nedelja 6. septembar 2009.
RSS
• Vesti •
Početna > Vesti > Kad mlidijah umreti

ONOSTRANO

Kad mlidijah umreti

Naučnici su istražili stanja kroz koja ljudski organizam i duh prolaze dok umiru

LONDON - Naučni magazin NJu sajens objavio je naučno istraživanje koje se bavi načinima na koje naše telo i duh reaguju na smrt. Stručnjaci iz nekoliko naučnih oblasti su u svoje istraživanje uključili najnovija medicinska saznanja, ispovesti onih koji su imali sreće da prežive bliski kontakt sa ništavilom, i doneli su zaključak da je većina smrti sličnija nego što se misli: direktan uzrok je najčešće prestanak napajanja mozga kiseonikom. Evo nekih od naučnih zaključaka, kad je reč o različitim vrstama smrti.
Davljenje: Žrtve prvo dožive napad panike i pokušavaju da zadrže dah, 30-90 sekundi. Oni koji su jedva preživeli davljenje govore o osećaju „cepanja i gorenja“ kad voda ulazi u pluća, koji prati čudan osećaj mira i opuštenosti. Nedostatak kiseonika dovodi do gubitka svesti, prestanka rada srca i smrti mozga.
SrČani napad: Bol u grudima koji „steže“, ili osećaj pritiska, najčešći su simptomi borbe srčanog mišića za kiseonik. Prekid normalnog srčanog ritma zaustavlja njegove otkucaje. Gubitak svesti nastupa 10 sekundi posle toga, a smrt za nekoliko minuta.
Krvarenje: Karakteriše ga nekoliko stadijuma „hemoragičnog šoka“. Svako ko izgubi preko 1,5 litra krvi oseća se slabo, žedan je i veoma napet. Kad čovek izgubi dva litra, posledice su malaksalost, zbunjenost i na kraju gubitak svesti.
Strujni udar: Kontakt sa električnom strujom može zaustaviti rad srca, što dovodi do nesvesti u roku od 10 sekundi. Struje visokog napona, koje prođu kroz srce ili mozak mogu dovesti do gotovo trenutne nesvesti. Ipak, postoji i mišljenje da osuđenici na smrt, pogubljeni u električnoj stolici, umiru od pregrevanja mozga ili gušenja.
Pad sa velike visine: Oni koji su preživeli padove sa velikih visina često govore o osećaju da se tok vremena strašno usporio. Ispitivanje tela stotina samoubica koji su se bacili sa velikih visina pokazalo je da je u ovom slučaju smrt gotovo trenutna, jer nastaje kao posledica uništenja pluća, eksplozije srca ili prodora rebara u druge vitalne organe.
VeŠanje: Samoubice ili osuđenici na smrt koji poslednji susret imaju sa omčom obično se onesveste posle deset sekundi, ali ako je omča nestručno napravljena i postavljena, može se desiti da pate i po nekoliko minuta. Visoka vešala su napravljena tako da žrtvi polome vrat, ali ispitivanje je pokazalo da čak 80 odsto pogubljenika umrlo usled gušenja.
Vatra: Opekotine nanose neopisivu patnju i povećavaju osetljivost na bol. Kad se površinski nervi unište, gubi se deo osećaja, ali ne previše, kažu neurolozi. Najveći deo žrtava požara umre zbog udisanja otrovnih gasova i gušenja.
Odsecanje glave: Za ovaj metod pogubljenja dugo se verovalo da je najbezbolniji i najbrži, ali istraživanja pokazuju da svest postoji i kratko vreme pošto je kičmena moždina presečena. Stručnjaci su izračunali da mozak nastavlja da funkcioniše u glavi odvojenoj od tela u proseku sedam sekundi. U zapisima o giljotiniranju u Francuskoj navodi se da su pokreti očiju i usta trajali i do 30 sekundi posle odrubljivanja glave.