subota 7. februar 2009.
RSS
• Tema •
Početna > Tema > Uvod u bombardovanje Srbije

NAVRŠILA SE DECENIJA OD POČETKA KONFERENCIJE U FRANCUSKOM GRADU RAMBUJEU

Uvod u bombardovanje Srbije

Shvatajući razgovore kao početak političkog procesa koji će na kraju voditi u nezavisnost, albanska strana je potpisivanje sporazuma uslovljavala referendumom o samoopredeljenju, a zvanični Beograd je odbijao dolazak stranih trupa, kao i referendum o samoopredeljenju

BEOGRAD - Međunarodna konferencija o rešavanju kosovske krize, čiji je neuspeh rezultirao bombardovanjem SRJ, povlačenjem srpskih i snaga SRJ sa Kosmeta i uspostavljanjem privremene administracije UN u toj pokrajini, počela je u zamku Rambuje kod Pariza na današnji dan pre jednu deceniju.
Inicijator i glavni nosilac skoro tronedeljnih razgovora i usaglašavanja teksta predloženog sporazuma o Kosovu i Metohiji bila je Kontakt grupa, dok su međunarodni posrednici bili Kristofer Hil (SAD), Boris Majorski (Rusija) i Volfgang Petrič (EU).

IZA ANEKSA KRILA SE OKUPACIJA
Srpska delegacija načelno je prihvatila politički deo - široku autonomiju Kosova, ali je izričito odbacila vojni aneks sporazuma čija bi primena praktično značila okupaciju i ograničenje suvereniteta SRJ. Tim aneksom bi, kako je kasnije preneo francuski Mond, nedvosmisleno bio ozbiljno narušen suverenitet Jugoslavije, „iza koga se krije prava pravcata okupacije Jugoslavije“.
Mond je naveo da su ti delovi dokumenta čuvani podalje od očiju javnosti, kao i da se o njima na sastanku o političkom rešenju za Kosmet ni u Rambujeu, ni u Parizu nije razgovaralo.
SKRIVENE NAMERE NATO
U jednom od članova dela sporazuma bilo je navedeno da NATO osoblje, raspoređeno na tlu Kosova, treba da uživa imunitet za sve civilne, administrativne, kaznene i disciplinske delikte koji bi mogli da se počine u SRJ.
Iz člana osam istog dokumenta se vide skrivene namere NATO: „Osoblje NATO treba da uživa, sa svojim vozilima, brodovima, avionima i opremom, pravo na stalni pristup i pravo na slobodan i bez ograničenja prolaz širom Republike, uključujući vazdušni prostor i teritorijalne vode“.


Trinaestočlanu srpsku delegaciju u Rambujeu predvodio je tadašnji potpredsednik vlade Ratko Marković, a delegaciju kosovskih Albanaca jedan od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači, koji je sada kosovski premijer, podseća Tanjug.
Delegacija Beograda odbila je da direktno razgovara s teroristima, pa se u dvorcu Rambuje pregovaralo iz različitih prostorija, pisanim porukama, preko posrednika.
Shvatajući, očigledno, te razgovore kao početak političkog procesa koji će na kraju voditi u nezavisnost, albanska strana je potpisivanje sporazuma uslovljavala referendumom o samoopredeljenju, a zvanični Beograd je odbijao dolazak stranih trupa, kao i referendum o samoopredeljenju.
I srpska i albanska strana su poslednjeg dana konferencije, 23. februara, uslovno prihvatile sporazum o Kosovu i Metohiji.
Potpisivanje je, kako se tada verovalo, „odloženo“ za 15. mart, „kako bi se albanski pregovarači konsultovali sa svojim narodom“.
Novi srpsko-albanski samit počeo je 15. marta u centru „Kleber“ u Parizu, ali je posle nekoliko dana i taj pokušaj propao. Devet dana kasnije, 24. marta, NATO je počeo sa bombardovanjem SRJ.
Tadašnji komandant Alijanse, američki general Vesli Klark, izjavio je kasnije da pregovori u Rambujeu nisu bili zamka za početak bombardovanja Srba, već, kako je ocenio, iskreni diplomatski pokušaj da se reši kosovska kriza.
Klark je rekao da je predloženo prelazno rešenje za Kosovo bilo najbolji način da se zaobiđe problem statusa i pokušaj pomirenja naizgled nepomirljivih stavova nekih učesnika pregovora u Rambujeu. Bombardovanje SRJ okončano je 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i razmeštanje međunarodnih snaga. Posle toga, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kojom je uspostavljeno međunarodno prisustvo na Kosovu - Unmik kao civilna misija i Kfor kao vojna misija.
Rezolucija 1244, kojom se garantuje teritorijalni integritet SRJ, odnosno Srbije kao naslednice, i danas je na snazi, ali su vlasti u Prištini, mimo svetske organizacije i uz podršku SAD i najjačih država Evropske unije, 17. februara prošle godine jednostrano proglasile nezavisnost.
Generalna skupština UN, na inicijativu Srbije, zatražila je od Međunarodnog suda pravde u Hagu mišljenje o legalnosti jednostranog poteza Prištine, i taj postupak je u toku.

Komentari

O okupaciji Srbije ceo svet je pisao ali je posle 24 sata bilo zabranjeno da se o tome pise.Jedini koji o tome neznaju su narodi koji zive u Srbiji.I dan danas cuvam clanak o tome iz novina.Brzo je clanak bio zabranjen da pise bilo koje novine.Cak sta vise Milosevi c nije ni dobio opciju hoce li ili ne.Jednostavno mu je ponudjeno da Sribja bude okupirana i to bez naknade troskova okupatora za upotrebu puteva , telekomunikacije , akon da ne vezi za NATO ovjn ike vec moze da im sudi samo drzava iz koje su dosli itd...Opcija nije postojala i malo ko bi dao celu drzavu na dlan i jos rekao hvala.Ovo znaci da je bombardovanje vec bilo pripremljeno i samo se cekalo ovo sasvim normalno odbijanje Predsednika na dobrovoljnu okupaciju citave drzave.

Pozurite demokrate da demantujete ova desavanja jer ako to ne uradite nije evropski i protivu vas je. A ujedno i nemoralno je da to uradite jer ovi vasi saveznici izvinite na gresci "prijatelji" vec uveliko to rade na malo profinjeniji nacin. Ako nisam u pravu demantujte me molim vas bas bih to voleo. Sve za evropsku srbiju ili skraceno ZES koji na celo ima predsednika tadic borisa. A mozda bi jos bolje bilo da zabranite tekstove ovakvih sadrzaja gde se oklevetaju vase tekovine i vase zalaganje bas su bezobrazni postali ovi novinari pa svasta pisu po stampi. Smrt fasizmu sloboda narodu bese jednom na brdovitom balkanu cesta poruka daj boze da se vrati.

Хвала екипи гласа на овом подсећању. На жалост оне већине истинитих српских патриота см се уплашио претњи оног слинавог ахтисарија, и није се окуражио да се одупре најављеној копненој инвазији КиМ нато злочинаца. Ту би се видело ко су они, али уместо тога се видело ко је см - зликовац и велеиздајник, који је послушно све српске земље предао крволоцима у руке.
Наша је историја препуна свакаквих изрода и издајника, и питам се има ли краја овоме? Како је могуће да је свака власт до те мере издајничка да само о еу причају? Шта је то у еу што србина толико залуђује да јој даје предност над српским светињама на КиМ? Који је то европљанин славнији од Светога Саве, Светога Мученика и хероја Цара Лазара? Која је то њихова вредност или вера светија и вреднија од Светoсавља? Каква су добра овога света који у злу лежи, па и цео свет вреднији од једне душе људске? Каква су то дела којима су нам се европљани осведочили као пријатељи? Зар нам ти исти кушнери и солане и кларкови још увек непоколебљиво не уништавају једину домовину коју имамо? Зар са њима у блато европских и светских "вредности" да идемо? Бедо моја српска, Бог ти је дао рајску земљу и свете рајске људе чије мошти и данас чуда чине, сведочећи вечну истину Правослвља и Светосавља, а ти крчмиш што је крвљу светих стечено и од џелата "пријатеља" правиш? Страшан грех чиниш властело српска што продајеш светиње псима, и што сопствени народ угњетаваш и тераш по туђини да кору хлеба тражи, страшан грех поједини епископи СПЦ чине што Цркву Савину који рече "Срб је Христов, а не папин", у унију са римом гурате и храмове као западне правите, што најсветију Литургију ружите, страшан грех чедоморке чините јер мале масовне гробнице нерођених Срба правите, страшан грех сви који државу краду чине, као и једни другима што отимате и за мало пара сте спремни да се поубијате....Србине, једну домовину имаш, света је земља којом ходаш јер је заливена крвљу светих српских мученика. Не презри то Србине, да те Бог не презре, не лишавај се добровољно ни под присилом своје историје, своје домовине, својих светаца, своје Цркве, јер онда си ништа и нико и растргнуће те сваки олош којем се прохте. Пробуди се Србине, ако Бога знаш!