subota 19. jul 2008.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Internet u službi radikalnih islamista

Dejl V. Nilend, specijalista za antiterorizam u Americi govori za Glas javnosti

Internet u službi radikalnih islamista

Problem je otkriti ko su i gde su oni koji na globalnu mrežu postavljaju sadržaje koji otvoreno šireći teorije radikalnog islamskog fundamentalizma pozivaju na terorizam

Učesnik tribine o međunarodnom terorizmu, u sećanje na teroristički napad u Londonu 7. jula 2005. godine, održane po pokroviteljstvom Glasa javnosti i Kurira pored dr Darka Trifunovića, predavača na Fakultetu za bezbednost BU, i britanskog specijaliste za antiterorizam Martina Lastija bio je Dejl Niland, iz SAD. Američki specijalista za terorizam Dejl V. Niland analizirajući razloge terorističkih napada koji su se leta 2005. godine dogodili u Londonu, i podsećajući na društveni kontekst u kome su počinioci napada pripremani za taj čin, zaključuje da je terorizam nemoguće iskoreniti, ali ga moguće svesti na tolerantan rizik.

- Zajednički element svih do sada analiziranih terorističkih akcija je pažljivo planiranje i to na osnovu terenskih iskustava onih koji ih planiraju. Tek manje od jednog procenta napada dešava se bez ikakvog planiranja. Većina napada se mesecima, godinama ranije planira.

Rekli ste da nesaradnja među državama na nivou tajnih službi može da bude jedan od uzroka neefikasnijeg sprečavanja terorističkih napada?

- Verujem da je tako. Smatram da do potrebne saradnje ne dolazi iz straha da se razmenom informacija ne da koji „podatak više“. Tajne službe još uvek rade po sistemu ne otkrivanja svojih saznanja, a to u slučaju sve većeg porasta terorizma u svetu, stvara problem. Otvorena razmena informacija učinila bi više na sprečavanju terorističkih akcija nego bilo kakva druga akcija, međutim i britanska i američka tajna služba zaista još uvek funkcionišu na izostajanju komunikacije.

TERORIZAM NA BALKANU

Rekli ste da je nepostojanje jasnih granica na Balkanu jedan potencijalnih uzroka lakšeg organizovanja terorista.
- Mogućnost terorističkog organizovanja na Balkanu je realnost. Posle balkanskih sukoba iz protekle decenije vrlo je verovatno da je na ovom području još uvek stacionirano nekoliko hiljada mudžahedina, čije postojanje nikako ne bi trebalo zanemariti, ako se govori o sprečavanju terorizma.

Po vašoj teoriji, neverica da će do terorističkog napada doći čini ga mogućim?

- S jedne strane teško je predvideti gde i kada bi do terorističkog napada moglo doći, a s druge strane lako je prepoznati znake koji govore o tome gde je najverovatnije da bi se oni mogli dogoditi.

Jedna od vaših teza je da se propagandni materijal kojim mladim ljudima fundamentalističke islamske organizacije „ispiraju mozak“ i pretvaraju ih u teroriste samoubice može naći čak i na Internetu. Ne nameće li to potrebu kontrole Interneta?

- Definitivno i nad Internetom koji postaje globalno mesto prezentacije svega treba uspostaviti donekle neku vrstu kontrole. Trebalo bi naći načine za nadgledanje, bar od strane tajnih službi, a u cilju otkrivanja globalno štetnih informacija. Sa Internetom je problem što većina korisnika ostaje anonimna i svako, sa svake tačke planete, može da pristupi bilo čemu. Problem je otkriti ko su i gde su oni koji na globalnu mrežu postavljaju sadržaje koji otvoreno šireći teorije radikalnog islamskog fundamentalizma pozivaju na terorizam.