moj deda. Nije za to uopšte bila potrebna Služba. I u ovom slučaju: neko je pažljivo pratio stvari, analizirao i vukao konce. Zato ne stoji ona smešna priča da je sve urađeno po nalogu Mire Marković i Radeta Markovića. Služba je bila logistika, a pucači su bili kriminalci koji su danas mrtvi.


Koji kriminalci?

- Oni koje je Mihajlović pominjao kada je rekao da je slučaj rešen i da se sve zna, ali da su ubice mrtve. Pominjao je Luku Pejovića i Malog Priku.


Kada su likvidirani i po čijem nalogu?

- Ubijeni su za vreme vladavine DOS-a, koji je ubistvo Ćuruvije tobože razrešio. Samo, fali im i tu svedok-saradnik! Sedam godina sve je to „službena tajna“, a procesuiraće se kad na vrbi rodi grožđe!

SUDIJA GLEDAO KAO TELE

 Vi Službu čas branite i veličate, a čas optužujete...

- Govorim samo istinu. Jer, odakle tadašnjoj Službi uopšte zakonsko
pravo da vodi bilo kakvu istragu u tom slučaju? Uostalom, ako su Dušan
Mihajlović, Goran Petrović i Mijatović lagali na suđenju - sud je naš
predlog za njihovo suočavanje odbacio kao neosnovan. Zamislite
samostalnost tog suda kada je Vuk Drašković, svedočeći, usred rečenice
izašao iz sudnice bez dozvole sudije! Sudija je za njim gledao kao
tele. Nije smeo ništa da mu kaže. Da li bi tako smeo da ode sa suđenja
i neki običan smrtnik!?


Nije li sve na šta ukazujete premalo da bi teorija „stranog faktora“ sa domaćim pucačima-kriminalcima većini bila shvatljiva?

- Nemojte da zaboravljate da je u to vreme u Službi postojao i određeni broj krtica koje su bile u vezi sa stranim obaveštajnim službama.


Možete li to dokazati? Kako je sve to funkcionisalo?

- Preko tadašnjih opozicionih stranaka. Pre svega, preko DS i SPO.


Ko su ljudi preko kojih se upravljalo „krticama“? Da li je tako nešto ozbiljnim stranim obaveštajnim službama uopšte bilo potrebno?

- Zbog nečega verovatno jeste. A te ljude danas možemo naći na veoma visokim funkcijama, u raznim firmama. NJihov rad je nagrađen.