petak 26. jul 2013.
RSS

Beba i Dule rade za istu službu

Dok se ne rasvetli uloga Vladimira - Bebe Popovića tokom poslednjih 15 godina - mnoga pitanja će ostati bez odgovora, ali se bojim da se to nikada neće desiti jer Popović poseduje mnogo materijala i informacija koje mogu da teško kompromituju mnoge iz aktuelne vlasti n Dušan Mihajlović radi za istu stranu službu kao i Popović, pa verujem da je dobro upoznat sa radom kolege n Andreja Savić i Milorad Bracanović su smenjeni zato što su „nanjušili“ brod u kome se nisu nalazile samo banane iz Kolumbije koji je trebalo da uoči 2003. pristigne u Crnu Goru

Za političke i lične „simpatije“ Vladimira - Bebe Popovića i Dušana Mihajlovića bez preterivanja se može reći da su - obostrane. Milorad Ulemek Legija, međutim, ima političke i lične „račune“ sa obojicom.


Od kada poznajete Vladimira - Bebu Popovića? Kako ste se i pod kojim okolnostima upoznali? Povodom čega ste sve kontaktirali i na čemu sarađivali?

- Popovića sam upoznao dan posle 5. oktobra. Kako i pod kojim okolnostima, više se i ne sećam jer se mnogo šta od tada izdešavalo. Moguće je da smo se prvi put sreli u Skupštini Beograda, a moguće je da je to bilo i u kancelariji Dragoljuba Markovića. Mnogo je bilo dešavanja tih dana, tako da je sa današnje distance teško sve to raspetljati i rekonstruisati. Tada su i svi kontakti bili povodom petooktobarskih događaja.


Kako ste primili procenu eksministra policije Dušana Mihailovića da je Popović pravio „paralelnu vlast“ u Srbiji? A kako tvrdnju iz iskaza Jovice Stanišića u vreme „Sablje“ da je Popović bio povezan sa britanskom službom MI6?

- Kao što neko već reče, mnoge stvari koje je izrekao eksministar Mihajlović istinite su, samo što ih on mudro oblikuje sebi u korist. Uostalom, i on radi za istu službu kao i Popović! Pa zato verujem da je, samim tim, dobro upoznat sa radom kolege. Stanišić je jedan od najobaveštanijih ljudi na ovim prostorima, pa sam uveren: ako iko zna za koju službu je ko radio - onda je on bio taj. Uostalom, to mu je i bio posao.


Smatrate li i vi da se bez rasvetljavanja Popovićeve uloge ne mogu do kraja shvatiti neka zbivanja u Srbiji posle petooktobarske političke promene? Ne bi li to značilo pridavati mu značaj koji nije imao?

- Dok se ne rasvetli Popovićeva uloga tokom poslednjih 15 godina, mnoga pitanja će ostati bez odgovora. Smatram da se to nikada neće desiti jer je Popović bio suviše namazan da bi bio lako raskrinkan. Tome neće ići u prilog ni činjenica da on poseduje mnogo materijala i informacija koje mogu da kompromitiju mnoge iz aktuelne vlasti. Da nije tako, zar bi mu bilo dozvoljeno da ovoliko laje?!


Ko se, po onome što znate, najviše plaši Popovićevih „materijala i informacija“? Zašto to ne biste otkrili, ako zaista znate, bez obzira na strukturu vladajuće političke koalicije u Srbiji?

.
- Plaši ga se većina iz vladajuće strukture. A i još poneko sa strane.


Do danas je ostalo nejasno ko je Dušana Spasojevića i ostale, posle ekstradicije iz Francuske, sačekao na surčinskom aerodromu?

- Pravi odgovor na to Srbiji bi sigurno mogao dati bezgrešni Dušan Mihajlović!


Zašto ga krije? Uostalom, zašto taj odgovor od njega niko ne traži?

- Mogao bi zato što zna celokupnu istinu o tom slučaju! Istina koja bi verovatno iznenadila javnost u Srbiji. A ta istina se od njega ne traži jer bi bila grobar DOS-ove politike iz tog vremena!


Odakle znate da bi Mihajlovićevo otvaranje duše o ovoj temi iznenadilo javnost? Pitaćemo, naravno i njega, ali - šta vi o tome znate ili pretpostavljate?

- Znam poprilično. „Francuska petorka“ nije vraćena zbog falsifikata pasoša ili „otmice Miškovića“. Tu se radilo o njihovom spasavanju jer su bili provaljeni. Kad se bude otkrila prava istina o tome - pašće i mnoge druge „priče“. Pašće i mnoge maske. Ali, to se neće desiti u dogledno vreme jer bi se razotkrila prava „krvna slika“ tadašnje vlasti. A to sigurno ne bi odgovaralo ni ovima koji su sada na vlasti. Zato se i bore grčevito da se što duže održe na vlasti. Da bi mogli da i dalje prikrivaju svinjarije iz prošlosti.


Pojavile su se pretpostavke da je neko iz vrha vlasti namerno signalizirao Francuzima prevremeno hapšenje Spasojevića - da ne bi bio uhapšen s velikom količinom kolumbijskog kokaina već samo zbog falsifikovanog pasoša. Jesu li, prema vašim saznanjima, stvari tako stajale i kome je u Beogradu takvo „spasavanje Spasojevića“ bilo potrebno?

PANIKA U BEOGRADU

Tvrdite da je hapšenje Spasojevića i ostalih „zemunaca“ u Parizu bilo posledica panike Đinđićeve vlasti. Nije li to bio i pokušaj brisanja još vrućih tragova?

- Deo vrha vlasti bio je upućen u neuspeli pokušaj Spasojevićeve ekipe da u zemlju unese tonu kokaina! Problem je nastao kada su ih španska i francuska obaveštajna služba, prisluškivanjem određenih telefonskih razgovora, otkrili. Tada je u vrhu vlasti i DOS-a nastala prava panika! Sve je preduzeto da se oni izvuku iz francuskog pritvora. Postojao je strah da Spasojević i „ekipa“ ne istresu do kraja svoju „priču“ i tako razotkriju ceo plan.

- I tu bi mnoge odgovore mogao da nam da vrli gospodin Mihajlović jer je on bio vođa cele operacije oko izručivanja „francuske petorke“. Naime, po mnogim informacijama i kockicama koje sam uspeo da složim za sve ovo vreme - tadašnja vlast je panično uložila maksimalan napor da ih vrati nazad u zemlju jer se plašila da ne budu provaljeni, da se ne sazna da su spremali uvoz tone kokaina u zemlju. Tone koja je kasnije trebalo da bude prodata širom Evropske unije i ostalih zemalja na našem kontinentu.


Kao da aludirate da je i vrh vlasti bio zainteresovan za tu tonu kokaina, ali da se u poslednjem momentu uplašio i ustuknuo...

- Već tada Đinđićeva vlast je shvatila da su obećanja svetskih moćnika da će dobiti milijarde dolara donacija, koje je navodno trebalo da se sliju u Srbiju, samo prazna priča. Tek šargarepa na kraju štapa. Zato je pokušavala da pribegne i nekim „alternativnim metodama“. Novac joj je bio očajnički potreban da bi mogla da opstane. To je trebalo da bude jedna od „operacija spasavanja“, ali se izjalovila. To me i ne čudi mnogo, s obzirom na to kakvi su likovi tada vodili zemlju. Drugačije nije ni moglo da bude. I moja sadašnja saznanja potvrđuju da su Spasojević i njegovo društvo tada morali da budu spaseni, odnosno vraćeni u zemlju radi spasavanja vlasti!


Odakle za to znate ako sami u tome niste učestvovali?

- Celu tu „operaciju“, naravno, pratila je Služba koja je znala i ko je „vodio“ poslove sa naftom, cigaretama, alkoholom. Sve je to i zvanično zavedeno. Posle smene Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, novo rukovodstvo Službe je neke stvari pokušalo da izvede na čistac i tada je nastala panika. Sećam se da je dosta puta intervenisao Zorana Janjušević i da su i Milorad Bracanović i Andreja Savić naglo ućutali o tome. Posle je, naravno, usledila osveta. Zar stvarno mislite da su oni smenjeni iz razloga koje smo mogli da čujemo tokom ovih poslednjih godina? Ma dajte! NJih dvojica su smenjeni zato što su „nanjušili“ brod koji je oko Nove godine 2002-2003 trebalo da pristane u Crnoj Gori. To nije bio brod u kome su se nalazile samo banane iz Kolumbije.


Sada niko i ne pokušava da istražuje u tom pravcu. To nije slučajno?

- Mnogo šta biste bolje razumeli da ste mogli da imate izveštaj Francuske obaveštajne službe po nazivom „Sultan“. Tu sve piše crno na belo. Ali, i ta, kao i mnoga druga dešavanja pre su za knjigu nego za novine. Da bi se sve to kako valja shvatilo - potreban je mnogo širi opis događaja i relacija između određenih ljudi.


Kurir je letos objavio delove izveštaja Francuske obaveštajne službe o operaciji „Sultan“. Kako ste ih vi shvatili i imate li bar neka pojašnjenja?

- To što je Kurir objavio - samo je mrvica tog izveštaja! Imao sam prilike da pročitam kompletan izveštaj. Sve sa zaključcima. O tome ne mogu da pričam jer sam se obavezao na čuvanje tajne ljudima koji su bili voljni da me s njim upoznaju. Mogu samo da kažem da je bilo dobre volje - ljudi koji su taj izveštaj radili bili su spremni da dođu u Srbiju. Međutim, niko nije bio za to zainteresovan.