Starosna granica se i dalje pomera: Evo kakva budućnost očekuje naše najstarije

Od 2000. do 2019. globalni prosečni životni vek povećao se sa 67 na 73 godine.

Izvršni direktor investicione firme Blеk Rok, Leri Fink, upozorio je na izazove sa kojima se suočavaju radnici koji planiraju otići u penziju u šezdesetim godinama. On ističe da će povećanje troškova života penzija od 65. godine postati neostvariva za mnoge ljude usled rasta globalnog prosečnog životnog veka.

Povećanje prosečnog životnog veka

Od 2000. do 2019. globalni prosečni životni vek povećao se sa 67 na 73 godine. Do 2050. godine UN očekuje da će jedna od šest osoba širom sveta biti stara 65 ili više godina. Ovo je značajan podatak koji ukazuje na dramatičan porast prosečnog životnog veka i starenje populacije širom sveta.

Starosna granica za penzionisanje

Gal Veštajn, istraživač u Centru za istraživanje penzionisanja Koleđa Boston, sugeriše da je starosna granica za penzionisanje od 65 godina možda donesena kako bi se oslobodilo mesto za nove radnike. On ističe nedostatak jasnoće ili razumevanja o tome zašto je baš to doba starosti postalo standardno za penzionisanje u mnogim društvima.

Socijalna pomoć "velikih" 11.445 dinara

Penzije usvojene sredinom 20. veka

Mnogi programi za penziju i zdravstveno osiguranje usvojeni su sredinom 20. veka, kada je prosečni očekivani životni vek bio značajno kraći nego danas. Ovo ukazuje na problem prilagođavanja vladinih programa novoj stvarnosti i potrebama savremenog društva.

Novi trendovi u penzionisanju

Mnogi stručnjaci se slažu da je penzija u šezdesetim godinama sada više san nego stvarnost, te da je potrebno preispitati starosne granice za penzionisanje. Kao što je Pari izjavio, "mislim da je 75. nova 65. godina". Ovi trendovi ukazuju na potrebu za promenom politika i programa penzionisanja kako bi se adekvatno odgovorilo na promenjene uslove života i rada.


Glas javnosti/R01S

SKINI APLIKACIJU