petak 26. jul 2013.
RSS

Čeda glumi pravednika

Svi oni likovi koji su bili na čitanju presude za atentat ne bi ni došli da nisu bili obavešteni unapred o ishodu postupka. Nestanak zlata koje je pronađeno zajedno sa drogom spaljenom u obrenovačkoj termoelektrani zataškao je vrh MUP-a, pre svega Dragan Karleuša koji je sve to i pokupio. Ako se zna da je i to zlato pronađeno u sefu Komercijalne banke - zašto i ono nije bilo slikano, zašto nije prikazano na TV onako pompezno kao droga. Dušan Mihajlović uvek krene

Bivši ministar policije Dušan Mihajlović uputio vam je javni apel da „progovorite“, napisavši: „Očekujem da bivši komandant, koji je napisao reči ‘mera mog života je veličina nacionalnog dostojanstva i patriotizma koji nosim u sebi’, shvati da je ‘mera njegovog života’ danas - istina“. Imate li šta da kažete, posle svega što ste napisali o Mihajloviću?

- Moji odgovori na pitanja, koja ste mi uputili preko branioca, nemaju nikakve veze sa takozvanim apelom gospodina eksministra. Taj uvek nešto krene da piše ili da se oglašava samo onda kada njega lično zasvrbi po dupetu. A na vaša odgovaram zato što ste retki koji su me lepo zamolili za odgovore. Stoga, samo da ponovim, na svim suđenjima sam govorio istinu i samo istinu!

 Mihajlovićev apel, u neku ruku, podrazumeva, međutim, da do sada, što znači ni na suđenjima za ubistvo Ivana Stambolića i „Budvu“, kao ni tokom procesa za Ibarsku magistralu i za ubistvo Zorana Đinđića, ili barem na nekim od ovih suđenja niste rekli baš sve što znate, celu istinu. Takođe, da Mihajlović smatra da ono što ste dosad izgovorili nije baš cela istina. Stoje li stvari tako? Šta ipak kažete za Mihajlovićev poziv da dalje ne ćutite o onome o čemu ste, po njegovom mišljenju, dosad iz nekih razloga ćutali?

- Gospodin eksministar se počeše samo kad njega zasvrbi! I dobro mu je rekla Baba Dana, napisavši u Kuriru: „Nisi ti kriv, mučeniče moj“. Gospodin eksministar, sa neviđenom upornošću, očigledno pokušava ono što nikome do sada nije pošlo za rukom da veštom zamenom teza natera Srbe da nauče da čitaju između redova. Služeći se onim što im on napiše. Međutim, danas je potpuno jasno da su ga i mala deca provalila.

 Indirektno tvrdite da problem uopšte nije u vama ...

- Opet se postavlja se pitanje od milion dolara: da li je Srbija spremna za pravu istinu? Danas su svima usta puna istine, a nikako da je svi ti koji se na nju pozivaju - ispljunu. Verovatno zato što istina, za razliku od laži, mnogo više boli.

 Čak i ako je tako, gde ste u tome vi ?

- Što se mene tiče, uvek sam bio spreman da pogledam svakoj istini u oči. Mali dokaz za ovu tvrdnju je i moja predaja. Jer, ako nekoga optuže za sve ono za šta su mene optužili - onda se taj sigurno neće predati da bi baronisao sud. Već da bi rekao istinu!

 Ocenili ste da vas niko od 150 saslušanih za ubistvo nije u Specijalnom sudu označio kao bilo kakvog organizatora bilo kog „zločinačkog udruženja“. Ustvrdili ste, takođe, da „nema materijalnih dokaza“ koji bi išli u prilog takvim Prijićevim optužbama. Ako ste zaista čisti, kako ste se uvalili u sve što je rezultiralo sa tri osude na po 40 godina zatvora?

- Prvo, koliko ja znam, za sada sam osuđen na dve robije po četrdeset godina i ne znam odakle izvukoste treću! Osim ako nemate informaciju koliko ću dobiti i na preostalom suđenju?! Mada, vidim da ste i vi shvatili da je to postala praksa, kad sam ja u pitanju, i da ne treba čekati kraj suđenja da bi se znao krajnji ishod. Sve je već unapred određeno!

BRLJAO MALO, PA SE IZGUBIO

Kakvu je ulogu posle 5. oktobra 2000. imao Aleksandar Radović? Da li je i on bio „na vezi“ sa glavnim čovekom CIA za Balkan, Džonom Nejborom?

- A kakvu je mogao da ima! Pojavio se kao i mnogi mešetari u to vreme. Brljao malo po Srbiji i odmah se izgubio.

VOJVODE I SERDARI

 Da li je zaposlenima u Trećem odeljenju UKP bio podeljen novac posle ubistva, ko ih je i za šta nagradio? O kolikoj sumi je reč, ko je i koliko tačno para dobio? Da li su za to znali Dušan Mihajlović i Nenad Milić?

- Ne znam o tome ništa, mada vidim da su se nagrade među njimatalno delile. A pri tom još-ja tebi vojvodo, ti meni serdare.

ĐINĐIĆ POD KIŠOBRANOM

 Ko je Đinđiću zbog NATO agresije pomogao da se skloni u Crnu Goru? Zašto baš tamo?

- Tu stvar je i sam pokojni premijer mnogo puta objašnjavao. Znači, sve se o tome zna. Zna se i ko ga je primio u Crnu Goru i ko ga je tamo štitio. A i pod čijim je kišobranom dao onu čuvenu izjavu da NATO treba da nastavi bombardovanje Srbije!

FARSA SA ČAURAMA

 U čemu je problem sa čaurama iz predmeta „ubistvo Đinđića“, nađenim i nenađenim ispred petog ulaza u zgradu Vlade Srbije?

- Sud nije vodio proces da bi se došlo do nepobitne istine, već samo da potvrdi optužnicu. Ne obazirući se na činjenice i okolnosti koje su išle nasuprot optužnici. Farsa sa čaurama je samo jedan od očiglednih dokaza i primera pokušaja manipulacije. Takva farsa da je to prosto strašno.

 Ko vam je sve to, i zbog čega, „smestio“?

- „Strani faktor“, nema sumnje. A učiniću sve što mogu da saznam i ko od domaćih. Inače, kad bi čovek znao šta ga čeka, verovatno bi mu bilo lakše, ali i mnogo dosadnije. Ovako živeti u neizvesnosti životu daje neki smisao. A, i ko može da zna sve puteve Gospodnje?

 Vaši odgovori stvaraju utisak kao da mislite da se bez Čedomira Jovanovića na optuženičkoj klupi može saznati puna istina o atentatu na Đinđića?

- Niti želim Jovanoviću zlo, niti da se bilo ko nađe na optuženičkoj klupi ako nije kriv. Znam na svojoj koži kako to izgleda. Ali, cela priča o Čedomiru Jovanoviću je toliko smešna i providna da to vide i mala deca. On je čovek koji godinama laže i manipuliše javnim mišljenjem. Prodaje se za nekog pravednika i sebe predstavlja kao vrh društvenih vrednosti. I - nikom ništa! Već i to dovoljno govori u kakvom društvu živimo.

 Rekli da se sudija Nata Mesarović „obrazlažući presudu odala“. Kako se to „odala“? I šta je to „izletelo“ sudiji Mesarović, po valjem mišljenju?

- Pa, ceo onaj „kermes“ sa čitanjem presude, svitom koja je došla na njeno izricanje kao garnirungom, toliko je bio smešan i providan da je zaista nepotrebno trošiti reči na to. Da li mislite da bi svi oni likovi došli da nisu bili obavešteni unapred o ishodu postupka?! Eto, toliko o nezavisnom pravosuđu.

 Aludirali ste u jednom od odgovora da je deo DOS-ove vlasti bio zainteresovan za onu tonu kokaina koju je iz Južne Amerike trebalo da „uvezu“ Dušan Spasojević i njegova ekipa. Dodali ste da se u poslednjem momentu uplašio i ustuknuo. Znači li to da tvrdite da je isti taj deo DOS hteo da na taj način „namakne“ pare koje su mu nedostajale? Je li manjak bio u državnoj, ili nečijoj privatnoj „kasi“?

- Ne mogu da licitiram šta bi bilo da bi bilo. Ali, sudeći prema tome kako je protekla raspodela para od one droge u čijem sam prebacivanju i sam učestvovao - mogu samo da pretpostavim gde bi taj novac završio. A da su ustuknuli od tog posla, ustuknuli su!

 Ukazali ste da je zlato, koje je pronađeno zajedno sa drogom spaljenom u obrenovačkoj termoelektrani, moglo biti oduzeto Jevrejima. Možete li otkriti ko je zataškao „zlatnu aferu“ i da li „volšeban nestanak“ o koji ste pomenuli podrazumeva da ga je neko s nekim podelio i po kom osnovu?

- To je zataškao pre svega tadašnji vrh MUP-a, a pre svega Dragan Karleuša, koji je sve to i pokupio. E, sad se postavlja pitanje ako se zna da je i to pronađeno u sefu Komercijalne banke - što i to nije bilo slikano, što i to nije prikazano na TV onako pompezno kao ona gudra. Uostalom, ko je, bre, njima dao pravo da to prisvajaju?!

 Sin Jovice Stanišića je pilot, zaposlen kod Stanka Subotića Caneta. Tvrdi se da je Stanišić-junior ponekad vozio i Zorana Đinđića. Ima li to neki dublji značaj od prijateljstva između Subotića i Đinđića i odnosa između Đinđića i Stanišića?

- Ne vidim kakve to ima veze. Dečko je pilot. I to dobar. Vozi bilo koga ko uđe u avion kojim on pilotira. I mene je vozio. Pa, nikom ništa.