petak 26. jul 2013.
RSS

Imaću sta da kažem o otmici Miškovića!

Teme - ko koga i zašto prisluškuje, a ko stoji iza otmica i reketiranja u dogledno vreme ostaće aktuelne u Srbiji. Nisu ad akta ni takva „događanja“ iz bliske prošlosti.


Postoje spekulacije da su neki uticajni ljudi iz Đinđićeve vlade, pri tom su bili apostrofirani Vladimir-Beba Popović i bivši premijerov savetnik za bezbednost Zoran Janjušević, dolazili u „centar za prisluškivanje“ RDB MUP Srbije i navodno se, uslovno rečeno, koristili njegovim mogućnostima. Da li je to tačno?

- Tako je bilo! I jedan i drugi su se koristili uslugama Beogradskog centra za prisluškivanje. Pokušali su oni da uđu i u Sedmu upravu, ali im to Milorad Bracanović nije dozvoljavao. To je i bio jedan od razloga za njegov kasniji progon.


O čemu se konkretno radilo i kako je bilo moguće?

- Prvo da kažem da Bracanović Bebi i Janjuševiću, nažalost, nije mnogo zasmetao jer su im u Beogradskom centru sva vrata bila otvorena. Kako i ne bi kad je tu pravi gazda bio Zoran Mijatović! Zato je i vraćen u Službu. Da bude poslušnik, mada danas možemo da vidimo kako kroz svoje knjige pokušava da ispriča sasvim drugu pričicu. Ali, džaba se upinje! Premnogo ljudi zna istinu.


Odakle znate sve to, ko vas je tako dobro obavestio? Bracanović ili neko drugi? Možete li, u vezi sa ovim, nešto reći o „bici za razvodnike“ do koje je došlo posle 5. oktobra?

- Bio sam direktno uključen u te „priče“. Tada sam još bio u Službi, pa su me likovi iz DOS-a svaki dan smarali pričama: kako uraditi ovo, kako ono, koga postaviti ovde, a koga onde...


Nije li sve, možda, rađeno iza leđa predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića?

- Da li je bilo iza leđa ili nije - ne znam pouzdano. Ali, suština je u tome što nije bilo nikakve bitke. Razvodnici su, naprosto, bili preuzeti i preusmereni na „slušanje“ za potrebe tadašnje vlasti.


Jedno vreme se govorkalo da je Vladimir-Beba Popović, navodno, imao i neki svoj „prislušni centar“...

- Kada su Mijatović i Petrović bili smenjeni, Beba i njegova ekipa su stvarno formirali svoj privatni prislušni centar. Zato što više nisu mogli da imaju takav lak i ležeran pristup u Službu. To je osnovni razlog što su bile plasirane priče kako su Bracanović i Andreja Savić tobože bili postavljeni na moje insistiranje i pod nekakvim pretnjama. To, naravno, uopšte nije tačno. Zna se ko postavlja načelnike Službe. Uostalom, da nije bilo tako - posvedočio je i eks ministar policije vrli Dušan Mihajlović.


Uprkos svemu što tvrdite, ta „priča“ ne umire!

- Ta priča se i dalje uporno lansira od strane kompleksaša Bebe Popovića. Iz čiste sujete. S namerom da se osveti Bracanoviću koji je bio i ostao profesionalac.


U ovo vam neki sigurno neće poverovati. Zbog čega je Bebi bio potreban prislušni centar? Da li je bio potreban samo njemu? Da li je Đinđić za njega uopšte znao? Ako je Beba imao ceo prislušni centar, onda su za njega i „Služba“ i Đinđić morali da znaju...

- Beba i njegovi su prisluškivali svoje političke protivnike i uspešne biznismene, koje su kasnije raznoraznim informacijama reketirali. To je najbednije u celoj toj priči.


Koga su sve prisluškivali, koga su reketirali?

- Sećate li se afere sa Vukom Obradovićem? E, pa, ona je bila iskonstruisana u jednom od tih centara. Pomoću informacija koje su dobijene prisluškivanjem. A ima još mnogo takvih stvari ...


Ko je još bio na takvom „nišanu“? Zašto govorite o „centrima“? Koliko ih je bilo i gde su se nalazili?

- Mnogi su tada bila na meti. Mnogi! Postojala su najmanje dva takva centra! Jedan mobilni i jedan stacionarni.


FRENKI JE PROFI

Frenki Simatović je bio prvi komandant JSO. U kakvim ste bili
odnosima i da li je on, kao što neki tvrde, imao, zajedno sa
Stanišićem, zakulisni uticaj na zbivanja u zemlji proteklih godina?

- Sa Frankom-Frenkijem Simatovićem imao sam veoma korektne i
prijateljske odnose. On je bio i ostao veliki profesionalac. To je
jedan mnogo gotivan lik. Šteta što Služba nije imala više takvih ljudi.
Nažalost, posle svega što je učinio za Službu i za državu - kao i mnogi
drugi - dobio je nogu u dupe. U znak zahvalnosti i povrh svega, još
pred Hagom mora da se brani i pravda što je dobro i profesionalno radio
svoj posao.


Koliko su tačna nagađanja da su ti „privatni centri“ služili za prisluškivanje i Vojislava Koštunice i generala Nebojše Pavkovića? Da li je, možda, među prisluškivanima bio i Miroslav Mišković?

- Kada imate prislušni centar, onda se ne gadite prisluškivanja bilo koga. Kada su Koštunica i njegovi izbačeni iz Skupštine Srbije počeli su intenzivnije da prate delovanje DSS-a. Zanimalo ih je: kakve će Koštunica i njegovi kontramere da preduzmu. Što se tiče Pavkovića, njega je prisluškivala Služba. Kao što je Vojna obaveštajna prisluškivala Službu. Ne verujem da su mogli da ga prisluškuju privatno jer je njega kontraobaveštajno ipak „pokrivala“ Vojska. Sumnjam da je Beba bio u stanju da njima mogao parira.


Kako su stvari stajale sa Miškovićem?

- NJega verovatno i dan-danas prisluškuju. Ne zaboravite da svaka služba razmišlja po sistemu: „Družba je družba, a služba je služba“.


Sve se to, ako je tačno, nije moglo raditi iza leđa predsednika vlade. Osim ako je već tada postojala Popovićeva „paralelna vlast“ o kojoj piše Dušan Mihajlović...

- Ponavljam: zaista nisam siguran da li su, ili nisu, radili iza leđa pokojnom premijeru. Nisam, mada je bilo i dosta informacija da su „rezultati“ išli i Đinđiću na sto.


Kakva su u ono vreme, kada se sve to događalo, bila vaša saznanja o otmicama Milije Babovića, Miroslava Miškovića i maloletnog sina Slobodana i Fahrete Živojinović, a šta o tim događajima znate danas?

- O pomenutim krivičnim delima ne bih trenutno govorio ništa. Zato što u Posebnom odeljenju još traje postupak u kome sam optužen za neka od tih dela. Dakle: dok se suđenje ne završi, ne bih o tome ništa. Za razliku od mnogih, koji svojim komentarima i analizama krše sve moguće kodekse, ja ću ispoštovati sud i dok se suđenje ne završi - neću komentarisati dela za koja mi se sudi. Jedino što mogu da kažem jeste: otmica sina porodice Živojinović tada je bila tabu tema, a koliko vidim - tabu je i danas.


Gone vas „samo“ za otmicu Babovića, zašto onda ne razotkrijete - ukoliko znate - pravu prirodu otmica Miškovića i sina Lepe Brene i Bobe Živojinovića? Znate li išta o tome kuda su i kome otišle ogromne pare od tih kidnapovanja?

- Čekam da budem pozvan za novo suđenje povodom otmice gospodina Miškovića. Mada, to suđenje nikako da počne. Tamo ću reći sve što znam o tom slučaju! Što se tiče otmice sina porodice Živojinović, opet kažem: to je i danas tabu tema. Da znam bilo šta rekao bih bez pardona. Bez obzira na koga se odnosi. Jer, onaj ko otima decu taj je obična jajara i psihopata. I sam sam otac četvoro dece i mogu da zamislim kako su se ti ljudi osećali dok se nije završilo. Za takve likove ne bih imao nikakve milosti. Bilo bi: po kratkom postupku.