petak 26. jul 2013.
RSS

Istraga bila montirana!

Potpuno je ostalo nerasvetljeno - kako je bilo moguće da se na snimku sa uviđaja posle ubistva ni jedan jedini put ne vidi istražni sudija. Zašto je istražni sudija došao na lice mesta posle više od sat vremena i to tek pošto je ceo slučaj video na televiziji? Neko je u tome imao veliki račun, a sud uopšte nije zanimalo ni zašto ne postoji nijedna izričita naredba istražnog sudije ni za jednu radnju?. Siguran sam da bi Dušan Mihajlović sa svojim saradnicima morao sudu i javnosti Srbije dati mnoge odgovore

Istraga povodom ubistva  Zorana Đinđića, uključujući i uviđaj na „licu mesta“, najverovatnije su bili montirani. Evo zašto Milorad Ulemek Legija ovo tvrdi.

 Zašto, po vašem mišljenju, veću sudije Marka Kljajevića, a potom Nate Mesarović, nisu bili dostupni i pokazani kadrovi na kojima bi se videlo šta se sve ispred ulaza broj pet događalo, zatim - kako su proticali prvi minuti uviđaja i „rada“ sa materijalnim tragovima?

- Pa, pre bih postavio ovo pitanje: zbog čega kompletan uviđaj nije sniman? Ako se zna da se snimaju i mnogo beznačajniji uviđaji - kako da to ovakav jedan uviđaj nije snimljen u celosti?! Ili je sve snimljeno, a „film“ sakriven i od suda...

 Ako je napravljen kompletan snimak celog uviđaja, ili ako još postoji, pokazao bi, uz ostalo, i ko je tačno prao krv, a i kako se držao i šta je stvarno „na licu mesta“ radio istražni sudija?

- Nema sumnje. A ovako: potpuno je ostalo nerasvetljeno kako je moguće da se na snimku ni jedan jedini put ne vidi istražni sudija koji je, uzgred rečeno, došao na lice mesta posle više od sat vremena i to tek pošto je ceo slučaj video na televiziji? Sud je moralo da zanima i kako to da ne postoji nijedna izričita naredba istražnog sudije ni za jednu radnju? A suštinski - nije! Uostalom, kako je uviđaj uopšte mogao da počne bez prisustva istražnog sudije?

 Čime sve to objašnjavate?

- Neko je u tome imao veliki račun, a ni istraga ni sud se time nisu uopšte ni pozabavili. A ako to nisu klasične povrede Zakonika o krivičnom postupku, onda ne znam šta je! Najblaže rečeno, tužno je što sud sve to nije zanimalo.

 Ni veće Marka Kljajevića, ni njegove naslednice Nate Mesarović?

- Dok je sudskim većem predsedavao Marko Kljajević, on je nešto pokušao da raspetlja, ali kad je proces preuzela Nata Mesarović ona je samo ubrzavala postupak. Da bi ga, na kraju, prelomila preko kolena! Po direktivi!

 Po čijoj direktivi?

KOGA JE ĐINĐIĆ HTEO DA SKLONI?

 Jeste li upućeni zašto se Zoran Đinđić sa nekim svojim saradnicima razišao kao premijer? S kim bi se još razišao da nije ubijen i da li su ti njegovi razlazi na bilo koji način bili povezani sa onim što je prethodilo ubistvu?

- Pa, to i jeste jedno od glavnih pitanja u celoj ovoj rašomonijadi! S kim se pokojni premijer faktički već rastajao, odnosno - koga je hteo da „pedalira“ iz svog okruženja. Mislim da bez otvorenog i iskrenog svedočenja nekog zaista bliskog i dobronamernog iz Đinđićevog okruženja ne možemo znati potpune i verodostojne odgovore na ta pitanja.

 

„NOSAČI KOVČEGA“

 U pojedinim medijima su povremeno i posle ubistva i kasnije povodom ubistva bili prozivani takozvani „nosioci (Đinđićevog) kovčega“. Neosnovano ili s razlogom? Čije svedočenje biste, kada je u pitanju Đinđićevo okruženje, najviše voleli da čujete pred sudom?

- Koliko znam, s razlogom! A najviše bih voleo da pred sudom vidim Dragoljuba Markovića. Pod uslovom da svedoči iskreno i otvoreno!

- To bih i ja voleo da znam! Mada, gledajući tokom izricanja presude svo ono šaroliko
društvance na galeriji „Specijalnog suda“ - mislim ne bi trebalo dalje tražiti. Tom društvancetu samo su nedostajale toge!

 Faktički tvrdite da je cela istraga bila montirana, da je to bila od samog početka? A i da su iza toga, možda, stajali i interesi „društvanca“ koje pominjete?

- Upravo tako. Moguće je da je deo montaže bio i u tome što u prvim minutima tamo nije bio niko ovlašćen. U tome što istražni sudija uopšte nije dao naredbu za početak uviđaja. U tome što su svi na „licu mesta“ bili neovlašćeno! Kasnije su svedočenja pojedinih inspektora potvrdila da mnogi nisu ni znali kud idu i koji će uviđaj da rade.

 Ako govorite istinu, to otvara mnoštvo ozbiljnih pitanja...

- Ako iko u Srbiji želi istinu o ubistvu Zorana Đinđića, moraće da otvori i pitanje - zašto inspektorima iz krim-službe nije rečeno šta se desilo i gde treba da idu i zašto je prva ekipa poslata u Urgentni centar, gde se šetalo kao na korzou.

 Da li je 12. marta na „licu mesta“ bio i Milorad Bracanović?

- Ne znam da je Bracanović bio posle ubistva ispred petog ulaza u Vladu Srbije. S obzirom na to da ima preko sto kila - ne verujem da bi prošao nezapažen!

 I prilikom običnih ubistava, čak i saobraćajki sa smrtnim ishodom, policija obezbeđuje i blokira lice mesta. Na TV snimcima u Specijalnom sudu moglo se videti kako, neposredno po odvoženju Veruovića i Đinđića u Urgentni centar, javnosti nepoznati ljudi gaze po tragovima krvi, špartaju po mestu likvidacije premijera, ulaze i izlaze iz zgrade vlade...Da li je to bio samo haos?

- Nije to bio obični haos! Takav haos je nekome odgovarao! Opšte je poznato da mlađi policajci za vreme školovanja uče šta je to uviđaj i kako se obezbeđuje mesto uviđaja. Držanjem na licu mesta onoga dana, mnogi od prisutnih policajaca su pokazali da izgleda nisu prisustvovali tom času.

 Videlo se, takođe, kako u dvorište u kome je ubijen Đinđić, uprkos prisustvu policije, ulaze vozila sa nekim tadašnjim ministrima, To je samo dodatni dokaz da mesto velikog zločina ni na koji način nije bilo (po zakonu) ograđeno i zaštićeno. Hoćete li i na ove okolnosti ukazati u žalbi na prvostepenu presudu za atentat kojom ste osuđeni na maksimalnih četiri decenije robije?

- Neizostavno! Jer, pitanje je i: zašto prilikom jednog takvog događaja na lice mesta nije došao niko od visokih starešina policije i preuzeo stvar u svoje ruke?! Da li je i to bila slučajnost ili sastavni deo montaže?!

 Imate li bar pretpostavku - zašto?

- Ne želim ništa da pretpostavljam. Stvar je krajnje ozbiljna. Siguran sam, međutim, da bi tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović sa svojim saradnicima morao sudu i javnosti Srbije dati odgovor. Setimo se dolaska na „lice mesta“ Milana Obradovića, tadašnjeg rukovodioca Gradskog SUP-a. On je odmah je ušao u vladu, a da se nije čak ni osvrnuo na sve ono što se događalo ispred petog ulaza iako su njegovi ljudi bili zaduženi za „lice mesta“ i za sam uviđaj.

 Zašto sve svodite na jednog čoveka, na Obradovića?

- Nemam ništa protiv Obradovića i ne pokušavam da sve svedem na njega. Naprotiv. I neki drugi su viđeni kako jure u zgradu vlade. Izgleda da je mnogima bilo važnije ko će sesti u premijersku fotelju, nego - šta se dešava na mestu zločina. Za nas optužene, ako mogu tako da kažem, jedina pozitivna stvar na tim snimcima je, što su očigledan dokaz odnosa odgovornih prema onom šta se desilo.

 Kako kvalifikujete taj „odnos odgovornih“?

- Najblaže rečeno, kao totalni idiotizam! Taj snimak bi trebalo puštati u svim policijskim školama kao primer neznanja, nesposobnosti i neodgovornosti! A šta je tek sa mogućom i verovatnom montažom i same istrage?!

 Ako je bilo „montaže“ - onda je, u neku ruku, logično da oni koji iza nje stoje ne daju da se o tome govori! Pogotovo ako se radi, kao što uporno tvrdite, o moćnom „stranom faktoru“!

- Baš tako. Zato nikome ne „pada na pamet“ da danas pozove na odgovornost sve one koji bi po zakonu morali odgovarati. Čak ni za sav onaj haos i nemar prilikom uviđaja. Čak i da nikakve montaže nije bilo!

 Hoćete li i na to ukazati u žalbi Vrhovnom sudu?

- Naravno. A i na mnogo šta drugo. Radi se o očiglednim dokazima za mnoge naše tvrdnje. Ali, o tome ne bih za medije.

 Da li je bez razjašnjavanja prethodnih okolnosti bilo moguće utvrditi punu istinu o ubistvu prvog demokratskog premijera Srbije u poslednjih nekoliko decenija?

- Naravno da nije bilo moguće! Ali, to neće biti moguće ni bez raspetljavanja mnogih drugih okolnosti. Zbog, da budem blag, traljavog uviđaja - meni i ostalima je, između ostalog, bilo onemogućeno da utvrdimo i elementarno: gde je ko u trenucima atentata stajao ispred petog ulaza. A to je jedna od najbitnijih stvari.