ponedeljak 12. januar 2009.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Balkan nikad nije bio shvaćen

VLADISLAV BAJAC, JEDAN OD NAJISTAKNUTIJIH SAVREMENIH SRPSKIH PISACA

Balkan nikad nije bio shvaćen

U romanu „Hamam Balkanija“ razmatra pitanje identiteta, dualiteta, rušenja i potonjeg zidanja u šesnaestom veku, kao i ličnost Mehmed paše Sokolovića

Roman „Hamam Balkanija“ Vladislava Bajca, jednog od najistaknutijih savremenih srpskih pisaca, jedna je od knjiga koja je zacelo obeležila prethodnu godinu. Delo koje je ušlo u najuži izbor za Ninovu nagradu ovenčan je nedavno prestižnom nagradom „Balkanika“, jednom od najuglednijih književnih priznanja u regionu. U romanu „Hamam Balkanija“ autor se prema rečima Gojka Božovića, književnog kritičara, bavi „Balkanom kao mestom velikih istorijskih nesreća, ali i Balkanom kao mestom uživanja“. Ovo delo u kome pisac između ostalog razmatra pitanje identiteta, dualiteta osvetljavajući impozantnu ličnost naše istorije, Mehmed pašu Sokolovića.
Kako je Balkan postao tema vaše priče?
- Balkan kroz vekove izaziva tolike kontroverze, mada ta reč ništa ne znači u suštini. Ali, ja je namerno upotrebljavam jer moram ponekad da pokušavam da budem ironičan. Zapad mnogo šta nije razumeo, niti razume o Balkanu. Otud i onaj izraz Vesne Goldsvorti „ruritanija“. To je dokaz da Balkan nikada nije bio shvaćen. To, međutim, ne znači da ga treba pravdati. On je komplikovan, užasno kontroverzan, ali svako ima neki svoj poriv u određenom trenutku. Ja sam mogao do sada biti lokal patriota, pa da o Beogradu pišem na različite načine. Ovog puta sam pomislio da Beograd može biti jedan od segmenata te priče o Balkanu. Ali, s druge strane, kada sam počeo uslovno rečeno da se zabavljam problemom identiteta, onda ne bi bilo dobro da shvatimo da nam se viševekovna prošlost kao i sadašnjost sve vreme bavi ovom temom.
Do kakvih ste sve istina došli istražujući građu za vaš roman?
- Pokušao sam da iskopam iz svog istraživačkog rada poneku ispravljenu istinu, koja bi mi dobro poslužila za ono što želim da kažem. Svi ti podaci koje sam pronalazio, potpuno nepoznati ili nedovoljno poznati, bili su motivacija za to da se pozabavim pitanjem arhitekture, dakle, rušenja pa zidanja u šesnaestom veku.
Iz vašeg romana saznajemo mnogo toga o Mehmed paši Sokoloviću?
- Mehmed paša Sokolović je bio vojskovođa i premijer ondašnjeg Osmanskog carstva koje je bilo na vrhuncu. Probao je politiku koja je podrazumevala vojskovođenje i ratovanje i ubijanje. Probao je da to ratovanje pretvori u diplomatiju, da ode dokle najdalje jedan vojskovođa može da ode.

MUDROST MEHMED PAŠINA
- Koliko je Mehmed paša Sokolović bio mudar dokazuje i činjenica da je on svoju familiju Sokolovića podelio na dve grupe. Jedni su prešli u islam i on ih je postavljao za guvernere najvažnijih provincija Osmanskog carstva poput bosanskog, ugarskog. Jedno vreme su na ta tri kontinenta, kako se ja pomalo šalim, vladali Srbi. Drugi deo porodice je ostao u pravoslavlju s prezimenom Sokolović. I evo, od prvog patrijarha obnovljene Srpske pravoslavne crkve 1557. godine, pod imenom Makarije, a to je njegov brat, četiri patrijarha zaredom bivaju iz porodice Sokolović. Mi ne govorimo o licemerju, već o autentičnoj, tvrdoj, velikoj ličnosti toga doba, koja je uspela to dvojstvo da pretvori u korist jedne i druge nacije i vere, sviđalo se to nama ili ne. Ja sam to tumačio kao širinu duha u datim uslovima, ne kao nešto što je hipokrizija. I da on to nije učinio tada za srpsku zemlju, da ne kažem državu jer je defakto nije ni bilo, zaista se mogu pitati, kao i svi mi, šta bi ostalo od svega toga. On je mnogo, mnogo važnija ličnost nego što bismo mi to hteli da priznamo - zaključuje Bajac.

Mi sad možemo da se pravimo važni, pa da kažemo da je tom diplomatijom i zahtevima kad je bio moćan mogao da traži od kraljeva, careva i svih sličnih da mu na pisma koja je pisao srpskim jezikom odgovaraju na srpskom. Tada je moglo da se desi ono što sam ja otkrio, a to je da da u šesnaestom veku ravnopravno između turskog, osmanskog, persijskog i arapskog jezika stoji srpski. To zvuči zaista uzbuđujuće. Ne morate biti apriori nacionalista. Možete da otkrijete stvari koje će vam podići nacionalni duh, te samim tim ako imate faktografiju iza sebe onda iz komocije ne morate uopšte biti nacionalista. Dakle, ono što je mene takođe zanimalo, a istorija je prećutala, je da taj isti Mehmed paša Sokolović nije otišao u Osmansko carstvo „dankom u krvi“, već onda kada je imao osamnaest - devetnaest godina. Odveden je iz pravoslavnog manastira u kome je učio za budućeg monaha pravoslavne crkve.
Savršeno ste oslikali dualitet njegove ličnosti. Šta je suština tog dualiteta?
- Kada je poželeo da obnovi Pećku patrijaršiju 1557. godine, on je sa otvorenim zahtevom došao do sultana. Otvoren je bio u svom dualitetu islama i pravoslavlja. Ništa nije hteo da krije, sve je otvoreno radio. Da bi uverio islamiste da je dovoljno musliman, išao je devet puta na hadžiluk. Da bi spasao Srpsku pravoslavnu crkvu, državu, koja tada praktično nije ni postojala, obezbedio je novac kod sultana druge vere da se obnovi Patrijaršija. A glavni „advokat „ kod sultana u tom poduhvatu bio mu je glavni muftija! Dakle, prvi čovek muslimanstva je kod sultana opravdavao zašto nešto tako treba da se učini. To je ludo, neverovatno. Piscu mašta za to ne treba.
U galeriji markantnih istorijskih likova koje srećemo u vašem romanu obitavaju i mnoge ličnosti savremenog doba, poput Orhana Pamuka..
- Pravio sam knjigu koja je sastavljena iz uslovno rečeno klasične romaneskne putanje i jednog postmodernog dodatka koji sam u podnaslovu inače i definisao - Roman i druge priče. Te druge priče se odnose na ovo savremeno doba. Dobio sam zapravo ideju da prošetam po imenu i prezimenu postojeće i uglavnom živuće ljude koji su manje-više poznati, tako što su to isključivo bili ljudi s kojima sam imao posredno ili neposredno iskustvo na temu identiteta.

Komentari

Jedva cekam da procitam knjigu! Hvala vam na ovom razgovoru, divno. Trudite se da uvek imate nesto iz kulture