četvrtak 7. avgust 2008.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Prorok tame - diktator Ešdaun

Narodi u Bosni kao podanici zapadne imperije sile i moći u prizmi zapadne uticajne štampe

Prorok tame - diktator Ešdaun

Mit o bosanskom ratu smislili su oni koji su rešili da profitiraju od njega i širili ga sve dok nije poništio samu realnost. Ratna stradanja i kasnije nedaće Bosanaca - bili oni muslimani, Srbi, Hrvati ili bilo ko drugi nikada zapravo nisu imale udela u bilo čemu sem kada su predstavljale dobar medijski materijal

Posle hapšenja Radovana Karadžića, ratnog vođe bosanskih Srba, svako ko je bio i u najmanjoj vezi sa zbivanjima u Bosni ‘90, požurio je sa svojom reakcijom: bivše diplomate i političari, novinari i komentatori iskoristili su ovo hapšenje kao priliku da podsete svet ne toliko na bosansku tragediju koliko na svoju ulogu u njoj.

Najkomičnije je da su se umišljene veličine pojavile pod maskom zabrinutosti. Bi-Bi-Siju, na primer, nije trebalo dugo da ustvrdi kako Karadžićevo hapšenje „baca senku na sudbinu Bosne“. Iako je samo nedelju dana ranije tvrdio da je hapšenje srpskog lidera od strane inkvizicije predstavlja trijumf nad nacionalizmom, to isto hapšenje je odjednom „dalo krila nacionalistima“!

Politika straha

Tipični prorok tame je Pedi Ešdaun. Ovaj bivši guverner Bosne na stranicama nedeljnog Obzervera naveo je da „postoji realna opasnost da se Bosna ponovo raspadne“. Direktno je uperio prst na Republiku Srpsku („Karadžićevu kreaciju“) i njenog premijera Milorada Dodika, optužujući ga da je „agresivno poništio čitavu dekadu reformi“. Ešdaun je rekao: „On je uspostavio paralelne institucije i slao delegacije u Crnu Goru da bi saznao kako su oni uspeli da se otcepe. Autonomiju datu Dejtonskim sporazumom, koristio je kako bi podrio sam Dejtonski sporazum.“

Poznavaoci bosanskih prilika, naravno, teško da mogu da uzmu za ozbiljno barona od Norton-sab-Hamdona. Upravo te iste stvari imao je običaj da kaže u vreme kada je upravljao Bosnom (2002-2006) kao svojom prćijom, poput inkarnacije čuvene maksime lorda Aktona („Svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno“ - prim. prev.). Tada nije bio u pravu, kao što je i sada u krivu.

Kakvu Bosnu je zapravo predviđao Dejton? Sporazum postignut u američkoj vojnoj bazi u Ohaju novembra 1995. stavio je tačku na građanski rat uspostavljajući labavu federaciju između Republike Srpske i muslimansko-hrvatske „Federacije Bosne i Hercegovine“, sa minimalnom centralnom vlašću, kojoj su data strogo ograničena ovlašćenja. Međunarodni izaslanik, nazvan visoki predstavnik, postavljen je da nadgleda implementaciju ovog sporazuma.

TIRANIJA DOBRIH NAMERA

Pravi problem Bosne je uz tome što njene etničke zajednice ne mogu da se dogovore da li uopšte treba da žive zajedno, u manjoj meri i kako, i što neće imati priliku ni da započnu smislen dijalog sve dok Imperija koristi mit o Bosni kako bi mogla da opravda svoju tiraniju dobrih namera.

Revidirani Dejton

Međutim, 1997. Savet za implementaciju mira - sastavljen od zapadnih zemalja koje su podržale Dejtonski sporazum - proširio je ovlašćenja visokog predstavnika pretvarajući ga u defakto diktatora. Ova Bonska ovlašćenja su kasnije korišćena da se, u ime Dejtona, smenjuju izabrani funkcioneri, nameću zakoni, menjaju granice, stvaraju novi entiteti (Brčko distrikt) i sprovode „reforme“ - iako Dejtonski ustav nikada nije podrazumevao ništa od toga. Ali, opet, pa kada je to „prokleti komad papira“, bilo onaj iz Filadelfije ili onaj iz Ohaja, zaustavio one koji žude za moći!

Dalja komplikacija je u tome što su zaraćene strane u Bosni različito tumačile Dejton. Ratni okršaji možda jesu završeni 1995, ali bosanska politika koja je usledila bila je, da parafraziram fon Klauzevica, rat drugim sredstvima. Napori svih guvernera da se centralizuje Bosna objektivno davali prednost muslimanskim unitaristima, čak i u vreme kada su isključivo srpski i hrvatski nacionalisti optuživani za sve probleme koji su podrivali zemlju.

Srbima i Hrvatima koji su se bunili bilo je naprosto rečeno: „Menjam ono što je dogovoreno - pomolite se da u tome ne odem i dalje“.

Samo dan posle Ešdaunovog članka u Obzerveru, pojavilo se jedno neočekivano osporavanje. U autorskom članku objavljenom u onlajn izdanju Gardijana, Ijan Benkroft navodi da „Ešdaunov alarm zbog budućnosti BiH ne navodi prave razloge za krhkost države“:

„Od fiskalne slabosti Federacije do konstantne nesloge među bosanskim Hrvatima, zemlja je opterećena i mnogim strukturalnim slabostima za koje ne mogu da se okrive Srbi.“

Dok je vlada Milorada Dodika, koju Ešdaun toliko kleveće, Republiku Srpsku okrenula biznisu i učinila prosperitetnijom, Federacija je ostala gotovo praznih džepova. - Da Republika Srpska nije bolji deo BiH onda 427 firmi iz Federacije ne bi prebacilo sedišta svojih firmi kod nas, čime su postali naši poreski obveznici - rekao je nedavno medijima Milorad Dodik.

Protiv zvanične istine

Hrvatski političari su Federaciju nazvali ‘sadaka državom’ zato što većinu budžeta troši na socijalna davanja.“

A da i ne pominjemo milione dolara inostrane pomoći koji su nestali počev od 1996...

No, nije reč samo o novcu. Najjači argument u Benkroftovoj kritici Ešdauna ukazuje na to da bivši visoki predstavnik nije shvatio suštinu Dejtona: „Stubovi Dejtonskog sporazuma su grupna prava i autonomija, a ne stvaranje jednog unitarnog sistema.“

Evropska unija funkcioniše na principu supsidijarnosti, ali ipak odbija da ga primeni u Bosni! To zaista zbunjuje.

U Briselskom žurnalu, Džon Laflend objasnio je prave ratne ciljeve bosanskih Srba i opšteprihvaćenu priču o agresiji i genocidu ocenio kao apsurdnu. Kao jednu vrstu anticipacije Benkroftovog argumenta iznesenog nekoliko dana kasnije, Laflend je izdvojio krucijalni problem za mir u Bosni:

„Muslimani i dalje zahtevaju kontrolu nad čitavom teritorijom Bosne i Hercegovine, dok Srbi samo žele očuvanje svoje značajne autonomije unutar nje.“

Ali, ukoliko su stereotipi o agresiji i genocidu tako evidentno apsurdni, zašto ih onda Zapad sledi? Mik Hjum navodi u časopisu Spajkd da je na kraju hladnog rata, krah tradicionalne političke podele na levicu i desnicu, lišio političke aktiviste jasne misije ili stvari za koju se treba boriti. Neki su novi spas i nov moralni smisao potraćili u krstaškom pohodu na Balkanu:

Mit u službi laži

„Novinari i političari govorili su o Bosni kao ‘našoj Poljskoj’ ili čak kao ‘holokaustu naše generacije’, o ratu i protiv Srba kao ‘našem Drugom svetskom ratu’, šansi da se čak nadmaši plemenita borba koju su njihovi očevi vodili protiv nacista“. Kako bi stvar opravdali, morali su uprošćeno da prikažu složeni građanski rat u bivšoj Jugoslaviji kao čin genocida koji su počinili Srbi.“

Sada, pošto je Irak probušio intervencionistički mehur od sapunice: „Postavka po kojoj su se oni suprotstavljali novim nacistima u Bosni i na Kosovu ostala je praktično jedina stvar za koju intervencionisti mogu da se uhvate kao dokaz da su bili na pravoj strani“.

Konačno, izranja jasna, mada uznemirujuća slika. Mit o bosanskom ratu smislili su oni koji su rešili da profitiraju od njega i širili ga sve dok nije poništio samu realnost. Ratna stradanja i kasnije nedaće Bosanaca - bili oni muslimani, Srbi, Hrvati ili bilo ko drugi - nikada zapravo nisu imali udela u bilo čemu ovome sem kada su predstavljale dobar medijski materijal, zvučnu izjavu ili TV klip.

(Sa engleskog prevela Tijana Kecmanović)

Komentari

Za sve ovo se znalo jos 80 tih godina ali niko nije verovao da je moguce u 21 ovom veku da se desavaju ovakve stvari.Crne sile su uvek prisutne i uvek prave ono sto je najcrnje za svoju korist.Srecom , pa ni to nece trajati dugo.Istina , kad tad dodje na videlo.Ovi okrutni , necivilozovani idioti su krivi za milione zivota po svetu.A sta drugo ocekivati od sledbenika djavola.

Захваљујем се Тијани на кореткном преводу, и редакцији Гласа што су преузели чланак. Оригинал можете наћи на http://antiwar.com/malic/?articleid=13228

Prvi je, historijski, naredio bombardovanje (sto nemackih sto srpskih) civila - Churchill.
USA je bacila prva bombu na Nagasaki (70k) + Hiroshima (160k) + 160k mrtvih od posledica redijacije.
Od tada imate 63 godina "allied propaganda machinery" znaci samo lazi bogatasa i izdajica same Britanije i USA koji su i organizovali Septembar 11, 2001 napad, izmislili njihovog kolegu i terorizam, itd. itd. itd. da ovde tj. da samu Britaniju i USA uniste - iznutra!
A Paddy je, nekad, bio cool tip: on je Irac, a Irska je prva kolonija Britanije.
Znaci, najpostenije bi neki mogli da kazu da je Paddy izdajica koji radi za izdajice. Pa naravno da mora da laze da pokrije krivicu sto je ocigledno prodao dusu za WC-papir.

"Bi-Bi-Siju, na primer, nije trebalo dugo da ustvrdi kako Karadžićevo hapšenje „baca senku na sudbinu Bosne“. Iako je samo nedelju dana ranije tvrdio da je hapšenje srpskog lidera od strane inkvizicije predstavlja trijumf nad nacionalizmom, to isto hapšenje je odjednom „dalo krila nacionalistima“!"

Interesantno je da, SAD i politicari zapadnih zemalja, kada njihovi gradjani brane interese svoje nacije to nazivaju PATRIOTIZAM, a kada to rade narodi drugih zemalja, onda to odmah nazivaju NACIONALIZAM.

Dva arsina za istu stvar !